Gospodari rata i vlasnici mira

Američki kongresmen Oskar Kelovej obaveštava Kongres da je JP Morgan Rotšildov pulen koji je preuzelo kontrolu nad američkom medijskom industrijom. On kaže: “U martu, 1915, JP Morgan okupillja 12 vodećih ljudi iz industrije čelika, brodogradnje i baruta i uz njihovu pomoć zapošljava najuticajnije novinare iz najuticajnijih novina u Sjedinjenim Državama u dovoljnom broju da preko njih generalno kontroliše politiku u dnevnoj štampi. Našli su da je potrebno samo da kupi kontrolu nad 25 najvećih novinskih kuća. Plaćen svakog meseca, urednik svako novinsko izdanje nadgleda i menja ili ispravlja informacije od vitalnog značaja interesima Rotšilda “.

1919: u januaru, aškenazi jevreji Karl Libneht i Roza Luksemburg su ubijeni u pokušaju da izvedu još jedan od  Rotšilda finansiran komunistički prevrat, ovaj put u Berlinu, Nemačka.

Versajskoa Konferencija se održava da odluči kolike reparacije Nemci treba da plate pobednicima Prvog Svetskog Rata. Delegacija 117 cionista na čelu sa aškenazi jevrejem Bernardom Baruhom izlaže predmet obećanja Palestine za njih i ovom trenutku su nemci shvatili zašto se Amerika okrenula protiv njih i pod čijim uticajem.

Nemci su shvatili izdaju od strane cionista kada su Rotšildi napravili svoj dogovor sa Britanijom za Palestinu u zamenu za uvođenje Amerike u rat. Do tada, Nemačka je bila najprijateljskija zemlja na svetu prema jevrejima a nemački Edikt Emancipacije iz 1822. g. garantovao je jevrejima u Nemačkoj sva građanska prava koja su uživali nemci. Nemačka je bila jedina zemlja u Evropi koja nije stavila nikakva ograničenja na jevreje, čak im je dala utočište kada su morali da beže iz Rusije nakon njihovog prvog neuspelog pokušaja komunističkog udara tamo 1905. g.

Štaviše, Rotšildi su održali svoju stranu dogovora da se prospe krv miliona nevinih i kao rezultat toga, Palestina je potvrđena kao jevrejska domovina i njena predaja Rotšildima se izvodi kroz odluku da Palestina ostane pod kontrolom Britanije zato što Rotšildi kontrolišu Britaniju. U to vreme manje od jednog procenta stanovništva Palestine bilo je jevrejsko. Zanimljivo, domaćin Versajske

Konferencije bio je baron Edmond de Rotšild.

29. marta londonski Tajms izveštava o boljševicima u Rusiji:

“Jedan od zanimljivih karakteristika boljševičkog pokreta je visok procenat neruskih elemenata među njenim liderima. Od dvadeset ili trideset komesari, ili lidera, koji čine centralni mašineriju boljševičkog pokreta, ne manje od 75% su bili jevreji.”

Rotšildi su mrzeli i do danas mrze Ruse više no bilo koji narod na zemlji iz više razloga: prvo, zato što su im zbrisali hazarsko carstvo 3. jula 946. godine, drugo jer im nisu dozvolili formiranje centralne banke u svojoj carevini, treće, minirali su im projekat bečkog Kongresa, četvrto, podržali su antirotšildovskog Linkolna u američkom građanskom ratu i time odložili stvaranje centralne banke SAD za barem pola veka i peto i najvažnije, Rusija je bila svetski stožer načistijeg istinskog Hrišćanstva, najvećeg neprijatelja satanizma i satanoglobalizacije.  Stoga su Rotšildi organizovali grupu jevrejskih špijuna i poslali ih u Rusiju da izazovu revoluciju u korist “običnog čoveka” što je u stvari bilo preuzimanje Rusije od strane Rotšildom kontrolisane satanističke elite.

Ovi jevrejski špijuni su, po staroj prevarantskoj aškenazi tradiciji, uzimali ruska imena, na primer Trocki je bio član prve grupe i njegovo prvobitno prezime bilo je Bronštajn. Ove grupe bejaše poslata u različite oblasti širom Rusije da izazove nerede i pobune.

Džuiš Post Internašnal Edišn od 24. januara 1991. potvrđuje da je Vladimir Lenjin bio jevrejin i ostavio je sledeću zabelešku:

“Uspostavljanje centralne banke je 90% posla komuniziranja nacije.”

Ovi jevrejski, od Rotšilda finansirani boljševici će izvesti najveći pogrom istinskih hrišćana u ljudskoj istoriji ubijanjem više od 60 miliona Rusa i rušenjem više od 10000 manastira i više od 56000 crkvi. Aleksandar Solženjicin u svom delu “Arhipelag Gulag” tom 2, potvrđuje da su cionistički jevreji stvorili i upravljali organizacijom sovjetskih koncentracionih logora.

Na strani 79 ove knjige Solženjicin navodi i imena administratora ove najveće mašinerije za ubijanje u istoriji sveta: Aron Solts, Jakov Rapoport, Lazar Kogan, Matvei Berman, Henrih Jagoda i Naftali Frenkel. Svih šest su cionistički jevreji. U 1970 Solženjicin je dobio Nobelovu nagradu za mir i za književnost.

NM Rotšild & Sans preuzima dnevne korekcije svetskih cena zlata u svojoj kancelariji u Londonu, svakoga dana u 11.00 časova, u istoj prostoriji do 2004. godine.

“Od dana lidera Iluminata Vajshaupta, do onih Karla Marksa sve do Trockog, ova svetska zavera je sve jača. A sada napokon ova banda izvanrednih ličnosti iz podzemlja velikih gradova Evrope i Amerike je zgrabila ruski narod za kosu i postala neprikosnoveni gospodar tog ogromnog carstva.”

Formiranje CFR (CFR) je dogovoreno na sastanku 30. maja 1919 u hotelu Mažestik u Parizu, Francuska.

Šif je izvršavao naređenja koja je trebalo da ispuni pre svoje smrti 1920. i formira organizaciju u Americi (CFR) koja je potrebna da bi se podešavali izbori političara po željama Rotšilda.

1921: po naređenju Jakoba Šifa osnovan je Savet za međunarodne odnose (CFR) od strane aškenazi jevreja Bernarda Baruha i pukovnika Edvarda Mandel Hausa.

Članstvo CFR u početku je bilo oko 1.000 ljudi u Sjedinjenim Državama; u ovo članstvo cu uključene glave gotovo svakog industrijskog carstva u Americi, svi međunarodni bankari američki bazirani i šefovi svih nevladinih i neoporezivanih organizacija; u suštini svi oni ljudi koji bi obezbedili kapital potreban za svakoga ko želi da se kandiduje za Kongres, Senat ili Predsedništvo.

Prvi zadatak CFR bio je da preuzme kontrolu nad štampom. Ovaj zadatak je dat Džon D. Rokfeleru koji je postavio niz nacionalnih novinskih magazina kao što su Life i Time. On je finansirao Semjuela Njuhausa da kupe i uspostavi lanac novinskih kuća širom zemlje, a takođe i Judžin Mejer koji će kupiti mnoge časopise kao što su Vašington Post, Njuzvik, Ant Weekly …

Zadatak kontrole radija, televizije i filmske industrije je podeljen između međunarodnih bankara iz Kun Leb, Goldman Saks, Varburga i Lemana.

1925: jevrejska enciklopedija od ove godine navodi da cu aškenazi jevreji (koji predstavljaju oko 90% od takozvanog svetskog jevrejstva) takozvani neprijatelj Jevreja (takođe poznat kao Edom, pogledajte Genesis 36: 1), a sada u stvari predstavlja jevrejsku rasu i na strani 42 toma V navodi se:

“Edom je u modernom jevrejstvu”.u suštini govoreći da su ovi aškenazi jevreji, koji predstavljaju 90% od tzv jevrejske populacije, zapravo pagani ili Goja.

1926: NM Rotšild & Sans refinansira podzemne elektro železnice u vlasništvu London Ltd koja većinskim akcijama ima kontrolu celog londonskog transportnog sistema.

Moris de Rotšild dobija sina Edmonda de Rotšild.

1929: Rotšildi ruše ekonomiju SAD smanjenjem priliva  novca.

1930: Prva Rotšildova Svetska banka, “Banka za međunarodna poravnanja” (BIS) je osnovana u Bazelu, Švajcarska. na istom mestu kao gde je 33 godine ranije održan prvi Svetski Kongres Cionista.

1933: 30. januara, Adolf Hitler postaje kancelar Nemačke. On goni jevreje, od kojih su mnogi komunisti, sa vladajućih pozicija u Nemačkoj.

Kao rezultat toga, u julu, Jevreji održavaju Svetsku Konferenciju u Amsterdamu tokom koje zahtevaju da Hitler vrati svakog jevreja na svoju bivšu poziciju.

