Strateške posledice Snoudenovih otkrića

Ako sam ja begunac – onda sam ja od države pobegao u narod.“

Edvard Snouden

Jedan od najvažnijih svetskih događaja u 2013.godini postala su otkrića Edvarda Snoudena koja se odnose na težnju Sjedinjenih Država da uz pomoć najnovijih elektronskih uređaja kontrolišu celo čovečanstvo.

Poslednjih dana prošle godine se E.Snouden, bivši saradnik Agencije za nacionalnu bezbednost SAD, preko televizije obratio međunarodnoj javnosti, kako bi još jednom skrenuo pažnju na ozbiljnost problema. U svojoj izjavi Snouden se prisetio romana „1984“ Džordža Orvela i rekao da načini praćenja ljudi koje je Orvel opisao u svom romanu (koji je pisan 1948.) izgledaju smešni u odnosu na ono što se radi danas… „Diskusije koje se sada vode će odrediti, – rekao je, – koliko smemo da verujemo tehnologijama koje nas okružuju i vladi koja određuje način njihovog korišćenja.“

Na žalost, Snoudenova video-izjava je prenošena samo preko četvrtog kanala britanske televizije (Channel 4). Najveći svetski mediji su se potrudili koliko su god mogli da omalovaže značaj onoga što je Snouden izjavio. VVS je, na primer, to uradio preko autoriteta sopstvenih kolega, tako što je izjavio da je pre toga Channel 4 omogućio da se preko njega pojavi bivši predsednik Irana Mahmud Ahmadinežad, pa čak i ličnost iz „Simpsonovih“ – Mardž.

Međutim, ma koliko je Vašington pokušavao da što brže zaboravi košmarni san Snoudenovog raskrinkavanja onoga što su SAD činile, dejstvo Snoudenovog postupka na svetsku politiku i dalje traje stičući u nekim pravcima i strateški karakter.

1. U ovom trenutku već može da se govori o tome, da će se u samim Sjedinjenim Državama program elektronskog praćenja čovečanstva izmeniti, ali da će ipak preživeti, posebno u međunarodnim odnosima.

Tako je Senatski komitet za obaveštajni rad odobrio nacrt zakona koji jača kontrolu američkih vladinih programa o sajber-pratnji velikih srazmera, ali tu pratnju ne pokriva u potpunosti. U toku zatvorenih zasedanja taj komitet je sa 11 glasova „za“ i 4 „protiv“ podržao uvođenje novih ograničenja u radu obaveštajnih službi sa velikom masom komunikacionih podataka, kao i petogodišnji rok njihovog čuvanja. Posle očekivanog prihvatanja tog nacrta zakona od strane kongresa i pošto ga je potpisao Predsednik, specijalni sud će postavljati spoljne eksperte radi davanja nezavisne ocene po pitanju interpretacije zakona. Senat će takođe postavljati direktora i generalnog inspektora Agencije za nacionalnu bezbednost SAD (NSA).

Eksperti su pisali da „ukoliko Sjedinjene Države hoće da smanje opasnu zavisnost od demagogije i dvoličnosti, one moraju da se slože sa realnim javnim nadzorom i otvorenim demokratskim debatama koji se odnose na njenu spoljnu politiku. Epoha nekažnjenog licemerja je završena.“ U početku je izgledalo da obrt može da bude odlučniji, kada je 16.decembra 2013. Federalni okružni sud u Vašingtonu odlučio da se, pošto je izašao u susret tužbi dva Amerikanca protiv vlade i NSA, prekine sakupljanje informacija zahvaljujući telefonskim razgovorima. Sud je doneo rešenje da je program prikupljanja informacija preko telefonskih razgovora u suprotnosti sa 4. amandmanom Ustava SAD koji štiti građane SAD od neosnovanih pretresa. U svetu je to prihvaćeno kao preludijum za moguću Snoudenovu rehabilitaciju.

Međutim, već 3. januara sud SAD za poslove nadzora nad stranim obaveštajnim službama je dozvolio tajnim službama da nastave masovno prikupljanje informacija preko telefonskih razgovora Amerikanaca. Istoga dana je Ministarstvo pravde SAD podnelo Apelacionom sudu SAD protest na odluku Federalnog okružnog suda o blokiranju programa prisluškivanja. Tako da za sada u toj rundi vodi „Veliki Brat“.

