Globalizacija kroz pravoslavni pogled na svet

Glavna tema ovog izlaganja koje predlažem vašoj pažnji biće biblijska analiza takvih pojava savremenog života, kao što su: međunarodna banka, međunarodni sud i “svetska vlada“.

Možda će vam se učiniti da karakter pitanja koje razmatramo nije u domenu religije. Ovakvo pogrešno mišljenje imaju svi koji žele da religiju sateraju u nekakav geto ili rezervat. Isto tako pogrešno mišljenje imaju i oni, koji su se, smatrajući sebe religioznim ljudima, pomirili sa sličnim diskriminacijskim stanjem stvari, kada je Crkva zaista odvojena od države, a država, svojom prekomernom brigom i poreskim nadzorom nikako neće da se odvoji od Crkve.

Apostol neznabožaca, prvovrhovni Pavle, aktivno se suprotstavljao samovoljnosti svetske vlasti, braneći svoja Građanska prava. U knjizi Dela Apostolska primetićemo sledeće citate:

“A Pavle im reče: izbiše nas javno bez suda, ljude Rimljane, baciše u tamnicu; a sad hoće tajno da nas puste? Ne tako, nego sami neka dsfu i izvedu nas. A služitelji kazaše vojvodama ove riječi; i uplašiše se kad čuše da su Rimljani, I došavši izviniše im se, i kad ih izvedoše, moljahu da otiđu iz grada”. (Dap. 16)

Zatim drugi citat: “A kad ga pritegoše kajišima, reče Pavle kapetanu koji ondje stajaše: Čovjeka Rimljanina, i neosuđena, zar vam je dozvoljeno da bijete? A kada to ču kapetan, pristupi zapovjedniku i javi govoreći: Pazi šta ćeš činiti, jer ovaj čovjek je rimski građanin. A zapovjednik pristupivši reče mu: Kaži mi jesi li ti Rimljanin? A on reče: Da. A zapovjednik odgovori: Ja sam za veliku cijenu ovo građanstvo dobio. A Pavle reče: a ja sam se i rodio u njemu. Onda odmah odstupiše od njega oni što htjedoše da ga ispituju, a i zapovjednik se uplaši kada doznade da je Rimljanin i što ga bješe svezao”. (Dap. 22)

Za hrišćanina zaštita svojih prava i sloboda ne spada u disidentske aktivnosti na profesionalnoj bazi, već prirodnu težnju prema pravednosti, zasnovanu, pre svega na poznavanju Božijih Zapovesti. Aktivan stav, pre svega mirjana, prema ovome pitanju, mogao bi da promeni odnose stvari na bolje. Mirjani! Zahtevajte crkveni sud! Zalažite se za svoja prava ostvarljiva putem kanonski ispravnih rešenja spornih pitanja, ignorišite svetske zakone koji se nalaze u suprotnosti sa voljom Onoga, Koji je rekao: “Neka bude svod… i bi tako” (Post. 1,6-7), “neka bude svetlost. I bi svetlost” (1,3), stvaralačkom voljom Onoga, Ko je stvorio sunce, zvezde i mesec, “i zemlju objesio ni na čem”, (Jov. 26,7), i dunuo “duh životni” u nos čoveku (Post. 2,7).

Svetska Vlada

Novi svetski poredak, koji se nameće ljudskom društvu, pretpostavlja prestanak postojanja granica. Narušavaju se prirodne oblasti bitisanja ljudske zajednice. Sveto Pismo nas uči da za svaki narod postoje “međe njegovog boravljenja”. ”I stvorio je od jedne krvi svaki narod čovečanstva da stanuje po svemu licu zemaljskome, i postavio je naprijed određena vremena i međe njihova boravljenja.” (Dap. 17,26).