Hitler odbija i kao rezultat toga, Semjuel Untermajer, aškenazi jevrej koji je ucenjivao predsednika Vilsona, a sada šef američke delegacije i predsednik cele Konferencije, po povratku u SAD drži govor na radiju koji je objavljen i u Njujork Tajmsu u ponedeljak, 7. avgusta, 1933:

“… Jevreji su aristokrate sveta … Naša kampanja je … ekonomski bojkot sve nemačkih robe, isporuka i usluga … Ono što mi predlažemo … je umesto krivičnog gonjenja čisto odbrambeni ekonomski bojkot koji će potkopati Hitlerov režim i naučiti pameti nemački narod uništavanjem njihovog izvoza od koga zavisi samo njihovo postojanje … Svako od vas, jevrejin i grk podjednako … mora da odbije da sarađuje sa bilo trgovcem ili vlasnikom prodavnice ako prodaje proizvode iz Nemačke ili proizvode pristigle nemačkim brodovima ili drugim nemačkim transportom.”

Kako dve trećine hrane Nemačka mora da uvozi, a može se uvoziti samo iz sredstava dobijenih izvozom, ako Nemačka ne može da izvozi, dve trećine nemačkog stanovništva će gladovati.

Kao rezultat ovog bojkota jevreji širom Amerike protestovali su ispred i/ili oštećivali bilo prodavnice u kojoj bi pronašli nemačke proizvode zbog čega su prodavci morali da bacaju te proizvode da bi izbegli probleme.

Kada su efekti ovog bojkota počela da se osećaju u Nemačkoj, nemci, koji su demonstrirali nenasilje prema jevrejima u ovom trenutku, jednostavno su počeli da bojkotuju jevrejske prodavnice na isti način na koji su jevreji bojkotovali prodavnice nemačkih proizvoda u Americi.

Rotšild finansira IBM, snabdeva naciste mašinama za proizvodnju bušenih kartica da pomogne organizovanje i upravljanje inicijalne identifikacije i socijalnog proterivanja jevreja, oduzimanja njihove imovine i njihovo istrebljenje.

Dana 16. novembra, predsednik Ruzvelt priznaje cionistički režim Staljina u Rusiji bez konsultacija sa Kongresom i 8.000 Ukrajinaca maršira u znak protesta u Njujorku.

Iste godine, predsednik Ruzvelt, rođen od majke jevrejke, dakle zadovoljavajući aškenazi pravila kao jevrej, naređuje da svevideće oko treba staviti na sve nove novčanice zajedno sa sloganom “Novus Ordo Sekulorum.” Ovo je latinski za “novi vekovni poredak.”

1934: Zakoni tajnosti švajcarskih banaka su reformisani i postaje krivično koje rezultira zatvorom za bilo kog zaposlenog u banci da izda bankarske tajne. To je sve bilo priprema za Rotšildom projektovani Drugi Svetski Rat u kome će oni, kao i obično, finansirati obe strane.

Umire Edmond de Rotšild.

1936: Povodom jačanja Antisemitizma u Nemačkoj, Samuel Landman (u to vreme, sekretar Svetske Cionističke Organizacije) u svojoj knjizi iz 1936.g;: “Velika Britanija, Jevreji, i Palestina” navodi o  ulasku Sjedinjenih Država u Svetski Rat: “Činjenica je da je jevrejska pomoć koja je gurnula SAD u rat na stranu saveznika zasnovana u velikoj meri na jačanju antisemitizma u nacističkom programu.”

1938: 7. novembra, jevrej Heršel Grinspen ubija Ernsta von Rata, nižeg službenika u nemačkoj ambasadi u Parizu. Kao rezultat ovog nemačko neprijateljstvo prema jevrejima u Nemačkoj prerasta u fizičko nasilje.

Austrijska bankarska kuća Rotšilda u Beču, S. M. von Rothschild und Söhne, se zatvara nakon nacističke okupacije Austrije.

1939: I.G. Farben, vodeći proizvođač hemikalija u svetu i najveći nemački proizvođač čelika, dramatično povećava svoju proizvodnju koju gotovo isključivo koristi da naoruža Nemačku za Drugi Svetski Rat. Ova kompanija je pod kontrolom Rotšilda. Farben je stvorio smrtonosni gasCiklon B koji je korišćen za istrebljenje Jevreja (!?).

1. septembra 1939. Drugi Svetski Rat počinje Nemačkom invazijom Poljske uz propagandu “rastuće opasnosti od komunističkog Sovjetskog Saveza koji preti da obrišie sve hrišćane sa mape Evrope”.

1940: Hansjirgen Keler u svojoj knjizi “Unutar Gestapoa”, navodi o Mariji Ani Šiklgruber, baki po ocu Adolfa Hitlera:

“Mala služavka … došla u Beč i postala kućna služavka … u vili Rotšild … tako da Hitlerov nepoznati deda mora da se potraži u ovoj veličanstvenoj kući.”

Ovo je podržano od Valtera Langera u njegovoj knjizi, “Um Hitlera” u kojoj kaže:

“Adolfov otac, Aloa Hitler, bio vanbračni sin Marije Ane Šiklgruber koja je živela u Beču u vreme kada je zatrudnela. U to vreme je bila zaposlena kao službenik u domu barona Rotšilda. Čim je porodica otkrila njenu trudnoću vraćena je kući … gde je rođen Aloa.”

1941: Predsednik Ruzvelt uvodi Ameriku u Drugi Svetski Rat odbivši dalju prodaju Japanu čelika i nafte. Japan je bio u sred rata protiv Kine i bez tog čelika i nafte nije mogao da nastavi taj rat. Japan je u potpunosti zavisio od SAD za čelik i naftu. Ruzvelt je znao da će ovo izazvati Japance da napadnu Ameriku, što su kasnije i uradili u Perl Harburu.

1942: Preskotu Bušu, ocu budućih američkih predsednika Džordža Herberta Vokera i Džordža, je oduzeta kompanija zbog Zakona o “trgovanju sa neprijateljem.”  On je finansirao Hitlera iz Amerike, dok su američki vojnici, kao i jevreji, bili ubijani od strane nemačkih vojnika.

Zanimljivo je da  Anti Defamejšn Lig nikada nije kritikovala bilo kog od Bušovih za to.

1943: 18. februara cionista Isaak Grinbaum, šef Jevrejske Agencije Komiteta Spasa, u govoru Izvršnog Saveta Cionista kaže:

“Ako me pitate, da li možete da date iz Ujedinjenog Jevrejskog Apela novac za spasavanje jevreja, kažem vam ne i opet ne!”

On će reći: “Jedna krava u Palestini vredi više od svih jevreja u Poljskoj!”

Ovo nije iznenađujuće, cela ideja cionističke podrške za klanje nevinih Jevreja bio je da zaplaši preživele u verovanju da je njihova jedina mesto sigurnosti Izrael. Kako drugačije bi cionisti mogli da obezbede da jevreji napuste najlepše evropske gradove u kojima žive i da se otsele u pustinju ?!

1944: 6. novembra lord Mone, britanski ministar na Bliskom istoku je ubijen u Kairu od dva pripadnika jevrejske terorističke grupe Stern Ganga, koju predvodi budući premijer Izraela, Jicak Šamir koji je takođe odgovoran za pokušaj ubistva Harolda MekMajkla, visokog komesara britanskog mandata Palestine te iste godine.

Zanimljivo je takođe još jedno uspešno ubistva ove godine predstavnika Ujedinjenih Nacija na Bliskom istoku, Grofa Folke Bernadoa koji, iako je obezbedio oslobađanje 21.000 zatvorenika iz nemačkih logora tokom Drugog svetskog rata, je viđen od Isaka Šamira i njegovih terorističkih saradnika kao anti-cionista.

U Breton Vudsu, Nju Hempšir, još dve Rotšildove svetske banke su stvorene: Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka.

1945: Kraj Drugog svetskog rata. I.G. Farbenove fabrike, navedene kao poseban cilj, ostaju neoštećene u bombardovanjima Nemačke. Tribunali održani na kraju Drugog svetskog rata da istražuju nacističke ratne zločine, cenzurisali su neke snimljene materijale o pomoći Hitleru sa zapada.

Rotšildi prave veliki korak ka svom cilju svetske dominacije, kada je druga “Liga naroda”, pod nazivom “Ujedinjene nacije”, odobrena ove godine.

1946: 22. jula budući premijer Izraela, aškenazi jevrej David Ben-Gurion, naređuje drugom budućem premijeru Izraela, aškenazi jevreju Menahemu Beginu da izvrši teroristički napad na King David hotel u Palestini u pokušaju da otera Britance iz Palestine. Rezultat je bio 91 žrtva, većinom civilna: 28 britanaca, 41 arapin, 17 jevreja, i 5 drugih. Oko 45 ljudi povređeno.

Menahem Begin je na ponosno proglasio sebe za “oca modernog terorizma.” Po broju poginulih u jednoj terorističkoj akciji ovaj rezultat će biti nadmašen preko četrdeset godina kasnije bombardovanjem Pan Am leta 103 iznad Lokerbija.

1947: Britanci, koji su pre Drugog svetskog rata obećali da neće biti više imigracija Jevreja u Palestinu u cilju zaštite Palestinaca iz svojih teritorija kako i britanskih vojnika, predaju kontrolu Palestine Ujedinjenim Nacijama 15. maja, 1948 godine. Rešenost UN je bila da Palestina bude podeljena u dve države, jednu cionističku i jednu arapsku, a Jerusalim da ostane kao međunarodna zona otvorena sve veroispovesti.

Ujedinjene Nacije, nemajući pravo da daju arapsku imovinu nikome a najmanje jevrejima koji u vlasništvu  drže 6% Palestine u to vreme, rezolucijom 181 odobravaju jevrejima 57% palestinske zemlje ostavljajući arapima (koji su u to vreme imali 94%) samo 43%.

