Amputacija Kosova i Metohije

Ovih dana primetne su velike i užurbane aktivnosti državnog vrha u cilju sprovođenja Briselskog sporazuma, sa ciljem da se što pre ishoduju pozitivni poeni na šalteru Evropske unije, ne bi li otpočeli pristupni pregovori za ulazak u EU. Te aktivnosti se na teritoriji KiM manifestuju kao početak gašenja državnih institucija Republike Srbije, ukidanje policijskih stanica, sudova, tužilaštava, te pokušaj da se ubede Srbi sa Kosova i Metohije da izađu na lokalne izbore koje organizuje separatistički režim u Prištini, a sve to kao bitan faktor konvalidacije nelegalnog stanja stvorenog Briselskim sporazumom. Ukratko, na udaru su sve oblasti društvenog života navedene u odredbi čl. 97 Ustava, naslovljene kao „Nadležnosti Republike Srbije“

U tom smislu je objavljena i vest da od 15. jula 2013. godine sudovi na Kosovu i Metohiji koji rade u pravosudnom sistemu Srbije više ne primaju krivične predmete, a da se u građanskoj materiji postupa isključivo u tzv. hitnim predmetima koji se odnose na bračne, porodične, radne sporove i naslednopravne zahteve. Dalje se kaže da se ovakav način rada predviđa do 01. septembra 2013. godine, kada je prema Sporazumu „prištinska strana u obavezi da uspostavi novu mrežu sudova“. Odluku o ovome je, prema rečima Direktora vladine Kancelarije za KiM Aleksandra Vulina i Nikole Kabašića, predsednika Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici, doneo Visoki savet sudstva i, Visoki savet tužilaštva (po svoj prilici se misli na Državno veće tužilaca), na osnovu Briselskog sporazuma! (1)

Jasno je da navedena odluka ima za cilj ukidanje sudova Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije, kako je to i predviđeno Briselskim sporazumom, a postupak ukidanja se ima sprovesti do 01.09.2013.

Treba odmah reći da pomenute odluke Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca nemaju nikakvo pravo uporište u propisima Republike Srbije, te da, ukoliko postoje, predstavljaju grubo kršenje, kako odredaba Ustava RS, tako i svih zakona kojima se regulše pravosudni sistem u našoj zemlji.

Kao prvo prekršene su odredbe čl. 4 st. 1, čl. 194 Ustava i čl. 142 st.1 Ustava koje predviđaju jedinstvo pravnog poretka u našoj državi kao i jedinstvo sudske vlasti na teritoriji Republike Srbije. I Zakon o uređenju sudova takođe predviđa da je sudska vlast jedinstvena na celoj teritoriji Republike Srbije, a odredbom čl. 2 st. 1 istog Zakona je propisano da se sudovi osnivaju i ukidaju isključivo zakonom, a nikako političkim sporazumima ili odlukama organa izvršne vlasti, kako se to sada pokušava učiniti. Sem toga, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca nisu ni nadležni za donošenje odluke o obustavi prijema predmeta u sudovima i tužilaštima, pa su donošenjem pomenute odluke prekršene i odredbe Ustava koje regulišu nadležnost Visokog saveta sudstva i Državnog veće tužilaca (čl. 154 i 165 Ustava).

Važeći Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Službeni glasnik RS“, broj 116/2008), između ostalog, za teritoriju AP Kosovo i Metohija predviđa, Prekršajni sud u Kosovskoj Mitrovici, Osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici, sa odeljenjima u Goraždovcu, Gračanici, Ranilugu i Štrpcu, zatim Viši sud u Kosovskoj Mitrovici, kao i osnovno i više javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici. Navedene odredbe Zakona su su na snazi i mogu biti promenjene isključivo od strane zakonodavnog tela – Narodne skupštine Republike Srbije.

Zakon nalaže da svaki deo teritorije Republike Srbije mora biti pokriven mrežom sudova jedinstvene sudske vlasti, što znači da celokpna državna teritorija mora biti pokrivena nadležnošću sudova koji su deo sudskog sistema Republike Srbije, a ne deo nekog stranog ili odmetnutog sudskog sistema.