Do rušenja granica i veštačkog smanjenja broja stanovnika na zemaljskoj kugli dolazi zbog interesa 6% ljudi na zemlji. SAD su već proglasile za zonu svojih strateških i ekonomskih interesa “celu zemaljsku kuglu”. Iza ovih političkih normi kriju se političari različitih uverenja, koji se bore za”novo mišljenje”, “novi poredak” i ”zapadni način života”. Biblija izobličava pohlepne:

“Teško onima koji sastavljaju kuću sa kućom, i njivu na njivu nastavljaju, da već ne bude mjesta i vi sami ostanete u zemlji. Od Gospoda nad vojskama čuh: mnoge kuće opustjeće, u velikim i lijepijem neće biti nikoga” (Isaija 5,8-9).

Već danas 6% etničke elite sveta koristi 75% korišćenih sredstava (izvora, resursa). Kako bi njima održavali svoj životni standard do 2010. god, potrebna im je kontrola 110% svih korišćenih prirodnih sirovina. Međutim, realna cifra nagoveštava ekonomsku krizu i za tih 6%, osuđujući ostatak stanovništva planete na odumiranje.

“Svetska vlada” se bori da očuva standard 6% stanovništva na račun prirodnih interesa ostalih. Granice nekih zemalja jednostavno su po-stale prohodne za izvoz sirovina i jeftine radne snage u ekonomski razvijenije zemlje. Oni zaista žive, kao što piše u Bibliji onako ”kao da su samo oni ostali na zemlji”.

S druge strane, kako smatraju ekonomisti, koji su verski orijentisani, planeta bi mogla da prehrani i 20 milijardi ljudi. Tvorac je stvorio ovaj svet da ljudi na zemlji obitavaju ” po celom licu zemlje”, i on neće prestati da postoji. Pristalice “ekološke krize” bi trebalo da znaju, da je u Bibliji rečeno:

“I Gospod omirisa miris ugodni, i reče u srcu svojem: neću više kleti zemlje zbog ljudi, što je misao srca čovječijega zla od malena; niti ću više ubijati svega što živi, kao što učinih. Odsad dokle bude zemlje, neće nestajati sjetve ni žetve, studeni ni vrućine, ljeta ni zime, dana ni noći.” (Post. 8,21-22).

U Bibliji se govori o tome da će se zemlja i nebo izmeniti, da će doći Novo Nebo i Nova Zemlja, ali nigde ne piše da će Božija Tvorevina u potpunosti iščeznuti. Izmeniće se i sam čovek kada se “raspadljivo telo obuče u neraspadljivost”.

I savremeni svet, koji je Bog stvorio, svet prirode mogao bi da obezbedi čovečanstvu, i pored velikog nataliteta, sve što je neophodno. O stvorenom svetu je rečeno:

“Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro bješe veoma.” (Post.1,31).

To, što ljudi nazivaju demografska kriza, nije ništa drugo nego đavolska zamka kako bi se ozakonilo pravo na čedomorstvo (abortus). U nekim zemljama žene koje se odlučuju na abortuse smatraju da sa tim aktom ubijanja sopstvene dece one čine neprocenjivu uslugu celokupnom čovečanstvu. Decu ubijaju na oltaru “humanizma” (u ime takozvane religije čovekoboštva).

Svetska vlada po shvatanjima hrišćana predstavlja “tajnu bezakonja”, koja “već dejstvuje, samo dok se ukloni onaj koji sad zadržava” (2 Sol. 2,7). To je vlast, koja kontroliše kanale raspodele svih sirovina, novčane mase, informacija, proizvoda i lekova, narkotika i novih tehnologija uticaja na svest i na podsvest. I oni samo čekaju naređenje svog “mesije”, koji im nalaže kada da ljudima daju “hleba i igara”, a kada da ih liše svega.

” I tada će se javiti bezakonik, kojega će Gospod Isus ubiti duhom usta svojih i uništiti pojavim svojega prisustva; Onoga je dolazak po dejstvu sataninu sa svakom silom i znacima i čudesima lažnim, i sa svakom prijevarom nepravde među onima koji propadaju, zato što ne primiše ljubav istine da bi se spasli. I zato će im Bog poslati silu obmane, da vjeruju laži; Da budu osuđeni svi koji ne vjerovaše istini, nego zavolješe nepravdu” (2 Sol. 2,8-12).