Komitet za Neameričke Aktivnosti optužuje ADLigu za zloupotrebu informacija prikupljenih od strane ADL kroz špijuniranje američkih građana ali potpedsednica Klara Hofman razrešava ADL-a krivice i sumnje o komunističkim aktivnostima ADL odbacuje kao “rekla-kazala”.

1948: U proleće ove godine, Rotšildi podmićuju Hari Trumana (33. predsednika Sjedinjenih Država 1945 – 1953) da prizna Izrael (jevrejske teritorije u vlasništvu cionista Rotšilda) kao suverenu državu sumom od $ 2,000,000 koju daju za njegovu izbornu kampanju.

Pola sata nakon proglašenja Izraela kao suverene jevrejske države u Palestini, predsednik Truman proglašava Sjedinjene Države kao prvi strani narod koji to priznaje.

Zastava Izraela je otkrivena i uprkos ogromnom protivljenju amblem na zastavi je verzija plave boje Rotšildovog crvenog heksagrama.

Ovo je razbesnelo mnoge jevreje koji su znali da je ovaj heksagram korišćen u drevnim magijskim religijama kao simbol “Moloha” (poznat kao demon slučajnih žrtvi) i zanimljivo je da je ovo ime urezano na tzv. “kamenu sove” u Bohemian Grouv a ima i naziv “Astarot” (opisan kao Gospodar blagajne pakla).

Heksagram je takođe korišćen kao simbol Saturna, koji je identifikovan kroz ezoterični naziv Satane. To ukazuje na to da je svako ubijen u ime Izraela zapravo žrtva Satani.

Izdvojena grupa jevreja je insistirala da menoru, kao najstariji jevrejski simbol treba koristiti, i istakli da heksagram uopšte nije jevrejski simbol, ali naravno Rotšildovi cionisti su ih ućutkali.

U ranim jutarnjim časovima 19. aprila, 132 jevrejska terorista iz Irgun bande, koju je predvodio budući izraelski premijer Menahem Begin, uz pomoć bande Stern, predvođene budućim izraelskim premijerom Jicakom Šamirom, brutalno masakriraju na spavanju više od 200 muškaraca, žena i dece u arapskom selu Deir Jasina.

Neposredno nakon podele Palestine od Ujedinjenih Nacija na nezavisnu jevrejsku i nezavisnu arapsku državu 15. maja, Izraelci kreću u vojni napad na arape, uz zaglušujuće zvučnike na svojim kamionima, vrišteći na arape da će ih sve poklati ako odmah ne napuste zemlju.

800.000 arapa ca svežim sećanjem na masakr Deir Iasina beži u panici. Tražili su pomoć od susednih arapskih država, ali te države nisu se uključile svesne da su nedorasle najnovijoj vojnoj tehnici izraelca kojom ih je snabdevao jevrejski staljinistički režim iz Sovjetskog Saveza. Nakon ovog napada jevreji preuzimaju kontrolu nad 78% teritorije nekadašnje Palestine.

Palestincima, od kojih su mnogi hrišćani, nikada nisu plaćena obeštećenja za domove, imovinu i preduzeća oteta od njih tokom ovog razbojničkog jevrejskog napada, i ovi su ljudi završili pod šatorima sirotinjskih izbegličkih logora.

Barem polovina palestinaca u  žurbi da pobegnu, ostavili su svoje krštenice koje su izraelci pronašli i odmah doneli zakon da će samo onima koji mogu da dokažu državljanstvo biti dozvoljeno da se vrate u Izrael, tako da oko 400.000 palestinaca nije se moglo vratiti uz gubitak sve svoje ostavljene imovine.

Aškenazi jevrej David Ben-Gurion, jedan od osnivača Izraela i njegov prvi premijer, iskreno opisuje cionističke ciljeve u svom dnevniku (21 Maj 1948):

“Ahilova peta arapske koalicije je Liban. Muslimanska prevlast u ovoj zemlji je veštačka i može lako biti srušena. Hrišćanska država treba da se postavi tamo, sa južnom granicom na reci Litani.

Mi bi potpisati sporazum o savezu sa ovom državom. Tako, kada se slomi snaga arapske legije i bombarduje Aman, mogli bismo da zbrišemo Trans-Jordan, i nakon toga Sirija će pasti. A ako bi se i dalje Egipat usudio da ratuje protiv nas, mi bismo bombardovati Port Said, Aleksandriju i Kairo. Mi tako treba da završimo rat i naplatimo dugove Egiptu, Asiriji i Haldeji u ime naših predaka.”

1949: 1. oktobra, Mao Ce Tung (Zedong) objavljuje osnivanje Narodne Republike Kine na trgu Tjenanmen, Peking. On je finansiran od strane Rotšilda koji je stvorio komunizam u Rusiji, tu su sledeći Rotšildovi agenti: Solomon Adler, bivši zvaničnik trezora SAD, koji je bio sovjetski špijun; Izrael Epštajn, sin jevrejskog boljševika zatvorenog od cara u Rusiji zbog pokušaja da podstakne revoluciju; i Frenk Coe, vodeći funkcioner MMF u vlasništvu Rotšilda.

1950: Izrael objavljuje svoj 3akon Povratka, garantujući da svaki Jevrejin u svetu ima pravo da živi u državi Izrael, ali ga palestincima koji su živeli tamo 1300 godina negiraju. Džon Davit, bivši šef sekcije unutrašnje bezbednosti Odeljenja Pravde napominje da je izraelska obaveštajna služba druga najaktivnija u Sjedinjenim Državama nakon Sovjeta; naravno i Izrael i Sovjetski Savez imaju aškenazi jevrejsko vođstvo.

1951: 1. aprila izraelska tajna obaveštajna agencija Mosad, koji će nastaviti da teroriše svet, je formirana. Moto Mosada je verovatno najodvratniji moto od svih tajnih službi sveta:

“Putem obmane, triput ćeš do rata.”

1953: NM Rotšild & Sans preko Britanske Njufaundlend Korporejšn Limitid će na 60.000 kvadratnih milja zemljišta u Njufaundlendu, Kanada, izgraditi elektrane da iskoriste moć Hamilton (kasnije preimenovan u Čerčil) Fols (vodopada). U to vreme to je bio najveći građevinski projekat ikada preduzet od strane privatne kompanije.

1954: U “Lavon Aferi” izraelski agenti regrutuju egipatske građane jevrejskog porekla da bombarduju ciljeve Zapada u Egiptu i podmetnu dokaze o navodnoj krivici arapa, u očiglednom pokušaju da poremete američko-egipatske odnose. Izraelski ministar odbrane aškenazi jevrej Pinhas Lavon je konačno razrešen dužnosti, iako mnogi misle da je odgovoran David Ben-Gurion.

Sakriveni mikrofon postavljen od strane izraelaca je otkriven u kancelariji ambasadora SAD u Tel Avivu.

1955: Edmond de Rotšild osniva kompaniju FINANSIER u Parizu.

1956: Telefonski prosluškivači nađeni na dva telefona u rezidenciji američkog vojnog atašea u Tel Avivu.

1957: Džejms de Rotšild umire i objavljeno je (od strane medija u vlasništvu Rotšilda) da je ostavio veliku sumu novca državi Izrael za izgradnju njihove zgrade parlamenta, Kneseta. On navodi šta bi trebalo da bude Kneset:

“Simbol, u očima svih ljudi, postojanosti države Izrael”.

Na strani 219 svoje knjige, “Priče o britanskoj aristokratiji” L.G. Pajn, urednik Brks Piridž, navodi

“Jevreji su toliko usko povezani sa britanskim plemstvom da je teško da jedna od ove dve grupe pretrpi gubitak koji nije uzajaman. Bilo koji udarac protiv jevreja u ovoj zemlji ne bi bio moguć bez povrede aristokratije takođe.”

Moris de Rotšild umire u Parizu.

1962: Rotšild Frer uspostavlja Imetal kao krovnu kompaniju za sve svoje interese u rudarstvu minerala.

Frederik Morton objavljuje svoju knjigu “Rotšildi” u kojoj navodi:

“Iako oni kontrolišu rezultate industrijskih, komercijalnih, rudarskih i turističkih korporacija ni jedna ne nosi ime Rotšild. Preko privatnih partnerstava, porodične kuće nikada nećete morati da objave ni jedan javni bilans ili bilo koji drugi izveštaj o svom finansijskom stanju.”

Ovaj stav otkriva pravi cilj Rotšilda, da eliminiše svu konkurenciju i kreira sopstveni svetski monopol.

1963: 4. juna predsednik Džon F.Kenedi (35. predsednik Sjedinjenih Američkih Država 1961 – 1963) potpisuje Izvršnu Naredbu 11110 kojom se američkoj vladi vraća ovlašćenje da izdaje valutu, bez prolaska kroz Federalnu Rezervu u vlasništvu Rotšilda.

Manje od 6 meseci kasnije, 22. novembra, predsednik Kenedi je ubijen od strane Rotšilda iz istog razloga kao i predsednik Abraham Linkoln 1865. god, zato što je želeo da štampa američki novac za američki narod a to se protivi interesima Rotšilda.