Briselskim sporazumom u tački 10. je dogovoreno da će pravosudne vlasti biti integrisane i da će raditi u sklopu pravnog okvira Kosova, a što podrazumeva posebnu i odvojenu sudsku vlast u odnosu na sudsku vlast Republike Srbije. Ova odredba za cilj ima kasapljenje sudske vlasti i mreže sudova na teritoriji AP Kosovo i Metohija, kao delu Republike Srbije, tj. protivpravno ukidanje sudova, premeštanje i upućivanje sudija, ali ne u druge sudove u okviru naše pravosudne mreže, već u sudove koji uopšte nisu deo pravnog sistema Republike Srbije i koji ne primenjuju Ustav i zakone naše zemlje.

Treba reći i to da Briselski sporazum nikako ne može biti pravni osnov za donošenje bilo kakvih odluka držanih organa, a samim tim ni odluka Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Ovo iz razloga što Briselski sporazum ni nije pravni akt, već akt političke prirode tj. politički sporazum koji ni na koji način nije inkorporiran u naš pravni sistem. Odluke državnih organa mogu biti zasnovane iključivo na pravnim propisima, ne na protivustavnim političkim sporazumima. Srbija ima svoj Ustav i zakone kojima je uređeno sudstvo, sedišta i područja sudova i javnih tužilaštva kao i položaj sudija, pa pravni osnov odlukama VSS i DVT mogu biti samo važeći Ustav i zakoni Republike Srbije, a nikako Briselski sporazum. Shodno nevedenom, odluke Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca koje se pominju u izjavama Aleksandra Vulina i predsednika Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici Nikole Kabašića, su protivustavne i nezakonite i nikoga ne obavezuju.

Svaki sudija, odnosno tužilac, je svestan da naši sudovi i tužilaštva u Kosovskoj Mitrovici i dalje pravno postoje, te da ne postoji pravni osnov za prestanak njihovih funkcija u sudovima i tužilaštvima za koje su izabrani. Naše sudije su položile zakletvu na vernost Ustavu i zakonima Republike Srbije, a ne ustavu i zakonima separatističke tvorevine – samoproglašene i nelegalne «Republike Kosovo». Prihvatanjem «integrisanja» koje im se nudi, sudije bi pogazile datu zakletvu, izdale Ustav i zakone Republike Srbije i obećanje da će biti u službi istine i pravde. Ponuda koju aktuelni režim stavlja pred sudije Republike Srbije u smislu dobrovoljne integracije u «pravosudni sistem na Kosovu» je nezakonita i duboko nepristojna, jer udara na same temelje ličnosti svakog čoveka, a samim tim i na moralne osobine nosioca sudijskih dužnosti propisane odredbom čl. 45 st.5 Zakona o sudijama: poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost…

Na žalost, nije sudska vlast jedina koja je na udaru na Kosovu i Metohiji. Čovek koga državni mediji u Republici Srbiji nazivaju «kosovski premijer», Hašim Tači, inače lice koje je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđeno na kaznu zatvora u trajanju od 10 godine i za kojim je raspisana međunarodna poternica zbog krivičnog dela terorizma, a kasnije proširena i zbog genocida, (2) se hvali da je „sloboda kretanja zabeležila izraziti napredak, da se policija i carinici slobodno kreću do prelaza Jarinje i Brnjak», «da je u celosti počela primena sporazuma o IBM-u» te da je «izuzetno značajno da su zatvorene sve policijske postavke MUP-a Srbije, što su potvrdili kosovska policija i Euleks». (3) Jasno je da Hašim Tači govori sa pozicija separatističkog režima u Prištini čiji interesi su direktno suprotstavljeni suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti Republike Srbije, te da se sloboda kretanja koju on pominje ne odnosi na građene Republike Srbije, kojima je to pravo upravo protivustavnim postavljanjem granice i carina uskraćeno, već se odnosi isključivo na one koji su neprijateljski nastrojeni prema Srbiji i koji su se definitivno odmetnuli od našeg pravnog poretka.

