Папа у Сарајеву или сенка „Дана Д“ над човечанством

Папа Фрања одабрао је врло симболичан датум посете Сарајеву, који нас просто мами да се запитамо може ли „Велики брат“ то претворити у „Дан Д“ за Светог Оца и васколико човечанство???

Пре него проанализирамо ово питање морамо се подсетити да је 06.06. познат као „Дан Д“, по америчком искрцавању на Нармандију из 1944. године. Учили су нас како је ова војна операција изведена у функцији сламања нацизма. Данас се све чешће размишља како је брзоплето америчко искрцавање учињено како би се Црвена армија зауставила у походу освајања целокупног европског континента. Адолфа Хитлера и нацисте Црвена армија поразила је годину и по пре фамозног „Дана Д“, тако да овај „савезнички“ подухват можемо посматрати као излазну стратегију британско-америчког ПРОПАЛОГ „Пројекта Хитлер“!

За оне неупућене треба истаћи како је „Пројекат Хитлер“ започет још 1922. године и са циљем стварања радикалног десничарског тоталитаризма у функцији сукобљавања са совјетским левичарским тоталитаризмом. Пропали пројекат резултирао је опасношћу да Црвена армија успостави комунистичко уређење на комплетном европском континенту. Они који папа Фрању доживљавају као „црвеног папу“ свакако ће наћи у овоме одговарајући симболизам.

Осим тога, 06.06. познат је и као датум објављивања књиге „1984“, легендарног Џорџа Орвела, визионара који је предвидио да ће свијетом владати „Велики брат“. Папа Фрања и „Велики брат“ су тешко спојиве категорије, тако да ћемо овим текстом проанализирати аспекте међусобног угрожавања истих.

Но, претходно се подсетимо како је управо јун месец (читај: Видовдан 1914. године) Сарајево учинио глобално познатим градом и то баш убиством једног Фрање (Фердинанда Хабсбуршког). За оне неупућене треба рећи како је „Велики брат“ постојао и 1914. године (Орвел га је 1948. године само препознао), те да је овај симбол империјалног капитализма тада био у тешким приликама и на све спреман – баш као и данас!

КОЈИ СУБЈЕКТИ УГРОЖАВАЈУ СВЕТОГ ОЦА?

Жалосно, али тако је: можемо сачинити непрегледан списак субјеката спремних да угрозе Светог Оца римокатоличке Цркве. Но, иоле искусни аналитичари изворе угрожавања првотно траже унутар самог објекта анализе. Тако ћемо угроженост папе Фрање примарно проанализирати унутар Цркве коју предводи и Ватикана као кровне институције.

Отац Фрања је по многочему специфична личност и тиме тешко спојива са елитистичким круговима римокатоличке провенијенције. Познато је колико је садашњи поглавар ове Цркве противник раскоши, разметања, социјалне неосетљивости и социо-патолошких појава какве вековима „красе“ црквену елиту. Конфронтације на том плану су све веће и све теже, тако да и „крсташе“ треба узети у обзир као извор угрожавања свог поглавара.

Но, морамо истаћи једно врло индикативно извориште угрожавања папе Фрање, а то је његова најава абдикације. Папа је већ неколико пута истакао како на том положају намерава провести још пар година (2-5), а потом следити пример папе Бенедикта XVI и одступити са положаја. Бојим се да би такво узастопно понављање „потреса“ за католичку Цркву било крајње неприхватљиво, односно да би им било прихватљивије да папу Фрању човечанство памти као „жртву“ злочина или несреће. Ако то може послужити неком „вишем циљу“, онда… Макијавели (Илуминати)!