Pomenuti Izvršni nalog 11110 je povučen od predsednika Lindona Beins Džonsona (36. predsednika SAD od 1963 do 1969) u avionu Air Force One od Dalasa do Vašingtona, istog dana kada je predsednik Kenedi ubijen. Još jedan, a verovatno primarni razlog za ubistvo Kenedija je njegova kategorična izjava izraelskom premijeru Davidu Ben-Gurionu da se ni pod kojim uslovima neće složiti da Izrael postane nuklearna sila.

Izraelski novine Ha’arec 5. februara 1999, u pregledu knjige Avner Koena “Izrael i bomba” navode:

“Ubistvo američkog predsednika Džona F. Kenedija dovelo je do naglog prestanka masovnog pritiska američke administracije na vladu Izraela da obustavi nuklearni program … podrazumeva se da je Kenedi ostao živ sumnjivo je da li bi Izrael danas imao nuklearne opcije.”

Edmond de Rotšild osniva La Compagnie Financière Edmond de Rothschild (LCF) u Švajcarskoj, kao investicionu kuću (kuću za ulaganje kapitala). Ona se kasnije razvija u investicione banke sa mnogim filijalama. On takođe ženi svoju Nadinu i dobijaju sina Bendžamina de Rotšilda.

1965: Izrael nezakonito dobija obogaćeni uranijum od NUMECA (Nuclear Materials and Equipment Corporation).

1967: tretman palestinaca od strane cionističkih jevreja konačno dovodi do besa u arapskom svetu pa Egipat, Jordan i Sirija mobilišu vojsku na granice sa Izraelom. Sve ove tri zemlje su iznenada napadnute od Izraela i kao rezultat Sinaj (koja je obuhvatao Gazu) je otet od Egipta a Zapadna obala reke Jordana oteta od Jordana.

Kao rezultat toga 8.juna izraelci izvode napad na američki bojni brod Liberti (USS Liberty) izraelskim avionima i motornim torpednim čamcima sa ciljem da se krivica svali na Egipat i uvede Ameriku u rat na strani Izraela.

Kao rezultat ovog napada 34 američka člana posade je poginulo a 174 ranjeno. Izrael laže kao i obično, tvrdeći da je zamenio ovaj ratni brod (sa ogromnom američkom zastavom) za stari egipatski brod za prevoz konja El Kuseir koji je 180 metara kraći. Oni takođe tvrde da je brod bio u ratnoj zoni a u stvari bio je u međunarodnim vodama, daleko od bilo kakvog sukoba.

Izraelski napad na ovaj ratni brod traje 75 minuta i za to vreme su pucali i u jednu od zastava SAD, što je rezultiralo u očajničkim pokušajima mornara da podignu još jednu zastavu. U periodu posle ovog napada, američki mornari koji su preživeli su upozoreni od strane SAD vojske da ne razgovaraju ni sa kim zbog “nacionalne bezbednosti”.

Ova priča ne dobija značaj u mejnstrim medijima kontrolisanim od Rotšilda i, kao i obično, Izrael ni na koji način nije čak ni ukoren za svoje zločine prema sebi podređenoj zemlji Americi.

Sutradan, 9. juna, Izrael ilegalno otima Golansku visoravan od Sirije. Ova oblast daje Izraelu jednu trećinu njegove sveže vode.

Izraelski general Matitiahu Peled, je citiran u Ha’arec (19 Mart 1972) sa sledećom izjavom:

“Teza da opasnost od genocida visi nad nama od juna 1967. i da se Izrael bori za svoju fizičku egzistenciju je samo blef, koji je stvoren i razvijen posle rata.”

Još jedna mučna prevarantska izjava, ali bar je u skladu sa motom Mosada: “Putem obmane, triput ćeš do rata.”

De Rotšild Frer je preimenovan u Bank Rotšild.

1968: umire Noemi Halfen, supruga Morisa de Rotšilda.

1970: Dok je radio za senatora Henri”Skup” Džeksona, aškenazi jevrej Ričard Perle je uhvaćen od strane FBI da daje poverljive informacije Izraelu. Ništa nije učinjeno.

Britanski premijer Edvard Hit čini Viktora Rotšilda šefom njegove politike jedinice; dok je u toj ulozi Britanija ulazi u Evropsku zajednicu.

1973: U svojoj knjizi “Da se niko nije usudio da to nazove konspiracijom” Gari Alen navodi:

“Jedan od glavnih razloga za istorijski mrak o ulozi međunarodnih bankara u političkoj istoriji je taj što su Rotšildi jevreji … Jevrejski članovi zavere su koristili organizaciju koja se zove Anti-Defamejšn Lig (ADL) kao instrument za žigosanje svih onih koji makar i pomenu Rotšilde i njihove saveznike kao napadače na svo jevrejstvo.”

Na ovaj način oni su ugušili gotovo svu istinu o međunarodnim bankarima i napravili tabu temu na univerzitetima.

Svaki pojedinac ili knjiga koja istražuje ovu temu je odmah napadana od strane stotina čivutskih zajednica širom sveta. ADL nikada neće dozvoliti da istina ili logika ometaju visoko profesionalne bankarske poslove …

Zapravo, niko nema pravo da bude više ljut na Rotšildovu kliku nego sami jevreji … Rotšildova imperija je pomogla i finansirala Adolfa Hitlera.”

Zanimljivo je da od sve ljudske rase, samo u jevreja jednom istom rečju se deklariše i narod i veroispovest i samo u jevreja postoji običaj nasleđivanja vere/nacije po majci; veoma lukavo, kako sav ostali svet nasleđuje po ocu, praktično u svakoj kombinaciji gde je jedan od supružnika židov deca automatski postaju čivuti !

Džordž J. Lorer, radnik kod Rotšilda, kontroliše IBM, izumeo je UPC (Universal Produkt Kod) Barkod koji će na kraju biti stavljen na svaki artikal trgovine širom sveta i uvek sadrži broj 666 (po dve tanje linije na početku, tačno na sredini i na kraju koda). Knjiga Otkrovenja,

Poglavlje 13, Stih 17 do 18. kaže:

“I da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ili ime zveri, ili broj imena njenog. Ovde je mudrost. Neka onaj koji razume izračuna broj zveri: jer je broj čoveka; i njegov broj je šest stotina šezdeset i šest.”

Svi satanski ciljevi Rotšilda su sada jasno vidljivi celom svetu, sve kupljeno ili prodato nosi žig zveri, 666.

NM Rotšild & Sans britanske korporacije Njufaundlenda, Čerčil Fols projekat u Nevfoundlandu, Kanada, je završen.

NM Rotšild & Sans stvara novu kompaniju koja upravlja imovinom i trguje širom sveta i na kraju postaje Rothschild Private Management Limited.

Edmond de Rotšild, praunuk Jakoba Majer Rotšilda, kupio buržoasko imanje Šato Klark u Bordou.

1976: Aškenazi jevrej Harold Rozental, pomoćnik aškenazi jevreja senatora Jakoba Džavica kaže: “Većina jevreja ne voli to da prizna ali naš Bog je Lucifer.”

1978: Aškenazi jevrej Stiven Brajen, službenik Senata CFR, je snimljen u jednom hotelu u Vašingtonu dok nudi poverljive dokumente vrhu izraelskih vojnih zvaničnika. Brajen dobija advokata Natana Levina a istraga usmerena ka poroti Vrhovnog Suda  je odjednom misteriozno obustavljena.

1979: Egipatsko-izraelski mirovni sporazum je potpisan a Sjedinjene Države su se obavezale na 3 milijarde dolara godišnje “pomoći” Izraelu od novca poreskih obveznika SAD (što nije ni kap vode u okeanu u poređenju sa novcem koji ostaje kao nevidljivi profit vlasnika Federalne Rezerve).

Gospodari Rata 6/7

Šin Bet (Izraelska unutrašnja bezbednosna agencija) pokušava da prodre u Generalni konzulat SAD u Jerusalimu koristeći administrativno zaposlenog koji je imao aferu sa devojkom iz Jerusalema.

Baron i baronesa Filipi de Rotšild u zajedničkom ulaganju sa Robertom Mondavijem započeli izgradnju piramide u dolini Napa, Kalifornija, gde se nalazi lider i osnivač crkve Satane, aškenazi jevrej Anton LeBej. Ovo je poznato kao Opus 1 (što znači prvi posao) a ovaj hram je administrativno prikriven vinarijom.

1980: počinje globalni fenomen privatizacije. Rotšildi su iza ovoga od samog početka, kako bi preuzeli kontrolu svih javnih svojina širom sveta.

1981: Bank Rotšild je nacionalizovana od strane francuske vlade. Nova banka se zove Compagnie Europeenne de Bank, WV.

Rotšildi su naknadno postavili naslednika francuske banke, Rotšild & Cie Banku (RCB), koja nastavlja da biva vodeća francuska investiciona kuća.

1982: Od septembra 16 do 18. budući premijer Izraela, a zatim ministar odbrane, aškenazi jevrej Arijel Šaron, orkestrira invaziju Libana od starane Izraela uz ubijanje između 1000 i 2000 muškaraca, žena i dece u Sabra i Šatila masakrima.

1985: Justas Malins objavljuje, “Ko je vlasnik TV mreže” gde obelodanjuje da Rotšildi imaju kontrolu nad sve tri glavne američke mreža: NBC, CBS i ABC.

Njujork Tajms izveštava da je FBI upoznat sa barem desetak incidenata u kojima američki zvaničnici prenose poverljive informacije Izraelcima i njih Ministarstvo pravde ne goni, citirajući bivšeg pomoćnika direktora FBI Rejmonda Vanala.