Očekuje se da će kao rezultat skandala direktor NSA, general Kit Aleksander, u proleće ove godine biti penzionisan. On je na čelu te agencije od 2005.godine. Kao mogući kandidat za mesto novog direktora NSA The Guardian navodi ime viceadmirala Majkla Rodžersa koji trenutno vodi odeljenje sajber-komande u američkoj ratnoj mornarici.

Da li će to da znači slabljenje elektronskog prisluškivanja u arsenalu SAD? Sigurno – neće. Bez obzira na galamu koja se digla oko sistema globalnog prisluškivanja Bela kuća nema nameru da se odrekne stvorenog potencijala, čak namerava da pojača tajnost tih struktura, tako što će ih skriti u dubine Pentagona, na koji će, kao „kajpouzdanijeg“ čuvara tajni preći više funkcija sadašnje NSA. To je jedna od preporuka specijalne komisije koja je posle Snoudenovih raskrinkavanja formirana po nalogu predsednika Obame. Konkretno, komisija je predložila da se uprava za bezbednost informacija NSA pretvori u posebnu agenciju koja će biti pod jurisdikcijom Pentagona.

Za sledeće godine Pentagon namerava da pet puta povećava brojnost sajber-komande – specijalizovane strukture u sastavu oružanih snaga SAD, sa sadašnjih 900 na 4900 ljudi. Eksperti ne isključuju mogućnost da ta cifra može da bude i veća. Ostalim delovima Pentagona prete masovni otkazi. Osim toga, sajber-komandi može da se dodeli i samostalan status. Sada je ona uz strateške nuklearne snage, snage protivraketne odbrane i kosmičke jedinice, i predstavlja deo jedinstvene Strateške komande oružanih snaga SAD (US Strategic Command). Pretpostavlja se da će nova komanda, osim zaštite mreža i sakupljanja informacija, vršiti ofanzivne sajber-operacije „protiv neprijateljskih država i organizacija“ sa teritorije SAD ili njenih saveznika.

Istovremeno su se između obaveštajnog sektora i vlade SAD pojavile ozbiljne pukotine, kada su predstavnici Bele kuće uporno pokušali da se naprave da ni oni, ni predsednik nemaju nikakve veze sa Snoudenovim otkrićima, već da su se saradnici tajnih službi bavili prisluškivanjem kako god su hteli i za sebe. Među njima je takvo izdajničko i nepošteno ponašanje naručilaca izazivalo zbunjenost. U članku koji su objavile novine Los Angeles Times predstavnici američkog obaveštajnog društva su odbacili izjave da predsednik Barak Obama i njegovi pomoćnici nisu znali da je prisluškivanje stiglo do tako visokog nivoa. Prisluškivanje telefonskih razgovora predsednika prijateljskih zemalja je vršeno uz saglasnost Bele kuće i Stejt departmenta – tvrde aktuelni i bivši saradnici američke obaveštajne javnosti. „Ljudi su besni, – izjavio je jedan od izvora na visokom položaju. – Bela kuća zvanično od sebe odbacuje kompletnu obaveštajnu zajednicu“.

2. Dosta su političkih teškoća i u odnosima sa drugim zemljama, osim SAD, osetili i ostali članovi takozvanog saveza „pet očiju“ (Five Eyes), ili „anglosfere“ – Velika Britanija, Kanada, Australija, Novi Zeland, kada se ispostavilo da u sistemu globalne sajber-špijunaže one igraju nelaskavu ulogu. Pritom je otkriveno da Vašington nije bio preterano pošten ni prema svojim najbližim saveznicima.

SAD su sa Velikom Britanijom, Australijom, Novim Zelandom i Kanadom potpisale sporazume da među njima neće biti uzajamnog špijuniranja. Mnogi njihovi partneri, među kojima su Berlin i Pariz, čvrsto se nadaju da će se taj sporazum poštovati. Ali, kako se ispostavilo, takav dokument za Amerikance ne predstavlja prepreku. Tačno se zna da je špijunirana Velika Britanija, a najverovatnije i Kanada i Australija.