Savršeno je jasno da je Briselski sporazum, čije sprovođenje je započelo, usmeren na amputaciju Kosova i Metohije, tj. odsecanje od preostalog dela teritorije Srbije. Duboka i otvorena protivpravnost tog političkog sporazuma čini da se svi oni koji se zalažu za njegovo sprovođenje, samim tim nalaze sa one strane zakona. Apsurdno je i verovatno nezapamćeno da nosioci najviših državnih funkcija u jednoj zemlji zagovaraju ukidanje vlastite države na jednom delu njene teritorije, te da se prosto utrkuju u davanju izjava koje su protivne svim važećim propisima u zemlji! U opštem stanju bezakonja koje je nastalo ukidanjem načela vladavine prava, pitanje bilo kakve odgovornosti za kršenje pravnih propisa se ni ne postavlja. U zemlji je stvoren ambijent urušavanja ustavnopravnog sistema u smislu potpune normalizacije kršenja Ustava i zakonskih propisa Republike Srbije.

Upravo u takvim društvenim okolnostima, državni vrh je pozvao Srbe sa Severa KiM da izađu na lokalne izbore zakazane za 03.novembar 2013. godine, a koje sprovode «kosovskim vlasti po kosovskim zakonima». Pozivajući ih da učestvuju u tim lokalnim izborima, državni vrh Republike Srbije je faktički predložio srpskom narodu i ostalim lojalnim građanima, da postanu njihovi saučesnici u izdaji ustavnopravnog poretka Republike Srbije.

Prema važećem Zakonu o lokalnim izborima, izbore za odbornike jedinica lokalne samouprave raspisuje Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Zakon ne predviđa da se ti izbori mogu raspisati na bilo koji drugi način, pa je raspisivanje istih na bazi Briselskig sporazuma i propisa nelegalne «republike Kosovo» nezakonito.

Lokalni izbori na bilo kojem delu teritorije Republike Srbije se imaju sprovesti po našem Zakonu o lokalnim izborima, a ako neko i raspisuje izbore po nekim drugim «propisima», naši građani nemaju šta da traže na tim izborima. Pristajanjem da se izađe na lokalne izbore koji se temelje na Briselskom sporazumu i na «kosovskim zakonima», srpski narod bi pogazio vlastiti Ustav i zakone svoje države i svrstao se u red onih koji su ustavnopravni poredak svoje zemlje podredili jednom neustavnom političkom sporazumu. Istovemeno, taj čin bi predstavljao priznanje i afirmaciju «pravnog poretka» samozvane i nelagalno proglašene «republike Kosovo».

Naš zakon o teritorijalnoj organizaciji jasno precizira teritorije teritorijalnih jedinica i nabraja sve opštine u Republici Srbiji, među kojima i sve opštine na teritoriji Kosova i Metohije. Pravo na lokalnu samoupravu građani, prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, ostvaruju u tim opštinama i gradovima, ali isključivo u skladu sa Ustavom Republike Srbije, zakonom i statutom jedinice lokalne samouprave.

Pitanje da li izaći na lokalne izbore sa jedinstvenom listom ili ne, je veštački stvorena dilema, čiji je osnovni cilj da se zamagli osnovna činjenica, a to je da na lokalne izbore raspisane po «kosovskim zakonima» nipošto ne treba izlaziti, tačnije da na iste nije ni dozvoljeno izaći jer su nelegalni. Sa druge strane, i interes srpskog naroda i svih građana Republike Srbije nalaže da se isključi svaka opcija izlaska na te izbore, što važi, kako za one koji žive južno od Ibra, tako i one koji žive na Severu. Nepristajanje na nezakonite lokalne izbore je od izuzetnog nacionalnog i državnog interesa jer se jedino na taj način može sprečiti poguban efekat Briselskog sporazuma, ne samo za Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju, već i za celu Srbiju, čiji pravni poredak je ozbiljno uzdrman i podriven neustavnim i nezakonitim aktima aktuelne vlasti.