Следећи субјект који завређује аналитичко апострофирање јесте ДОМАЋИН, односно католичко-хрватска популација. Унутар ове категорије постоје групације које су у дубокој конфронтацији са појединим папиним одлукама и политичким начелима. Информација да папа неће посетити Међугорје долила је „уље на ватру“, већ запаљену његовом одлуком да не призна међугорске „видиоце“. Како преноси портал „ЊузБар“ (1) фра Маринко Шакота покушао је умирити окупљене „вернике“ узрујане сазнањем да их папа игнорише. Вероватно је био запрепаштен када је из гомиле чуо речи које су му викали огорчени жупљани:

„Ј… ми твому Папи четничку и балијску мајку. Што си је умислио? Неће он нама покварити бизнис. А ти, жупниче, кад ћеш нам вратити светлећу Госпу? Држиш ли је дома да не платиш рачун за струју? Ха?“

Следећег индикативног субјекта треба потражити у радикално-исламистичким круговима „домаћина“ (Сарајева). Папа Фрања пропагира мир, толеранцију и суживот између верских конфесија. Међутим, екстремни исламистички кругови одабрали су сасвим другачији пут, односно „џихад“ који се базира на насиљу и нетолеранцији.

Ту посебно морамо обратити пажњу на чињеницу да Босну и Херецеговину сврставамо у категорију „слабих држава“. То су државе чији систем безбедности није способан обезбедити грађанску сигурност, владавину права и заштиту ресурса. Када систем безбедности није способан реализовати своју примарну функцију, тешко је очекивати способност штићења посебно угрожених особа. Дакле, радикално-исламистички покрети у Сарајеву добијају добру прилику да човечанству упуте „снажну поруку“, само је питање да ли ће исту искористити (или бар покушати!?).

У даљем тексту желимо проанализирати позицију „светског полицајца“, односно Сједињених Држава. То како Англоамериканци „обожавају“ папу (посебно кроз карикатуре) је општепозната чињеница. Но, задржимо се на нешто конкретнијим индикаторима. Један миротворац типа папе Фрање у оваквим геополитичким приликама је нешто што Сједињеним Државама није ни најмање потребно.

Осим тога, напад на Светог Оца одразио би се на глобалне прилике у виду недвосмислене даље конфронтације бројних субјеката. Управо оно шта Англо-американцима највише одговара! Сједињене Државе већ настоје произвести „трећи фронт“ – балкански (поред украјинског и блискоисточног), као претпоставку ширења „констролисаних сукоба“ („Операција ФИД“ – Foreign Internal Defence, односно „унутрашња одбрана пријатељске земље“ дефинисана је у Пентагону 1976. године у правилу ФМ 100-20). Зар постоји бољи „повод“ за изазивање нових сукоба од напада на једног папу (у даљем тексту нешто више о методама ФИД операција)?

На крају, долазимо до вероватно најважнијег субјекта угрожавања папе, а то је сам „Велики брат“. Погрешно је овај појам везивати са естаблишмент Сједињених Држава или било које државе понаособ. Глобалног хегемона у виду „Великог брата“ треба тражити у асоцијацијама познатим као Трилатерална комисија, Билдерберг група, 100 најбогатијих породица свијета, илуминати, Светска влада и сл. У питању је групација која представља мање од 1 одсто човјечанства, али поседује 99 одсто укупног светског богатства, па и сва средства моћи и утицаја каква произилазе из тог богатства.

Нимало случајно папа Фрања није добио надимак „Црвени Папа“, него због свог залагања за једнакоправност, за праведнију прерасподелу постојећег богатства, за човечност. Монструмима који владају човечанством су једнако неприхватљиви и овај папа и човечност као цивилизацијска вредност. Зар постоји боље место да се ови хегемони реше „терета“ званог папа Фрања од нашег главног града, већ препознатљивог по злочинаштву? Империјални капитализам, као уређење какво савршено одговара интересима „Великог брата“, вештачки се одржава од средине XIX века и то управо крвоприлићима, хегемонијом, манипулацијама и сличним нецивилизацијским средствима, па се запитајмо због чега и једног папу Фрању не би „утемељили“ у Нови/Стари светски поредак?