U toj sferi su se ozbiljno zaoštrili odnosi i između Londona i Brisela, koji namerava da Englezima direktno pokaže da je način na koji rade britanske tajne službe direktno suprotstavljen opštoj politici bezbednosti Evropske unije. Zbog onoga što se desilo Evropska komisija se sprema da se obrati Evropskom sudu u Luksemburgu kako bi on doneo odluku da se Britancima, ukoliko prekrše zakonodavstvo EU zabrani tajno elektronsko špijuniranje. Takva moguća odluka Evropskog suda će biti iznad britanskog nacionalnog zakonodavstva. Evropska komisija je faktički postavila zahtev Britancima da omoguće pravnu bazu za špijunski rad Centra vladinih veza (GCHQ), koji je informacije o kontaktima sa interneta skidao sa preko 200 kanala veze sa optičkim vlaknima. I Nemačka je ozbiljno nezadovoljna. Britanske tajne službe su raspolagale čitavom mrežom „tačaka za elektronsku špijunažu“ smeštenom na nekoliko koraka od Bundestaga i službenih prostorija kancelarke Angele Merkel, koristeći za to opremu koja je bila postavljena na krov ambasade.

Problemi su se pojavili i u vezama Londona sa nizom bliskoistočnih zemalja, jer je otkriveno da je špijuniranje njihovih vođa, među kojima i izraelskih, vršeno uz tesnu saradnju sa američkim tajnim službama, sa teritorije britanske vojne baze „Dekelija“ na Kipru, u blizini linije koja ostrvo deli na grčki i turski deo. To je potvrdila i istraga novinara koju su objavile grčke novine TaNea, a koja se bazirala na Snoudenovim dokumentima.

Zahteve Kanberi su podnele mnoge zemlje Azijsko-Tihookeanske regije, pošto se ispostavilo iz dokumentacija NSA da je i Australija dozvolila Amerikancima da za svoj špijunski rad koriste njene ambasade u Indoneziji, Tajlandu, Vijetnamu, Kini i Istočnom Timoru.

Kanada se, kako se ispostavilo, u interesu „saveza pet očiju“ specijalizovala za privrednu špijunažu Meksika i Brazila, a konkretnije – za špijunažu njihovih naftnih kompanija.

3. Uz demonstracionu spremnost SAD da „prijateljski“ reše sve komplikacije koje se pojave zbog otkrivenih činjenica o špijuniranju najbližih saveznika, crv sumnje koji se uselio u te saveznike više ne može da nestane. Te činjenice više neće moći da se objasne ni neophodnošću borbe sa terorizmom. Rukovodiocima zemalja koje su saveznici Vašingtona postalo je jasno da su preko elektronskog špijuniranja SAD njih držale pod neprekidnom kontrolom, i da su kao rezultat sticale prednost za svoju zemlju. O tome se glasno ne govori, ali može sa se veruje da se to sada zna.

Nemačka kancelarka je zahtevala da SAD do kraja godine zaključe sporazum sa Berlinom i Parizom o prekidu špijunaže. Špijuniranje dva najbliža saveznika mora da se prekine – izjavila je. – Ovu inicijativu mogu da podrže i druge zemlje Evropske unije, – objavila je. Rukovodioci zemalja EU su već dale svoju podršku francusko-nemačkom planu. „Prijateljstvo i partnerstvo među zemljama EU, uključujući i Nemačku i SAD , – to nije jednosmerna ulica, – primetila je Merkelova. – Mi verujemo SAD-u. Ali i za Sjedinjene Države postoje pravi razlozi zbog kojih one treba da u svetu imaju prijatelje“.

Istovremeno – bilo bi naivno verovati da će Vašington koji poseduje čvrste i duboko ešelonirane pozicije u Evropi dozvoliti da mu one tako lako iskliznu iz njegovih čvrstih sajber-zagrljaja. To se, konkretno, osetilo krajem prošle godine, kada je odlučivano o pitanju da se Edvard Snouden pozove na zasedanje Evropskog parlamenta 18.decembra ili da se bar sa njim obavi video-razgovor. Predstavnik „ubeđeno atlantske“ Evropske narodne partije koji u Evropskom parlamentu ima većinsku frakciju, 12.decembra je saopštio da su evropski poslanici-konzervativci glasali da se Snoudenu ne dozvoli takvo obraćanje, i tako je sve blokirano. Po rečima „ubeđenog atlantiste“ ta akcija bi dovela do „izuzetno nepovoljnih posledica po transatlantske odnose, što je uoči potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini između SAD i EU potpuno neprihvatljivo“.