Ričard Smit, vlasnik Milčo, je optužen za krijumčarenje nuklearnih satova Izraelu.

NM Rotšild & Sans savetuje britansku vladu o privatizaciji Britiš Gas (benzin) a potom savetuje britansku vladu o praktično svim svojim drugim privatizacijama državne svojine, uključujući: Britiš Stil (čelik); Britiš Koul /ugalj), sve britanske regionalne elektrodistribucije i sve britanski regionalne izvore vode.

Britanski premijer je u velikoj meri uključen u ove privatizacije kao i budući kancelar državne blagajne, Norman Lamon, bivši bankar Rotšilda.

1986: Mordehai Vanunu, tehničar u Dimoni, nuklearnom postrojenju Izraela od 1976. do 1985. godine, otkriva da je ovo postrojenje tajno proizvodilo nuklearno oružje i to objavljuje londonski Sandi Tajms sa činjenicama i fotografijama.

Njegovi dokazi su pokazali da su zalihe Izraela oko 200 nuklearnih bojevih glava, bez rasprave ili ovlašćenja sopstvenih građana. 30. septembra 1986., Vanunu je namamljen iz Londona u Rima, tamo je kidnapovan, drogiran i isporučen Izraelu.

Nakon tajnog suđenja bio je osuđen na 18 godina zatvora zbog “izdaje”, i “špijunaže” iako nije primio nikakav novac niti komunicirao strane sile.

Drže ga u potpunoj izolaciji 11 godina, uz dozvoljene samo povremene posete od svoje porodice, advokata i sveštenika. Iako je odslužio kaznu, izraelska vlada nastavlja da ga drži u zatvoru.

1987: Edmond de Rotšild stvara svetsku Konzervacijsku banku koja je dizajnirana da prenese dugove iz zemalja trećeg sveta u ovu banku, a zauzvrat te zemljae će dati zemljište ovoj banci. Ovo je dizajnirano da Rotšildi  steknu kontrolu nad trećeim svetom, što predstavlja 30% površine zemljišta Zemlje.

Dana 24. aprila Vol Strit Žurnal objavljuje “Uloga Izraela u Iranu – kontra skandal neće biti detaljno istražen od strane Saveta.”

1988: ADL inicira nacionalni konkurs za studente prava za projekt  zakonodavstva protiv mržnje prema manjinskim grupama. Na takmičenju je pobedio čovek po imenu Jozef Ribakov čija teza predlaže da ne samo da mržnjom motivisano nasilje bude zabranjeno no i bilo koje reči koje stimulišu: sumnju; trvenje; mržnju i moguće nasilje takođe moraju biti kriminalizovane.

Ova ADL nagrađenim papir sugeriše da državne agencijene ne treba samo da  prate i ograničavaju slobodu govora uopšte, no takođe treba da cenzurišu sve filmove koji kritikuju identifikovane grupe.

Osim toga, čak i ako se davalac izjave može opravdati, na primer hrišćani kritikuju homoseksualnost zato što je Biblijom izričito zabranjena, Ribakov naglašava da se slično opravdanje neće moći koristiti u svrhu odbrane na sudu.

Sud će morati da osudi govor mržnje ako se njime manjinska grupa ili član te grupe osetio emotivno oštećen. Stoga, prema ovim predlozima širom sveta pravosudni sistemi  bivaju prisiljeni na izmene zakona i manje od 15 godina kasnije Isus Hristos bi bio uhapšen kao kriminalac mržnje.

Ovaj zakon je dizajniran da zaštiti Rotšild zaveru uvek kada bude otkrivena i ako kritikujete Rotšildovu kriminalnu kabalu, bićete meta progona kao antisemita i rizikovati zatvor u najmanju ruku.

Umire Filip de Rotšild.

1989: Mnoge satelitske države u istočnoj Evropi, kroz uticaj “Glasnosti”, postaju otvorenije u svojim zahtevima oslobađanja od komunističke vlasti.

Mnoge revolucije će se desiti u 1989. i većina njih uključuje rušenja komunističkih vlasti i njihovu zamenu republikama.

Tako, komunistički režimi u istočnoj Evropi (Gvozdena zavesa) postaju veoma slabi. Na kraju, kao rezultat perestrojke i glasnosti, ruši se komunizam, ne samo u Sovjetskom Savezu već i u Istočnoj Evropi.

U Rusiji, Boris Jeljcin (čija supruga je kćer Josifa Staljina iz braka sa Rozom Kaganovič) i republička vlada preduzima korake da okonča moć Komunističke partije njenim suspendovanjem i zabranom i oduzimanjem gotovo sve imovine.

To simbolizuje pad komunizma u Rusiji i rezultira početkom masovnog egzodusa 700.000 Jevreja iz bivšeg Sovjetskog Saveza u Izrael.

U izraelskom časopisu Hotam (24. novembra 1989), postoji izveštaj govora koji je tada izraelski zamenik ministra inostranih poslova, aškenazi jevrej Binjamin Netanjahu održao studentima na univerzitetu Bar Ilan u kojem on kaže:

“Izrael treba da eksploatiše represije demonstracija u Kini tako da kada je svetska pažnja usmerena na tu ili bilo koju drugu zemlju, da sprovodi masovna proterivanja Arapa sa teritorije.”

U Londonu i Parizu Rotšildi najavili pokretanje novog entiteta, Rotšild GmbH, u Frankfurtu.

Nakon iračke invazije na Kuvajt 2. avgusta, 1990. godine, 16. januara 1991. godine Sjedinjene Države i Britanija započele vazdušnu kampanju bombardovanja ciljeva u Iraku. Dana 24. februara kampanja groznog ratnog zločina je počela i trebalo je da traje 100 sati do 28. februara.

Ovaj zločin je bio pokolj 150.000 iračkih vojnika napalm bombama. Iračani su bežali prepunim autoputem od Kuvajta do Basre.

Predsednik Džordž Herbert Voker Buš je naredio vojnim jedinicama vazduha i zemlje da ubijaju i sve iračke vojnike koji se predaju a zatim su ih buldožerima sve, neke još uvek žive, strpali u masovne neobeležene grobnice u pustinji.

Predsednik Buš je tada naredio prekid neprijateljstava. Koji je značaj ovog pokolja i zbog čega je predsednik Buš proglasio rat tog dana?

Pa, bio je dan Purima te godine. Na ovaj dan Jevreji slave svoju pobedu nad starim Vavilonom, sada zasnovanim unutar granica Iraka na dan kada se jevreji ohrabruju na krvave osvete protiv svojih neprijatelja.

Na konferenciji grupe Bilderberg 6. do 9. juna ove godine u Baden-Badenu, Nemačka, Dejvid Rokefeler (Rotšild) je dao sledeću izjavu:

“Zahvalni smo Vašington Postu, Njujork Tajmsu, Tajm Magazinu, i drugim velikim publikacijama čiji direktori su prisustvovali našim sastancima i poštovali svoja obećanja o diskreciji skoro 40 godina.

Bilo bi nemoguće da razvijamo naš plan za svet da smo bili izloženi svetlu javnosti tokom tih godina.

Ali svet je sada više sofisticiran i spreman da maršira ka svetskoj vladi. Iznad-nacionalni suverenitet intelektualne elite i svetskih bankara je sigurno bolji od nacionalnog auto-određivanja praktikovanog u prošlim vekovima. ”

1992. u martu, bivši predsednik Upravnog odbora Federalne Rezerve Pol Voker A. postao predsednik Evropske bankarske firme J Rotšild, Volfenson i Ko.

Stiven Brajen uhvaćen u ponudi poverljivih dokumenata Izraelu 1978. godine, izabran u Odbor pro-izraelskog jevrejskog Instituta za poslove nacionalne bezbednosti, dok nastavlja sa radom kao plaćeni konsultant uz bezbednosne provere, na izvozu “osetljive” tehnologije SAD.

U “Samsonovoj Opciji” Sejmur M. Herš piše:

“Bespravno dobijena obaveštenja su letela tako masovno iz LAKAM (tajna izraelska obaveštajna jedinica, hebrejski akronim za naučni biro za vezu) u izraelska obaveštajnu službu da je uvedena posebna šifra pod nazivom DŽAMBO kao dodatna bezbednosnia oznaka većine dokumenata.

Bilo je striktno naređeno, podsetio je Ari Ben-Menaše da “Sve označeno DŽAMBO nije trebalo da se raspravlja sa svojim američkim kolegama.”

Vol Strit Žurnal piše da su izraelski agenti navodno pokušali da ukradu tajni sistem špijunske kamere Rekon Optikal Ink.

16. septembra britanski Funta drastično pada kada špekulanti novca na čelu sa Rotšildovim agentom aškenazi jevrejem Džordžom Sorošem uzajmljuju funte i prodaju ih za nemačke marke pred isplatu datih kredita kako bi u devalviranoj valuti ućarili razliku.

U nastavku operacije britanski kancelar državne blagajne Norman Lamon najavljuje rast kamatnih stopa od 5% u jednom danu, a kao rezultat toga pokreće Britaniju u recesiju koja traje mnogo godina kako veliki broj preduzeća propada i zbog padova na tržištu nekretnina.