U Knjizi Proroka Isaije, nalazimo sledeći priziv: ”Učite se dobro činiti, tražite pravdu, ispravljajte potlačenoga, dajite pravicu siroti, branite udovicu” (Isaija 1,17). Zato, ono što se nekima učinilo da je vrsta pravne ili čak političke delatnosti, za vernike je ispunjenje svog religijskog duga. Rečeno je: ”No ako vi zakon carski izvršujete po Pismu: Ljubi bližnjega svojega kao samog sebe, dobro činite” (Jak. 2,8).

Sa druge strane hrišćani ispunjavaju svetovne zakone, samo onda, kada oni nisu u suprotnosti sa Zapovestima Tvorca. Tamo, gde zahtevi svetovnih zakona dolaze u sukob sa voljom Gospodnjom (koja je vernicima izložena u Svetom Pismu), mi zajedno sa apostolom negodujemo: “…Bogu se treba pokoravati više nego ljudima” (Dap. 5,28).

Sveti Jovan Zlatousti je učio da “Crkva ne spada u domen vladavine Imperatora, već Boga. Odluke vlasti po religioznim pitanjima ne mogu biti od značaja za Crkvu. Samo volja Božija može da bude izvor crkvenog zakona. Onaj ko nosi krunu nije ništa bolji od poslednjeg građanina, ukoliko treba da bude osuđen i kažnjen. Crkvena vlast treba da neodstupno brani svoja prava, ukoliko se građanska vlast meša u njen domen odluka. Ona treba da zna, da su jedno granice carske vlasti, a drugo granice sveštene vlasti, i ove poslednje su iznad prvih.”

U materijalima prošlog, jubilarnog arhijerejskog sabora, ova pozicija Crkve je našla odgovarajuće pismeno uobličenje, koje je u skladu sa kanonima.

Svetska banka

Savremena politika “međunarodne” banke, služi interesima multinacionalnih korporacija. Ruski filozof Vladimir Solovjov koncizno primećuje da se razlika hrišćanina od pristalica marksizma, ili “prosvećenog egoizma” (- kao tipa buržoaskog pogleda na svet), sastoji u sledećem: hrišćanin je radi opšteg interesa spreman da žrtvuje svoje, dok materijalista otima tuđe. Savremeni sistem bankarskih špekulacija se može nazvati organizovanom pljačkom, koja se u okvirima ekonomske politike međunarodne banke ne može uporediti ni sa kakvim “malverzacijama”, koje prave sitni špekulanti.

Usled toga, ne samo učešće pojedinih zemalja, već i pojedinih ličnosti u ekonomskim igrama Svetske banke nije samo za osudu, već se smatra za prestup (pre svega sa tačke gledišta biblijskih načela). Vlast multinacionalnih korporacija, koja ima podršku međunarodnog bankarskog sistema sve više utiče na produbljivanje jaza između bogatih i siromašnih. Nacionalni biznismeni srednjeg kalibra nisu u stanju da konkurišu vlasti moćnih multinacionalnih korporacija i munjevito propadaju. Ekstra-profit za jedne znači i potpuno razaranje drugih. Ali kazna od Sudije tek predstoji. Zapisano je:

“Hodite sad bogataši, plačite i ridajte zbog nevolja svojih koje dolaze. Bogatstvo vaše istrunu, a odijelo vaše pojedoše moljci; Zlato vaše i srebro zarđa, i rđa njihova biće svjedočanstvo protiv vas, i izješće tijela vaša, kao oganj. Nagomilaste blago u poslednje dane. Gle, vapije plata radnika koji su požnjeli njive vaše, koju ste im zakinuli; i vapaji žetelaca dođoše do ušiju Gospoda Savaota. Naslađivaste se na zemlji, i živjeste raskalašno; uhraniste srca vaša, kao na dan zaklanja. Osudiste, ubiste pravednika, i on vam se ne usprotivi.” (Jakov 5,1-6).