Ne treba se zavaravati činjenicom da za sada niko ne traži od Srbije da prizna secesiju Kosova. Čin samog priznanje još nije stiglo na red, a stići će, onog momenta kada se sprovede Briselski sporazum, za čije sprovođenje je najvažnije da Srbi izađu na izbore. O tome jasno svedoče i reči ambasadora SAD Majkl Kirbija, koji kaže da « dodeljivanje stolice za Kosovo u Ujedinjenim nacijama ili status posmatračau ovom trenutku nije «na stolu», ali da je teško predvideti šte će se dešavati narednih godina».(4)

Svi građani Republike Srbije koji žive na teritoriji AP KiM bi trebalo da imaju u vidu da Briselski sporazum ne stvara nikakvu pravnu obavezu, i da niko ko ga ne poštuje ne može da snosi nikakve pravne sankcije.

Umesto da izađu na nezakonito raspisane izbore, građani Republike Srbije koji žive na teritoriji AP KiM imaju pravo da insistiraju i da traže od organa vlasti da dosledno poštuju Ustav i zakonske propise, te da u skladu sa tim pravnim aktima Predsednik Narodne skupštine raspiše lokalne izbore. Svi ostali predlozi se imaju odbaciti kao neustavni, nezakoniti i nemoralni. U tome se sastoji istorijska uloga i odgovoronost građana Republike Srbije koji žive na teritoriji AP Kosova i Metohije, dok je obaveza svih ostalih da ih u tome podrže i ohrabre.

Država je dužna, da svakom građaninu omogući ostvarivanje ljudskih prava koje jemči naš Ustav, među kojima je i izborno pravo. Svaki punoletan građanin, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran, a izborno pravo uživa pravnu zaštitu u skladu sa zakonom (čl. 52 Ustava). Ovo pravo se ostvaruje isključivo u okviru ustavnopravnog poretka Republike Srbije, a nikako ne podrazumeva iznajmljivanje naših građana nekim drugim (nepravnim) sistemima. Zato, svaki pokušaj vlasti da naše građane izopšti iz pravnog sistema RS i ćušne ih u «pravni sistem» neke nepriznate države, predstavlja grubo kršenje osnovnih ljudskih prava, u konkretnom slučaju – izbornog prava. Kršenje tog ljudskog prava koje jemči naš Ustav, za posledicu će u budućnosti imati kršenje i svih ostalih ljudskih prava. Nepoštovanje neotuđivih ljudskih prava znači nepoštovanje ljudskog dostojanstva, nepostojanje slobode i jednakosti svakog pojedinca. Takvo društvo se ne može smatrati pravednim i demokratskim društvom, zasnovanim na načelu vladavine prava.

Bez poštovanja ljudskih prava i načela vladavine prava nema ni ulaska u Evropsku uniju, tako bar izjavljuju njeni zvaničnici – perjanice poretka Evropske Unije. To znaju i sve pristalice EU u Srbiji, a to tvrde i oni koji su posredovali prilikom zaključenja Briselskog sporazuma, iako je više nego jasno da taj Sporazum krši, kako norme međunarodnog, tako i domaćeg prava. Jaz između Briselskog sporazuma i doslednog poštovanja načela vladavine prava je više nego očigledan. On je nepremostiv i nemoguće je ne primetiti ga.

Postavlja se ozbiljno pitanje kako, navodno iskreni zagovornici vladavine prava iz Evropske unije, uopšte mogu da podržavaju Briselski sporazum, ili ako ga već podržavaju, na koje i na čije pravo oni misle kada kažu da je poštovanje načela vladavine prava uslov za ulazak Srbije u tu zajednicu?!

——————————————————————————

(1)http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%

(2) http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0

(3) http://in4s.net/index.php/politika/srbija-cg-srpska/3866-malovic-poternica-za-tacijem-nije-povucena

(4) http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1362110/Nema+odlaganja+po%C4%8Detka+pregovora.html

Izvor: Fond Strateške Kulture