Tako Rotšildi, nakon što su privatizovali britanske državne svojine tokom 1980-ih, prvo podižu cena akcija a onda ih obaraju kako bi mogli da ih otkupe za penije na funtu. Ovo je kopija onoga što Natan Majer Rotšild učinio britanskoj privredi 180 godina ranije, 1812. godine.

Upadljivo je da je kancelar državne blagajne u to vreme Norman Lamont, koji je pre nego što je postao poslanik bio trgovac bankar u NM Rotšild i sinovi, kojima se pridružio nakon studiranja Ekonomije na Kembridžu.

1993. Norman Lamont napušta britansku vladu i vraća se u NM Rotšild and Sans kao direktor, po obavljenoj misiji rušenja britanske ekonomije za Rotšildove profite.

Norman Lamont

 

Bivši kongresmen Pol Findli objavljuje svoju čuvenu knjigu “Namerna obmana”: Suočavanje činjenica o odnosu SAD i Izraela.

U ovoj knjizi on nabraja 65 zemalja članica Ujedinjenih rezolucija protiv Izraela iz perioda 1955. do 1992. godine, a na 30 od njih SAD su stavile veto. Danas ima 95 rezolucija protiv Izraela.

Bez obzira što je marioneta SAD-a pomagala Izrael da teroriše svet, 65 rešenja je doneto protiv Izraela i to je više od svih rešenja zajedno donetih  od UN protiv svih drugih zemalja sveta.

Ali izgleda da Izrael ne brine previše o stavovima Ujedinjenih nacija, kada se uzme u obzir da je manje od dve nedelje nakon izraelskih napada na USS Liberti (napad dizajniran da okrivi Egipat) SAD ušla u rat sa Egiptom. Izraelski ministar inostranih poslova Aba Eban izjavio je u Ujedinjenim nacijama:

“Ako se u Generalnoj Skupštini glasa i sa 121 glasa prema 1 za povratak Izraela na linije primirja (granice pre juna 1967. godine ), Izrael će odbiti da se povinuje odluci.”

Njujork tajms – 19. jun 1967.:

“UN su samo još jedan Rotšild protiv međunarodnog jevrejstva.”

Njujork tajms – 19. jun 1967. ADL je uhvaćen u masovnim doušničkim operacijama protiv kritičara Izraela, arabo-Amerikanaca, Saveta Rada San Franciska , ILVU Lokal 10, Edukativnog Udruženja Oaklanda , NAACP-a, irske Severne Pomoći, Međunarodnog Indijskog Saveta , Azijskog Kokus Zakona i policije San Franciska.

Prikupljeni podaci se šalju u Izrael, a u nekim slučajevima u Južnu Afriku. Pritisak a jevrejske organizacije primoravaju odustajanje od krivičnih predmeta i izmirenje građanskih parnica za neobjavljenu sumu novca.

1995: Bivši nuklearni naučnik, Dr. Kiti Litl tvrdi da Rotšildi kontrolišu 80% svetskih zaliha uranijuma imajući monopol nuklearne energije.

“Izrael agresivno skuplja američku vojnu i industrijsku tehnologiju.”

U izvještaju se navodi da je Izrael dobija informacije koristeći “Etničko targetiranje, finansijsku ekspanziju i identifikaciju i eksploataciju pojedinih slabosti američkih građana.”

1996: Generalna Knjiggovodna Kancelarija izveštava u Vašington Tajms 22. februara):

“Izrael sprovodi mnogo agresivniju operaciju špijunaže SAD od bilo kog američkog saveznika; špijunske operacije vode obaveštajne organizacije odgovorne za prikupljanje naučnih i tehnoloških informacija za Izrael a potplaćivanjem radnika američke vlade dobijaju tajna vojna obaveštajna dokumenta.”

Jerusalem Post je 30 avgusta 1996. citirao izveštaj:

“Tajne vojne informacije i osetljive vojne tehnologije su visoko-prioritetni ciljevi za obaveštajne agencije ove zemlje.”

Vašington Izvještaj o Bliskom istoku (Šon L. Tving, april 1996) je primetio:

“Sećanje na 1985. – hapšenje Džonatana Polarda, civilnog američkog mornaričkog obaveštajnog analitičara koji je dao izraelskoj LAKAM špijunskoj agenciji procenjenih 800.000 stranica tajnih američkih obaveštajnih informacija.”

Izvještaj GAO je takođe primetio da je “nekoliko građana Izraela uhvaćeno u SAD u krađi osetljive tehnologije koja se koristi u proizvodnji artiljerijskih topovskih cevi.”

Kancelarija Naval Intelidženc u dokumentu “Svetski izazovi ratne mornarice” je izvestio da

“SAD tehnologiju je stekla Kina preko Izraela od Lavi tehnologije do eventualno SAM (površina-vazduh) raketne tehnologije.”

Džejn Defens Vikli (28. februara 1996) je primetio da “do sada, obaveštajna zajednica nije otvoreno potvrdila transfer SAD tehnologije (preko Izraela) u Kinu ali Flajt Internešnal od 13. marta 1996. iznosi: “U izveštaju je navedeno da ovo “predstavlja dramatičan korak napred za kinesku vojnu avijaciju.

Amšel Rotšild, 41, je nađen zadavljen teškim učkurom sopstvenog pinjoara u svojoj hotelskoj sobi u Parizu. Francuski premijer naređuje da francuska policija obustavi istragu a Rupert Mardok, rođen od majke jevrejke pa jevrej po aškenaskim standardima, upućuje svoje urednike i urednici šalju vesti širom sveta da je umro od srčanog udara, ako je potrebno da se to prijavi uopšte.

Na Dan Ujedinjenih nacija ambasador i aškenazi jevrejka Medlin Olbrajt se pojavljuje na 60 minuta i dopisnik Lesli Stensli postavlja pitanje u vezi Sjedinjenih Država na čelu ekonomskih sankcija protiv Iraka:

“Čuli smo za smrt pola miliona dece, to je više poginule dece nego u Hirošimi, po koju cenu? ”

Ambasadorka Olbrajt je odgovorila: “Mislim da je bio veoma težak izbor, ali cena, mislimo, cena se isplatila.”

Njeni komentari ne izazivaju nikakvo negodovanje javnosti. U stvari, holokaust za pola miliona iračke dece je pozitivno divljenje od strane Sjedinjenih Američkih Država, kada se uzme u obzir da je za manje od 8 meseci predsednik Klinton imenovao Olbrajt za državnog sekretara. Kada se pojavila pred odborom Senata, koji je uzeo u razmatranje njeno imenovanje, Olbrajtova je bukvalno skočila na pitanje da li će biti više krvi iračke dece:

“Mi ćemo insistirati na održavanju teških sankcija UN protiv Iraka osim ako i sve dok taj režim ne postupi u skladu sa relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti.”

Gospodari Rata 7/7

1997: Vojni mašinski inženjer aškenazi jevrej Dejvid A. Tenenbaum “slučajno” daje poverljive vojne informacije o raketnim sistemima i oklopnim vozilima izraelskim zvaničnicima (Njujork Tajms, 20. februar 1997).

Vašington Post izveštava da su američki obaveštajci presreli razgovor u kojem su dva izraelska zvaničnika razgovarala o mogućnosti dobijanja poverljivog pisma koje je tadašnji državni sekretar Voren Kristofer napisao palestinskom lideru Jaseru Arafatu.

Jedan od Izraelaca, identifikovan samo kao “Dov” (“Golub”) prokomentarisao je da oni mogu dobiti pismo od “Mega” a to je konspirativno ime za izraelske tajne agente najvišeg ranga unutar SAD.

Američki ambasador u Izraelu Martin Indik privatno se žali izraelskoj vladi o lošem nadzoru izraelskih obaveštajaca.

Izraelski agenti postavljaju nadzor lokator na aškenazi jevrejku i kćer rabina Moniku Luinski, daju joj kontrolisanitelefon za snimanje telefonskih ostrašćenih masturbacija između nje i predsednika Bila Klintona. Izveštaj Ken Starr potvrđuje da je Klinton upozorio Moniku Levinski da njihovi razgovori nisu tajni i završio aferu. Interesantno, u isto vreme, lov FBI na “Megu” je otkazan.

Dana 29. oktobra Edmond de Rotšild umire u Ženevi. Zanimljivo je da tačno istog dana Anton Šandor LaVei, osnivač crkve Sotone takođe umire. On u svojoj knjizi “Satana govori” piše o Protokolima sionskih mudraca:

“Kada sam prvi put sam pročitao Protokole sionskih mudraca, moja instinktivna reakcija bila je: Šta je loše u tome? Zar to nije baš kako Gospodarov plan treba da radi? Zar javnost ne zaslužuje – ne, traži – takav despotizam?”

Kofi Anan postaje generalni sekretar Ujedinjenih nacija. Oženjen je od 1984. godine Nanom Lagergrin iz porodice Rotšild.

1998: Evropska Centralna Banka je postavljena u Frankfurtu, gradu iz kojeg potiču Rotšildi.

2000: Džordž Buš izabran za predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Buš i njegova porodica tvrde da su potomci porodice Plantageneta koja je potomstvo kraljevske loze Judine.

2001: 11. septembra napad na Svetski trgovinski centar orkestriran od strane Izraela uz saučesništvo Britanije i Amerike, po naređenju Rotšilda kao izgovor za uklanjanje slobode ljudi širom sveta u zamenu za sigurnost, baš kao što se desilo sa paljenjem Rajhstaga u Nemačkoj, gde su građani lagani kako bi dali do slobodu za bezbednost.