Sa druge strane, savremeno stanje celokupnog bankarskog sistema (sa izuzetkom pojedinih “islamskih” zemalja) je takvo, da hrišćanin ne može da uzima učešće u svakom obliku saradnje sa bankom, kao sa društvenom institucijom. Izvor povećanja kapitala banaka je zelenaštvo. Biblija kategorički zabranjuje da se novac pozajmljuje uz kamate, i da se uzimaju zajmovi sa kamatom.

“Kad daješ u zajam novaca narodu mojemu, siromahu koji je kod tebe, nemoj mu biti kao kamatnik, ne udarajte na nj kamate. Ako uzmeš u zalogu haljinu bližnjemu svojemu, vrati mu je prije nego sunce zađe; Jer mu je to sve odijelo čim zaklanja tijelo svoje; u čem će spavati? pa kad poviče k meni, ja ću ga čuti, jer sam milostiv” (Izlazak 22,25-27).

“Ne daji na dobit bratu svojemu ni novaca ni hrane niti išta što se daje na dobit. Strancu podaj na dobit, ali bratu svojemu nemoj davati na dobit, da bi te blagoslovio Gospod Bog tvoj u svemu zašto se prihvatiš rukom svojom u zemlji u koju ideš da je naslijediš… ” (Zakon pon. 23,19-20).

Dakle, Biblija zabranjuje sistem dugoročnih zajmova i pozajmljivanje novca uz kamatu. Izuzeci su dopušteni samo u odnosu prema strancima, koji nemaju status” došljaka” – emigranata na našoj teritoriji.

U vezi pitanja o došljacima Biblija se kategorički pridržava pozicije, da oni, stupivši po zakonu u zajednicu vernika (u našem slučaju kada se krste) dobijaju ista prava kao i mi:

“I doći ću k vama na sud, i biću brz svjedok protiv vračara i protiv preljubočinaca, i protiv onijeh koji se kunu krivo i protiv onijeh koji zakidaju najam najamniku, i udovi i siroti i došljaku krivo čine i ne boje se Mene, veli Gospod nad vojskama.” (Malah. 3,5)

U Knjizi Nemijinoj se govori da stvari koje date u zajam treba da se vrate bez kamate.

“Hajde vratite im danas polja njihova i vinograde i maslinike i kuće i što im na stotinu uzimate od novca i žita i vina i ulja.”

Međunarodni sud

U skladu sa biblijskim načelima hrišćani ne mogu da se sude jedan sa drugim na svetovnim sudovima. Može se tražiti pomoć svetskog suda samo u slučaju da se pojave sporne i konfliktne situacije hrišćanina sa nevernima. U svim slučajevima sporova u uzajamnim odnosima treba tražiti irkveni sud. Isto kao što i kao dokaz o sklapanju braka i rođenju deteta treba tražiti od Crkvenih vlasti u formi venčanice ili krštenice.

Sveto Pismo nas uči: “Usuđuje li se neko od vas, imajući žalbu na drugoga, da se sudi kod nepravednih a ne kod svetih? Ne znate li da će sveti suditi svijetu? A ako ćete vi suditi svijetu, zar ste nedostojni presuđivanja o sitnicama? Ne znate li da ćemo anđelima suditi, a kamo li u stvarima ovoga svijeta? A vi kad imate suđenja za stvari ovoga svijeta, uzimate za sudije one koji u Crkvi ne znače ništa. Na sramotu vama govorim. Zar nema među vama ni jednoga mudra koji će moći presuditi među braćom svojom? Nego se brat sa bratom sudi, i to kod nevjernih! I to vam je već sasvim na sramotu što imate parnice među sobom. „ Zašto radije ne pretrpite nepravdu? Zašto radije ne podnesete štetu? Nego vi činite nepravdu i nanosite štetu, i to braći!” (1 Kor. 6, 1-6).