Među uvređenima se našao i takav strateški saveznik SAD, kakav je Izrael, koji je takođe saznao da je i njegovo rukovodstvo prisluškivano, i to čak iz hotelskih soba u Jerusalimu, koje se nalaze blizu dela grada u kome je smeštena vlada. Pri tom već mnogo godina Amerikanci odbijaju da iz zatvora puste Džonatana Polarda, izraelskog agenta koji je osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu, tvrdeći da je takvo ponašanje „nemoralno i neprihvatljivo za odnose najbližih saveznika“. Sada se u Izraelu priča o „užasnom licemerju“ Bele kuće i skoro na ultimativan način zahteva Polardovo oslobođenje.

4. Snoudenovo raskrinkavanje je značajno uticalo i na odnose Sjedinjenih Država sa Brazilom.

Predsednik te države, Dilma Rusef, odložila je svoju zvaničnu posetu Vašingtonu upravo zato što je otkriveno da je i ona špijunirana, tako da ne žuri da saopšti nov datum posete i insistira na ozbiljnoj promeni kursa Bele kuće u sferi sajber-uhođenja. Propao je i posao brazilske kupovine američkih lovaca, vredan 4 milijarde dolara. Predsednica Brazila je opovrgla objašnjenje Vašingtona koji je tvrdio da je obaveštajni rad NSA usmeren „isključivo kako bi se omogućilo prepoznavanje terorističkih pretnji i uopšte nije motivisan komercijalnim interesima“. Po njenim rečima, to što su tajne službe SAD i Kanade zajednički upale u brazilsko Ministarstvo rudarstva i rasturile kompjuterske mreže naftne kompanije Petrobras predstavlja isključivo industrijsku špijunažu. To je bio razloga da kanadski ambasador bude pozvan u brazilski MIP gde se od njega zahtevalo da objasni „ozbiljna i neprihvatljiva kršenja“ suvereniteta Brazila i upad u tajnu komercijalnog poslovanja kompanija.

Skandal se širi jer je NSA radi špijuniranja vlada drugih zemalja Latinske Amerike koristila telekomunikacionu infrastrukturu Brazila. „Sva se ježim kada čujem da nas oni špijuniraju preko svojih agenata u Brazilu“ – izjavila je Kristina Fernandes (Cristina Fernández), bivša predsednica Argentine. Meksiko je, pak, izrazio uznemirenost zato što su saradnici NSA čitali elektronsku poštu bivšeg predsednika zemlje Felipe Kalderona i meksičkih ministara. MIP Meksika je tu praksu nazvao „neprihvatljivom, nezakonitom i u suprotnosti sa meksičkim i međunarodnim zakonodavstvom.“

Sada zemlje Latinske Amerike razmatraju mogućnost za formiranje komunikacionog sistema koji bi omogućio da se one ograde od obaveštajnog rada SAD. Novi projekat se upravo razmatra u Savezu južnoameričkih nacija (UNASUR) u čijem je članstvu 12 država.

U Aziji, osim Kine i Indije, postupcima SAD je ozbiljno uznemirena i Indonezija. Pošto su se pojavile vesti da su australijske i američke tajne službe pratile indonezijske rukovodioce, među kojima je bio i predsednik Indonezije Susilo Bambang Judojono, kao i da su prisluškivani telefonski razgovori indonezijskih stanovnika, u zemlji je došlo do masovnih protestnih akcija. U izjavi MIP-a Indonezije se konstatuje da se postupci SAD smatraju ne samo kao „nesankcionisano upadanje, već i kao ozbiljno kršenje diplomatskih propisa i etičkih normi“.

5. Pošto se nije pojavila mogućnost da se Rusija direktno prekori za „razduvavanje skandala u vezi sa Snoudenom“ (zato što se potrudila da ostane uzdržana) Vašington je, bez obzira na to preko saveznika pokušao da podrije poverenje u sve što je dolazilo iz Moskve.