Oni će takođe koristiti napade da steknu kontrolu nad nekoliko naroda u svetu koji ne dozvoljavaju ulazak Rotšildove centralne banke i tako manje od mesec dana posle tih napada, američke snage će napasti Avganistan, jednu od samo 7 naroda u svetu koji nemaju od Rotšilda kontrolisanu centralnu banku.

Manje od nedelju dana pre napada 5. septembra 2001., takozvani glavni otmičar Mohamed Ata i nekoliko drugih otmičara napravila još uvek neobjašnjivu posetu jednom od proizraelskih lobista aškenazi jevreju Džeku Abramovu na jednom od njegovih kazino-brodova.

No istraga nije otkrila šta su tamo radili. Otkriveno je da su komunikacije američkih agenata prisluškivane. Sumnja pada na dve kompanije Amdoks i Komvers Infosis, obe u vlasništvu Izraelaca. Amdoks skuplja podatke za knjigovodstvo većine američkih telefonskih kompanija i može da pruži detaljne evidencije o tome ko sa kome razgovara.

Komverse Infosis radi na prikupljanju podataka koji se koristi za sprovođenje zakona o prisluškivanju svih američkih telefonskih poziva, ali se sumnja da ova firma, koja dobija polovinu svog razvojnog budžeta i budžeta za istraživanje od izraelske vlade, da je izgradila tajni sistem kojim ih eksploatiše izraelska obaveštajna služba i da informacije prikupljene od američkih službi pronalaze ovuda svoj put i do krijumčara droge.

Istraga FBI dovodi do otkrivanja jedne od najvećih stranih špijunskih grupa ikada otkrivenih u Sjedinjenim Državama i njome upravlja Izrael. Polovina osumnjičenih špijuna uhapšena je kada se desio 9-11.

Na dan 9-11, pet Izraelaca je uhapšeno zbog plesa i navijanja u momentu kolapsa Svetskih trgovinskih kula. Navodno zaposleni u urbanistici, Izraelci su uhvaćeni sa više pasoša i mnogo novca. Dva od njih su kasnije priznali da rade za Mosad. Po izveštajima svedoka Izraelci su viđeni u Liberti Parku u vreme prvog udara, što ukazuje na predznanje o tome šta je trebalo da se desi. Izraelci su ispitivani nekoliko dana a onda na kraju poslati nazad u Izrael. Vlasnik jedne kompanije za selidbe je iskorišćen kao paravan za agente

Mosada da napuste svoje lažne poslove i pobegnu u Izrael.

Sve ovo je objavljeno javnosti na Foks Njuz u pričici Karla Kamerona. Pritisak iz jevrejskih grupa, pre svega AIPAK-a, tera Foks Njuz da uklone priču sa svog sajta. Dva sata pre napada 9-11, Odigo, izraelska kompanija sa kancelarijama samo nekoliko blokova od kula Svetskog trgovinskog centra, dobija upozorenje putem interneta. Više od 3000 jevreja zaposlenih u kulama odsustvovalo je sa posla na dan napada.

Direktor kancelarije u Njujorku daje FBI IP adrese pošiljaoca poruke, ali FBI ne reaguje.

FBI istražuje 5 izraelskih kompanija za selidbe kao moguće skrovište za izraelsku obaveštajnu službu.

Pokazalo se da su pre napada milionske akcije Amerikan Erlajns i Junajted Erlajns rasprodavane. Istraga FBI ovih transakcija je bila besplodna.

Nakon napada na Svetski trgovinski centar, anonimna pisma koja sadrže antraks se šalju raznim političarima i medijskim direktorima. Kao i za napada 9-11 za to se odmah okrivljuje Al Kaida, dok se nije otkrilo da je antraks sadržan u tim pismima specifična vrsta antraksa iz vojnih laboratorija Sjedinjenih Država.

FBI tada otkriva da je glavni osumnjičeni za ova antraks pisma aškenazi jevrej Dr. FilipZak, koji je bio opomenut nekoliko puta od  strane svojih poslodavaca zbog uvredljivih izjava koje o arapima.  Dr Filip Zak uhvaćen je na kameri koja se nalazi u prostoru za skladištenje antraksa gde je radio u Fort Ditrih. U ovom trenutku, kako FBI tako i mejnstrim mediji prestaju iznositi bilo kakve javne komentare o ovom slučaju.

Predsednik Lige Jevrejske Odbrane od 1985. aškenazi jevrej Irv Ruben osuđen je za navodnu zaveru u bombardovanju jedne džamije i kancelarije arapsko-američkog kongresmena. On umire ubrzo nakon toga zaklavši se, pre mogućnosti da bude izvedeni pred sud.

Nedelju dana pre napada 9-11, Zim Šiping Kompani izlazi iz svojih kancelarija u kulama poništavajući ugovor o kiriji što košta kompaniju 50.000 dolara. Razlog nikada nije dat ali polovina Zim Šiping Kompani je u vlasništvu države Izrael (Rotšilda).

Dana 3. oktobra na radiju Kol Israel izraelski premijer Ariel Šaron, daje sledeću izjavu aškenazi jevreju Šimonu Peresu:

“Svaki put kada uradimo nešto ti mi kažeš Amerika će učiniti ovo ili ono … Želim da ti kažem nešto sasvim jasno, ne brinite o američkom pritisku na Izrael. Mi, jevrejski narod, kontrolišemo Ameriku i amerikanci to znaju.”

2002: Vebsterov treći novi međunarodni rečnik (anabridžd), ponovo štampan iste godine, daje novu definiciju za borbu protiv antisemitizma koja nije ažurirana od 1956. Ona glasi:

“Antisemitizam: (1) neprijateljstvo prema Jevrejima kao verske ili rasne manjinske grupe, često u pratnji socijalne, političke ili ekonomske diskriminacije (2) opozicija cionizmu (3) simpatija za protivnike Izraela.”

Definicije (2) i (3) su dodate izdanju iz 2002. godine, neposredno pre nego što SAD odluče da izvrše invaziju na Irak po nalogu države Rotšilda (Izraela). I ove godine, premijer Izraela, ratni zločinac Ariel Šaron, naređuje masakr u izbegličkom kampu Dženin na Zapadnoj obali. Aktuaizacija definicije je napravljena da zaštiti ove kriminalce.

DEA izdaje izveštaj da su izraelski špijuni, predstavljajući se kao studenti umetnosti, pokušali da uđu u kancelarije američke vlade. Policija u blizini Vidbei Ajlend Naval Air Steišn na jugu države Vašington zaustavila je sumnjivi kamion i zadržala dva Izraelca što je nezakonito u Sjedinjenim Državama. Njih dvojica su vozili velikom brzinom u iznajmljenom kamionu Rajder i tvrdili da “isporučuju nameštaj.”

Sutradan, policija je otkrila tragove TNT i RDKS vojnog plastičnog eksploziva unutar putničke kabine i na upravljaču vozila. FBI tada najavljuje da su testovi pokazali da je eksploziv “lažno positivan” od duvanskog dima, tvrdnja za koju kažu stručnjaci za test da je smešna.

Na osnovu alibija od neke žene, slučaj je zatvoren, a Izraelci su deportovani u Izrael. Nedelju dana kasnije, žena koja je obezbedila alibi nestaje.

2003: SAD započinje invaziju Iraka 19. marta na “Dan Purim,” u jevrejskom kalendaru. Ovaj “Dan Purim,” je dan kada Jevreji slave svoju pobedu nad starim Vavilonom, zasnovanog u granicama Iraka, kakva zanimljiva slučajnost.

Ono što je takođe značajno je da je prethodna invazija Iraka od SAD na Dan Purim deset godina ranije završila pokoljem 150.000 Iračana u bekstvu od oca sadašnjeg predsednika, Džordža Herberta Vokera Buša. Purim je i vreme kada se Jevreji ohrabruju na krvave osvete svim svojim neprijateljima.

Drevni Vavilon, mislim Irak, sada je jedna od šest nacija na svetu koja nema od  Rotšilda kontrolisanu centralnu banku. Da ne bude zabune o tome.

Ovaj rat je uglavnom genocid čitavog muslimanskog sveta krvlju američke vojske koji država Rotšilda (Izrael) kontroliše.

Izrael ce uvek borio za vodu, on je morao da ukrade Golanske visoravni od Sirije (koji pružaju Izraelu jednu trećinu svoje sveže vode) 36 godina ranije, ali i dalje u Izraelu eksploatacija vode je premašila 2,5 milijardi metara kubnih u poslednjih 25 godina.To znači da je voda mnogo vrednija od rezervi nafte koje su druge po veličini rezerve nafte na planeti.

Malezijski premijer Mahatir Mohamed navodi u svom govoru:”Jevreji vladaju svetom preko posrednika. Drugi se bore i umiru za njih.”

Šef policije Klaudkroft zaustavio kamion (zbog prebrze vožnje kroz školsku zonu) pun Izraelaca sa isteklim pasošima; tvrde da su glumci, kamion sadrži nameštaj i nekoliko kutija. Izraelci su predati imigraciji. Sadržaj kutija se ne otkriva javnosti.

Izrael je izveo nekoliko atentata u nekoliko zemalja, uključujući i SAD. Vlada SAD ne protestuje.