Dakle, Biblija zabranjuje vernicima da se sude između sebe kod ”nepravednih”,” koji u Crkvi ne znače ništa”. Sa druge strane, institucija crkvenih sudova i kanonskog prava je ukinuta i predata zaboravu u sovjetsko vreme. Iako u današnje vreme postoji rešenje Crkve o obnavljanju crkvenih sudova (sinodskog, eparhijskog i okružnog), ispostavilo se da ne samo da obični vernici, već i predstavnici crkvenog klira nisu još spremni za oživljavanje ovakve institucije. Problem se produbljuje još i sa time, što se međunarodno pravo, koje je sekularizovano u svojoj biti, ne zalaže za principe moralnih prioriteta, već brani pravo apstraktne individue – bez pola, nacije i religije, zastupajući principe pluralizma bez odgovornosti. Savremeno društvo, koje danas proklamuje različite slobode, ne postavlja pred sobom glavno pitanje: Od čega čovek želi da bude slobodan? Razumljivo je, da sekularizovano (posvetovnjačeno) društvo traži slobodu od vlasti Boga. A u Bibliji je rečeno:

“Jer ste vi, braćo, na slobodu pozvani; samo ne slobodu za ugađanje tijelu, nego da iz ljubavi služite jedni drugima.” (Gal. 5.13)

Zaista, savremeni čovek koristi institucije demokratije radi ugađanja telu. U tom smislu u osnovi savremene sudske politike se nalaze upravo plotske želje, koje i stimulišu sav društveni život. Međutim, Crkvi su strane savremene političke požude. Njoj su podjednako strani i ideali demokratije, i fašizma, i komunizma – ova tri lica otpadničkog keženja antihrista koji će doći.

Ispovedajući svoje služenje Bogu, mi postajemo zaista slobodni; slobodni od uza đavolskih sablazni i prestajemo da nosimo odgovornost za kolektivne (političke) grehe naših savremenika. Shvatanje potčinjenosti Bogu zasniva se na dubokom poznanju PRAVOSLAVLJA, koje nije samo zbir nepovezanih sa životom i čisto sholastičkih pojmova, već PRAVOSLAVLJA KAO NAČINA ŽIVOTA.

Dok su Jevreji jedan dan u životu posvećivali Bogu, za hrišćane nisu postojala svoja posla: šest dana radi i svršuj sve poslove svoje.“ (Izlazak 20, 9) “Svi poslovi” svoji više nisu postojali, ne samo poslovi, već i dani, i postupci. Moral Novog Zaveta je objavljivao: “I sve što god činite riječju ili djelom, sve činite u ime Gospoda Isusa Hrista, zahvaljujući Bogu Ocu kroz Njega” (Kol. 3,17). Sve, svaki postupak u životu vernika, ispunjava se upravo religioznim sadržajem. Sve se potvrđuje samo Zakonima Božijim. To i jeste hrišćanski “totalitarizam” u dogmatskom, pravnom i teokratskom shvatanju ove reči.

Mi znamo za koga se skupljaju sva bogatstva ovoga sveta, radi čije vlasti se vrši kontrola nad svešću čovečanstva. Mi znamo, ko je taj bezakonik, koji hoće da zameni Božiji Zakon svetskim zakonima i ustavima i čija vlast se ostvaruje pomoću sistema prisile Svetske banke, Međunarodnog suda i svetske vlade.

Sveti Jovan Zlatousti je učio: “Zaista, nema nikoga slabijeg od onoga ko prestupa Božanske zakone, isto, kao što nema nikoga jačeg od onoga ko brani Božanske zakone.”

Preuzeto iz zbornika tekstova „Gledajte da se ne uplašite – duhovni smisao našeg doba“

(Beseda za okruglim stolom na temu “Identifikacija ličnosti izražena ciframa (identifikacioni brojevi, lični kodovi i dr.) kao osnova Globalizacionog procesa; njena ocena od strane društvenih i religioznih organizacija”, koju je sproveo Komitet za društvene zajednice i religiozne organizacije Državne Dume Federalnog saveta Ruske Federacije.)

Izvor: Vizionarski