Preduzet je nezgrapan pokušaj da se ruska strana okrivi zato što je prilikom poslednjeg sastanka G20 u Sankt-Peterburgu, septembra 2013.godine, već pošto se Snouden pojavio na aerodromu Šeremetjevo, članovima delegacija i novinarima podelila USB fleševe i punjače za mobilne telefone koji su u stvari bili opremljeni za hakovanje kompjutera i mobilnih telefona. Informaciju o tome su preneli samo italijanski tabloidi, ali i oni uz opasku da je sve to možda bila samo provokacija. Mada je, ako se posmatra teorijski, tako nešto moguće, ipak takvi uređaji imaju smisla samo ukoliko mogu da se vrate darodavcu. A da se dokazi sopstvene krivice poklanjaju „tek onako“ zvuči potpuno besmisleno. Senzacija nije trajala dugo. Rusija je u izjavi svog MIP-a odbacila tvrdnje da je pokušala da špijunira predstavnike drugih država na tom samitu, te je optužbe nazvala „pokušajem da se pažnja skrene sa raskrinkavanja američke NSA“. Istovremeno je Rusija odmah napravila potrebne zaključke o tome da je neophodno da se što pre zaštiti njen sistem komunikacija. Konkretno – objavljeno je da će vrlo brzo u Oružanim snagama Ruske Federacije biti formirana sajber-komanda.

Sve u svemu, po mišljenju Toma Gomara, francuskog stručnjaka koji se specijalizovao za postupke ruskog državnog vrha predmet „Snouden“ se u svetu prima kao „novi moralni poraz SAD“. „Kao i Gvantanamo, reč PRISM je postala simbol odustajanja od demokratskih principa zemlje koja ne može da pronađe ravnotežu između svojih ustavnih principa i borbe sa terorizmom“.

6. I najveće svetske organizacije nastavljaju da izvlače pouke iz saopštenja da su Amerikanci i njih špijunirali koliko god su uspevali. Među njima nisu samo UN, MMF, Svetska banka, IAEA, već i dečji UNICEF, „Lekari bez granica“ i dr.

32 novine iz različitih zemalja su objavile izjave pisaca koji su protestvovali protiv sistematskog sakupljanja privatnih informacija preko interneta. Tekst je potpisalo 560 pisaca iz 83 zemlje, uključujući i takve žive klasike kao što su Umberto Eko, Ginter Gras, Tom Stopard.

„Praćenje prestavlja krađu, – izjavljuju pisci, – zato što dobijeni podaci nisu javna svojina. Oni su samo naši. A kada se koriste kako bi se prognoziralo naše ponašanje – nama se na taj način krade još nešto: krade se sloboda volje koja predstavlja obavezan uslov za postojanje slobode i demokratije… Pozivamo Organizaciju ujedinjenih nacija da prizna da su građanska prava u digitalnom veku važnija od svega i da donese međunarodnu konveniciju o digitalnim pravima, čije će poštovanje biti obavezno za sve. Pozivamo vlade svih zemalja da tu Konvenciju prihvate i da je se pridržavaju“. Treba konstatovati da Rusija već više godina daje sličnu inicijativu.

19.decembra 2013. Generalna skupština UN je jednoglasno donela Rezoluciju o zaštiti korisnika interneta od nezakonitog praćenja. „Petooka obaveštajna alijansa“ koju čine SAD, Velika Britanija, Australija, Kanada i Novi Zeland, koja je uporno pokušavala da jednu takvu rezoluciju usmrti nije čak htela da reskira ni time što bi glasala protiv nje, ali je ipak uspela da se izbori za blaže formulacije koje glase da špijunaža može da predstavlja kršenje ljudskih prava. Kako je rečeno u dokumentu, internet mora da obezbedi potpunu neprikosnovenost privatnog života. „Nezakonito prisluškivanje i praćenje elektronskih komunikacija ljudi je nedozvoljivo i mora da se prekine“. Rezolucija poziva sve članice UN da izvrše potrebne reforme u institucijama koje se bave obaveštajnim radom i tajnim službama. Konkretno, predlaže se da se formiraju nezavisni nadzorni organi koji bi za svaki pojedinačni slučaj određivali umesnost i opravdanost praćenja preko mreže.

7. Želja da se prevaziđe zavisnost od SAD-a u svetu je dovela do jačanja talasa izrade sopstvenih sistema i sredstava za zaštitu elektronskih komunikacija.

