Istočnoevropska „ostrva“ globalnog gulaga

Da  tajni zatvori i koncentracioni logori CIA  postoje i u nizu država Istočne Evrope, na primer u Poljskoj, Rumuniji, Litvaniji, Ukrajini, Bugarskoj, Makedoniji, na teritoriji koju kontroliše kosovsko-albanski režim,među prvima su u svoje vreme javili švajcarski mediji. U decembru 2005.godine poljske novine  Gazeta Wyborcza  je potvrdila da se u Poljskoj nalazi „glavni evropski tajni  zatvor agencije CIA“. Ovih dana je skandal koji je do sada  zabašurivan dobio i svoju potvrdu. U Strazburu, u Evropskom sudu za ljudska prava     počela je rasprava po tužbi koju su podnela dva zatočenika američkog zatvora Gvantanamo, Palestinci Al-Nasiri i Abu-Zubejd, koji tvrde da su ih početkom 2000.godine  tajne službe SAD držale zatvorene upravo u poljskom vojnom zatvoru…

Pravnici su nekoliko meseci zahtevali da suđenje bude tajno i da novinari nemaju pristupa.  Međutim, posle završetka istrage, detalji hapšenja  i mučenja su ipak dospeli do javnosti. Ispostavilo se da su u tome aktivno učestvovali i sami Poljaci, a na jeziku CIA to se naziva  „proširena tehnika saslušavanja“ koja se sastoji  od mučenja i ismevanja   optuženih, mučenja ljudi njihovim dovođenjem do dehidriranja, jakom hladnoćom, potapanjem u vodu,  pretnjama smrću kada se na zatiljak čoveka prisloni cev pištolja ili uključi mehanizam bušilice. Eto tako su saslušavani zatvorenici  tajnog zatvora CIA,  na 10 km od Varšave, u blizini sela Stara Kejkuta.

Rumuniju je Savet Evrope optužio da je gradila tajne zatvore još 2007.godine (mada su se oni u njoj pojavili bar četiri godine pre toga). U Litvaniji   tajni zatvori, smešteni na 20 – 40 km od Viljnusa, postoje od 2002.godine, a zajednička operacija CIA i lokalnog DDB-a (Departmana državne bezbednosti) u obliku dugih mučenja  „živog materijala“ dostavljenog iz Avganistana, dobila je naziv „ćilibarska odbrana“  .

Ali zašto bi se Amerikanci na  takav način rugali  zatvorenicima i šta će im mreža tajnih zatvora i koncentracionih logora, koja je već pokrila čitav svet?

To, da su SAD formirale čitavu mrežu koncentracionih logora i tajnih zatvora po čitavom svetu sada se odlično zna. Geografija globalnog GULAG-a zapanjuje. Prema izjavi predstavnika pravne komisije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dika Martija evropske zemlje su bar od 2004.godine znale „za postojanje tajnih zatvora CIA, kao   i   kako se CIA u tim zatvorima odnosi prema onima, za koje pretpostavlja da su teroristi“. Dik Marti, iskusni švajcarski pravnik,   zbog onoga  što Amerikanci rade   sužnjima-muslimanima, izjavio je da je „sramotan“ odnos vlasti  niza evropskih zemalja  koje ostaju pasivne, mada znaju za to.  Ali osim evropskih „ostrva“, u globalni „GULAG“  koji su Amerikanci već napravili, spadaju i koncentracioni logori i zatvori Avganistana  (najmanje 9), Pakistana, ostrva Dijego Garsija u Indijskom okeanu, Jordana, Iraka (najmanje trinaest), Sirije, Kube, Azerbajdžana, Katara, Saudijske Arabije,Tajlanda, Maroka, Egipta i drugih   zemalja, gde Amerikanci jednostavno nemaju koga da se „stide“.  Osim toga, niz koncentracionih logora funkcioniše u vojnim bazama i na vojnim brodovima  SAD.

Što se tiče ruganja  sužnjima-muslimanima, prema podacima  The Washington Post-a, ono je od samog početka predstavljalo deo rada na planu specijalne metodologije. Volja uhapšenika se morala slomiti, te su oni skidani da budu potpuno nagi, a za one koji su pripadali islamu, veri koja  zahteva da se telo sasvim pokriva, to predstavlja strahovit  psihički potres. Advokati koji su branili vojna lica SAD, okrivljena za mučenja zatvorenika u „Abu Grejbu“ tvrdila su da njihovi potčinjeni to nisu radili iz sadizma, već su samo izvršavali naređenja.

Specijalisti vojne obaveštajne službe SAD su još početkom 2000. God. pristupili pažljivom proučavanju reakcija muslimanske „fundamentalističke“ svesti prema kritičnim stimulansima. Cilj je da se formira i isproba tehnologija refleksnog upravljanja ljudima, koja se zasniva na znanju sistemskih reakcija ove ili one populacije, čije predstavnike predstavljaju ti ljudi.  U svoje vreme nečim sličnim su se bavili u nacističkim koncentracionim logorima stručnjaci iz odeljenja kojim je rukovodio Himler, za koje je sud u Nirnbergu odlučio da su  ratni zločinci. To je, tako da kažemo, naučna strana problema, koja je već   „tehnološki korišćena“ u vreme „arapskog proleća“, agresije protiv Libije, Sirije, i t.d.