ВЕЛИКИ БРАТ И ФИД ОПЕРАЦИЈЕ

Надаље, потребно је проанализирати методе и средства којима се „Велики брат“ иначе служи, а у односу на папину посету Сарајеву их треба посебно узети у обзир. Можемо то називати ФИД или „црним“ операцијама, можемо „тактиком истицања лажних застава“ или како нам драго, али суштина је увек иста. Пластично приказано такве операције имају за циљ да се њихов идејни креатор никада не открије. За то се користе „магарци“ (криминалистичком терминологијом), односно инструментализовани заблудници какви послушно извршавају добијене задатке. Суштински, обавештајне службе у разним радикално-екстремистичким организацијама имају инфилтриране или заврбоване своје људе. То су у правилу особе нижег и средњег нивоа организационе хијерахије. Такав инфилтрирани агент или заврбовани екстремиста издаје „задатак“ појединцу или мањој групи да изврше терористички напад и ови то беспоговорно реализују. При том сматрају како следе наредбе самог врха организације, а немају ни представе да извршавају задатак у интересу ЦИА, Мосада итд.

Због чега је „истицање лажних застава“, или лажних/инструментализованих „криваца“ тако важно у овим операцијама? Просто, осврнимо се на обарање малезијског авиона над Украјином. Та неуспела операција ипак је оставила дубоког трага на свјетску перцепцију Владимира Путина, а колико се човечанство икада бавило тиме да је за овај терористички напад кривац „Велики брат“? … или за 11. Септембар, снајперисање грађана Сарајева, Маркале II и сл, као успеле операције? Неке категорије је тешко поредити, али можемо претпоставити да би напад на Светог Оца одјекнуо као 11. септембар, односно „Великом брату“ обезбедио још најмање деценију глобалне хегемоније.

Таква знања морамо уобзирити уколико се догоди да некакав муслимански или католички екстремиста угрози папу Фрању приликом скорашње посете Сарајеву. На суманути чин неког појединца или групе увек треба рачунати у оваквим високоризичним догађајима, но, ни активну улогу „Великог брата“ никада не смемо искључивати. Ипак, да бих предочио како то функционише у пракси нећу се послужити бошњачким или хрватским екстремистима, него управо СРПСКИМ – „Равногорцима“. Истовремено, открићу и једну јавности непознату околност папине посете Бањалуци из 2003. године.

У јеку припрема за долазак Јована Павла II полиција Српске је дошла до информација према којима се овећа група „Равногораца“ заклела „на ножу и вину“ да ће убити папу приликом посете Бањалуци. Оперативне провере показале су да се такво „заклињање“ заиста догодило, али и то да је у питању „фолклорно-пијанска прича“ без озбиљнијих претпоставки реализације. Но, сигурности ради „Равногорци“ су дан папине посете провели у службеним просторијама МУП-а РС-е.

Касније провере показале су крајње фрапантан индикатор. Откривено је да су припадници АИД-а (тајне бошњачке обавјештајно-безбедносне службе) заврбовале поједине „Равногорце“ да својим „саборцима“ подметну пар флаша ракије и „идеју“ о томе како треба убити Јована Павла II. Заклетва „Равногораца“ је вредела до сутрашњег ортежњења, но, да је Свети Отац било како био угрожен – „кривац“ би био општепознат. Пошто су благовременом акцијом полиције инструментализовани „кривци“ елиминисани као извршиоци, тиме је и потенцијална „црна операција“ остала нереализованом.

На крају, шта поручити систему безбједности Босне и Херцеговине у контексту поменуте високоризичне посете једног папе? А шта поручити једном нефункционалном и крајње неспособном систему? Једино, помолимо се драгом Богу да све прође у најбољем реду! … и нека министар безбедности БиХ, Драган Мектић, у то име запали свећу!

__________________________________

1 – NewsBar , види: (http://news-bar.rtl.hr/vijesti/regija/vjernici-psuju-papu-jer-odbija-priznati-meugorje)

Извор: Блог аутора