Mnogo je velikih internet-kompanija koje su upozorile da američki biznis može da ostane bez dela dobiti u inostranstvu jer, kada se već izgubi poverenje u Amerikance, klijenti će prednost davati lokalnim provajderima. Po podacima američke istraživačke grupe Information Technology & Innovation Foundation, gubici tehnoloških kompanija zbog skandala u vezi sa NSA mogu do 2016.godine da dođu do cifre od 35 milijardi dolara jer, kada je u pitanju obezbeđenje poverljivosti podataka, korisnici sumnjaju u pouzdanost tih kompanija. Tako je osam kompanija, među kojima su Microsoft Corp, Twitter, LinkedIn Corp, Yahoo Inc i AOL Inc., potpisalo pismo u kome su one formulisale svoju zabrinutost. One se plaše da „ljudi neće koristiti tehnologije u koje nemaju poverenja“.

A konkurencija ne spava! Za ekspanziju na međunarodnom tržištu telekomunikacionih tehnologija priprema se Huawei, kineski gigant, koji svojim naručiocima garantuje potpuni mir u vezi sa mogućnošću da bilo ko pokuša da podacima na mreži pristupi nedozvoljeno, kao i mogućnost pouzdanog sopstvenog kodiranja. Kinezi nameravaju da američkim kompanijama oduzmu veliki deo klijenata, posebno u zemljama trećeg sveta. Za svoju komercijalnu devizu oni su proglasili „bezbednost“.

Do buma IT-industrije je došlo i u Nemačkoj. Telekomunikaciona kompanija Deutsche Telekom je saopštila da namerava da zajedno sa nekim drugim kompanijama formira svoj sistem u kome bi bila i pošta, i pretraga, i koja bi onemogućivala sakupljanje informacija o stanovništvu Nemačke i cele EU. Stručnjaci Udruženja nemačke internet-industrije prognoziraju da grana tehnologija sa „oblačićima“ za čuvanje elektronskih podataka može da računa na godišnji rast od 37% u sledećih pet godina. „Kako bismo uspeli da prevaziđemo našu zavisnost od SAD i Kine mi, Evropljani, moramo da radimo zajedno, i moramo da nudimo sopstvene tehnologije, – izjavila je Angela Merkel, nemački kancelar. Političari su počeli da govore i o tome da je Evropi potreban internet – analog EADS-u, koncernu koji se bavi građenjem aviona, a koji je uspeo zahvaljujući proizvodnji aerobusa da dostigne Boing.

Ali „u ratu je kao u ratu“: pojačava se oklop, ali se usavršava i projektil. Kako je 3.januara objavljeno u The Washington Post-u, Agencija za nacionalnu bezbednost SAD pokušava da napravi sopstveni kvantni kompjuter koji bi mogao da probije praktično svaki sistem šifriranja. Ukoliko on zaista bude stvoren više niko na svetu neće biti siguran. Projekat predstavlja deo istraživačkog programa „Uvođenje u složene postupke“ («Vnedrenie v složnыe celi»), i za taj posao je izdvojeno 79,7 miliona dolara. Veliki deo radova se obavlja u Laboratoriji za fizičke nauke u Koledž-Parku u državi Merilend.

Za razliku od bitova koji se koriste u običnim kompjuterima, kvantni kompjuter koristi kubite, koji slučajno prelaze u jedno od svojih stanja. Pretpostavlja se da će sa određenim zadacima takav (kvantni) kompjuter da mnogo brže izlazi na kraj od običnog, jer neće operacije vršiti jednu za drugom, već će nepotrebne korake jednostavno preskakati.

Ako su pre izvesnog vremena naučnici govorili da je za stvaranje kvantnog kompjutera potrebno bar 100 godina već sada, smatra jedan od glavnih stručnjaka za kvantnu mehaniku iz MTI Set Lojda, može da se kaže da će se rezultat postići u sledećih desetak godina, mada neće moći u prvih pet, jer u toj oblasti naučnici moraju još mnogo da rade. Kao i svaki veliki pronalazak, kvantni kompjuteri mogu da rešavaju mnogo ogromnih zadataka, u koje spada i formiranje veštačkog uma. Međutim, kad se kao osnovni naručilac za njihovu proizvodnju pojavljuje NSA, čoveku na pamet padaju misli ne o dobrobiti čovečanstva, već o ostvarenju potpune i konačne kontrole čitavog sveta.

Izvor: Fond Strateške Kulture