A tu je još i famozni  „faktor – čovek“. S obzirom da zatvorenici  ogromne većine koncentracionih logora, zatvora i tzv. specijalnih izolatora globalnog GULAG-a  nigde nisu registrovani, čuvari imaju potpunu  slobodu da se sa njima ponašaju  kako hoće. Koliko je bogata fantazija  tih individua, odraslih na filmovima Holivuda, civilizovani svet je saznao tek kada je video snimke iz zatvora „Abu-Grejb“. Očigledno je da je jedan od ciljeva te informacione kampanje bio da se odvuče pažnja od „tehnološke“  pozadine  koja se sastojala u eksperimentisanju sa živim ljudima  u američkim zatvorima, čiji  je cilj bio da se problem svede na „psihopatsku“   komponentu  – to su se psihički neuravnoteženi niži činovi samo zabavljali, zaista – samo to!

Globalni GULAG je počeo da se formira  ne pre godinu dana, ne  ni pre deset godina. Čak  ni logore koji su ga sačinjavali  nisu izmislili ni Hitler, ni Himler, pa čak ni sovjetski „čekisti“ (saradnici tajne policije u Sovjetskoj Rusiji ili SSSR-u – prim.prev.),  kako je to tvrdio poznati pisac Solženjicin. GULAG iz vremena Staljina je bio samo primena savremenog zapadnog iskustva. Prvi „pravi“ koncentracioni logor je formiran  u SAD  u ono davno vreme Građanskog rata Severa i Juga (1861 – 1865). Organizovao ga je Jug u gradiću Adersonvil.  U njemu je umrlo oko 10 hiljada zatvorenika – stanovnika Severa. Preko 300 zatvorenika je streljano samo zato što su prešli obeleženu crtu. Tamo, u Andersonvilu, zatvorenike su mučili ne da bi od njih izvukli neke vojne podatke, već jednostavno iz sadizma i „naučnog interesa“. Posle rata komandanta logora su Severnjaci kaznili kao vojnog zločinca. (I oni su takođe formirali koncentracione logore, i tamo je bilo zverstava, ali obzirom da su pobedili u ratu – skoro da nije ostalo dokaza o tome).

Značajan doprinos   poslu  formiranja  „fabrika smrti“ dala je i Britanska Imperija. Slobodne Britance su i za beznačajne prekršaje odavno otpremali u Australiju (da se ceo kontinent pretvori u tamnicu – tako nešto se nije dosetio čak ni jedan nacista). A 20.vek je počeo uz grmljavinu prvog  rata čiji je cilj formiranje „novog svetskog poretka“. To je rat Engleske protiv Bura (1899 – 1902). U toku tog rata Englezi su prvi put koristili ne samo u tom trenutku najnovije dostignuće „progresa“ kao što su eksplozivni meci, šrapneli, taktiku spaljivanja zemlje, masovno  zarobljavanje talaca, već su čak i logori ograđivani bodljikavom žicom sa mitraljezima po obodu, gde je poginulo mnogo Bura. Kako ne bi zbog brojnosti bolesnih i mrtvih u vreloj afričkoj klimi došlo do epidemija – Englezi su u logorima gradili krematorijume. Tako da Hitler i njegovi saradnici nisu imali šta da izmišljaju – ne samo ideju, već i praktično uništenje određenih kategorija stanovništva u logorima smrti anglosaksonci su već bili isprobali.

Međutim, da se vratimo današnjem trenutku. Ne samo koncentracioni logori, već i kompjuter „Zver“ u koji se unose brojčani kodovi svakog stanovnika Zemlje, predstavljaju čedo zemlje-lidera „tehničkog progresa“- Sjedinjenih Američkih Država. Još 1997.godine, dugo pre skandala sa globalnim prisluškivanjem, Snoudenovim  raskrinkavanjem tajnih podataka, „predmetom Meninga“ i sl. vlada SAD  je izdvojila 500 miliona dolara za program sveopšteg umrežavanja kompjutera, kako bi se omogućila totalna kontrola svih finansijskih operacija, medicinskih usluga i sl., sa zaokruživanjem tog sistema  biometrijskim karticama  na poznatom superkompjuteru  čiji je naziv, vrlo simbolično, „ZVER“ (B.E.A.S.T.).  Prihvatanje biometrijskih kartica sa svim podacima o čovekovom organizmu čovečanstvo može da baci u do sada neviđeno tehnotrono  ropstvo. Ljude će numerisati kao u nacističkim logorima. A stvar je, sve u svemu, jednostavna, sada kada su sistem koncentracionih logora Amerikanci već isprobali  na planetarnom nivou.

Izvor: Fond Strateške kulture