2004: Dve godine traje istraga o AIPAK-u (Američko- Izraelskom Komitetu za Javne Poslove) – najvećoj političkoj lobi grupaciji u SAD sa preko 65.000 članova čija je jedina svrha je da se koristi SAD za potrebe Izraela) i mogućoj špijunskoj ulozi paravana za Izrael. Aškenazi jevrej, Lari Frenklin, analitičar Pentagona srednjeg nivoa je primetio da FBI daje poverljive informacije dvojici zvaničnika

AIPAK-a za koje se sumnja da su izraelski špijuni.

AIPAK angažuje advokata Natana Levina za svoju pravnu zaštitu, to je isti advokat koji je branio osumnjičenog izraelskog špijuna Stivena Brajena 1978. god. Lari Frenklin je radio u Kancelariji Pentagona na izradi posebnih planova kojima je rukovodio Ričard Perl (koji je uhvaćen u prosleđivanju klasifikovanih informacija Izraelu još 1970. godine) a koji se sastoje u  insistiranju u optužbama da je Irak prepun oružja za masovno uništenje uz zahteve da zbog toga SAD napadnu i osvoje Irak.

Nije bilo nikakvog oružja, naravno, i Perl je bacio krivicu za “loše informacije” na Džordža Teneta. Ali ono što se zna jeste da je Pentagonova Kancelarija specijalnih planova koordinirala sa sličnim grupom u Izraelu, u kancelariji Arijela Šarona.

Sa najmanje dva osumnjičena izraelska špijuna u kancelariji iz koje laži koje su pokrenule rat uIraku potiču, čini se da su ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama žrtve smrtonosne prevare, prevare koja je započela rat koristeći krv i novac američkih građana za potrebe izraelske represije.

Curenje informacija o istrazi AIPAK-a medijima 28. avgusta 2004. godine, dao je upozorenje ostalim špijunima koji su radili sa Franklinom.

Šteta što je istraga FBI završena kada je pravobranioc SAD Džon Aškroft naredio FBI da obustavi sva hapšenja u ovom slučaju.

Kao i u slučaju Stivena Brajena i potrazi za “Mega” agentom, ovaj najnoviji špijunski skandal je zataškan uz ogromno negodovanje javnosti.

Policija u blizini nuklearne elektrane NFS u Tenesiju zaustavila je kamion nakon pet kilometara jurnjave, tokom kojeg vozač baca flašu čudne tečnosti iz kabine. U kamionu su Izraelci sa lažnim dokumentima. FBI odbija da pokrene istragu a Izraelci su pušteni.

Dva Izraelci pokušavaju da uđu u Kings Bej podmorničku bazu sa osam Trident podmornica. Kamion testiran pozitivno na eksplozive.

Nacionalni direktor ADL Abraham H. Foksmen, objavljuje knjigu, “Nikad Više? Pretnja novog antisemitizma”, u kojoj navodi da je Novi zavet laž i “da su drevni fariseji bili odgovorni za smrt Hrista i odgovorni su i za antisemitizam tokom milenijuma i da je Novog zavet “govor mržnje” i da bi trebalo bude barem cenzurisan ako ne i zabranjen.

2005: 20. januara, predsednik Buš daje sledeću izjavu kao deo govora prilikom njegove druge inauguracije: “da su osnivači naše nacije proglasili novi svetski poredak.” To nije tačno. Oni nisu proglasili “novi svetski poredak”, to je uradio predsednik Ruzvelt kada je 1933. godine stavio latinski “Novus Ordo Sekulorum” na novčanicu od jednog dolara.

7. jula bombardovan je Londonski metro. Izraelski ministar finansija, Binjamin Netanjahu je tada bio u Londonu da bi prisustvovao ekonomskoj konferenciji i u hotelu iznad podzemne stanice gde se jedna od eksplozija dogodila, ali je tog jutra ostao u svojoj hotelskoj sobi nakon što je bio obavešten od strane izraelskih obaveštajaca  o očekivanom napadu.

Sada postoje samo 5 nacije na svetu koje su ostale bez (od Rotšilda kontrolisane) Centralne banke: Iran; Severna Koreja; Sudan; Kuba i Libija.

Profesor fizike Stiven E. Džons na Brigam Jang Univerzitetu objavljuje u novinama dokaze da je Svetski Trgovinski Center, po načinu kolapsa zgrada, mogao biti srušen samo eksplozivom (tzv. “kontrolisanom demolicijom”).

2006: Edmond de Rotšild Banka, podružnica Evropske Edmond de Rotšild bankarske grupacije u Francuskoj, postaje prva strana porodična banka koja je dobila odobrenje rada u Kini od Kineske Regulatorne Komisije.

ADL vrši nemilosrdni pritisak na vlade širom sveta da donese zakone zločina iz mržnje, jer su uplašeni od masovnog obelodanjenja (uglavnom na internetu) kriminalnog Kabala koji  Izrael i Rotšildi praktikuju svakodnevno. Njihov posao je da zaštiti ovu kriminalnu mrežu i koji je bolji način da se to uradi nego donošenje zakona u kome svako ko izlaže javnosti jevrejskog kriminalca postaje kriminalac.

Dejvid Irving je osuđen na tri godine zatvora u Austriji za negiranje holokosta. Važno je napomenuti da je jedini istorijski događaj za koji možete biti uhapšeni je holokost. To je zato što je Rotšildovo najjače oružje u ispiranju mozga glupih GOJA je laž da su Jevreji su toliko siromašni i progonjeni, kada u stvari oni kontrolišu većinu međunarodnih finansija i međunarodnih korporacija širom sveta.

Nemojte ćutati, razgovarajte sa ljudima o tome šta se zaista dešava, i da ne podržavaju nikoga ko podržava kriminalnu mrežu. Počnite o “zaverama” “zabavno” pa polako dovedite sagovornike do kritičnih pitanja do kojih inteligentni ljudi mogu da dođu u razotkrivanju stvarne cionističke kriminalne mreže, i sa dovoljno ljudi možemo da najurimo kriminalce sa mosta bez dizanja mosta u vazduh.

Rotšildi su, uvek koristeći iluminate kroz masoneriju, jezuite i slične piramide, početkom dvadesetog veka bili nezadovoljni učinkom papskih i muslimanskih naroda u uništenju pravoslavlja kao jedine istinske Vere Hristove i svoga najvećeg neprijatelja. Zato odlučuju da protiv Pravoslavlja povedu dvostruki rat: prvo da “zaraze (bogobornim) komunizmom sve pravoslavne narode” a zatim “u procesu revolucije fizički unište Hrišćane i korumpiraju preostalo sveštenstvo što pretnjama i progonima, što infiltracijom pažljivo regrutovanih iluminata među episkope Crkve Hristove” sa zadatkom da sistematski uruše zakone te Crkve do njenog raspada i truljenja (poput papske crkve pre jednog milenijuma ali mnogo brže).

Ideja o korumpiranju Pravoslavne Crkve kroz njene episkope rodila se jačanjem “mode” da se “kandidati za episkope”, sve češće i iz “civilstva” šalju na doktorske studije u teologiji na nepravoslavne univerzitete gde bi ih iluminati zavrbovali. Po odbrani disertacije, satanin agent bi pristupao monaštvu na par godina, lepo tretiran kao “budući Vladika”, čekajući sigurnu odluku nadređenog Sinoda o hirotoniji.

Komunizmom je bilo najvažnije uništiti Pravoslavlje u Rusiji kao matici Hrišćanstva sa više od 800 Episkopa i Carem kao jedinim preostalim Pomazanikom Božjim; svi monarsi ostalih tzv. pravoslavnih zemalja do 1915. godine listom prodaju duše đavolu pristupajući uglavnom sataninoj masoneriji.

Cionistička (Rotšildova) Oktobarska revolucija (sa više od 75% aškenazi jevreja na svim oficirskim nivoima) uništava, osim jedinog preostalog Pomazanika Božjeg na svetu, više od 56 hiljada crkvi, 10 hiljada manastira i više od 60 miliona istinskih Hrišćana u Rusiji.

Od preživelog klira, jedan deo beži iz zemlje na sve strane i (u Srbiji) osniva Rusku Zagraničnu Pravoslavnu Crkvu (živu do 2007. god.), drugi deo beži u ilegalu i formira Rusku Katakombnu Crkvu (do danas živu) a treći deo ulazi u,(naravno nekanonsku) trgovinu sa komunjarama i time pada u jeres (Sergijanizma) 1920. godine noseći samo ime RPC Moskovske Patrijaršije do danas.

Izmanipulisana masa je osnova moći satanoglobalizma ali nikad ne zaboravite da je NEizmanipulisana masa njihov najveći strah. Razliku je napravila, pre svega, kontrola medija i školstva. Divnim čudom Božjim internet, kreiran u svrhu (dez)informacijske kontrole, preobratio se u najjače oružje antiglobalizma.

Jedini objektivni i smrtni neprijatelj satanoglobalizacije je bilo i ostalo Istinsko Pravoslavlje.

Lucifer je bog laži, obmane, prevare …

Hristovo ime je Istina …

Ljudska duša jeste besmrtna i od nje ništa vrednije ni trajnije nemate niti ćete ikada imati. Zbrinite je na vreme i u čistoti dostojnoj večnog spasenja, kako ličnog tako i svog roda ljudskog; to je jedini razlog našeg zemaljskog bitisanja. Bitka se važi do poslednjeg daha telesnog.