Безочно лагање или Вулинова „Српска“

„Српска унутар Косова и ван Србије…“. Пропаганда Владе Србије на Косову и Метохији била би смешна да није толико трагична. Александар Вулин, шеф Канцеларије за Космет, сада се „генијално“ досетио како да мотивише (читај превари) Србе, посебно оне на северу те српске покрајине. Понудио им је Српску! Дакле, понудио им је нешто што звучи као дејтонски ентитет – Република Српска. То звучи, малтене, као држава. То јесте, поручује Вулин између редова, изађу ли Срби масовно на изборе, имаће своју „легитимну“ и „међународно признату“ власт у оквиру Заједнице српских општина. А та Заједница, ето, биће „нова“ Српска.

Онако узгред, тек да се Власи не досете, Вулин демантује податак да је Србија упутила на Косово (не на Косово и Метохију) 150 припадника „српских специјалаца“, чији је задатак да открију терористу (по Дачићу и Вучићу – Србина), који је кукавички, из заседе, пуцао на возило Еулекса. А са друге стране, Кетрин Ештон, висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност и потпредседник Европске комисије, упућује речи хвале на рачун српског премијера Дачића. Каже, Ивица Дачић ју је први, сломљеним и тужним гласом, обавестио да је убијен литвански цариник Еулекса. Потом јој је понудио помоћ у проналажењу терористе-убице (да ли Србина?), коју је Ештонова са захвалношћу прихватила. Логичан след свега је, да се помоћ у проналажењу човека који је пуцао на возило Еулекса никако није могла понудити само у вербалној форми.

Власт у Републици Србији наставља да убеђује Србе на Космету да је у њиховом интересу да у што већем броју изађу на новембарске изборе које организује косовска натовско-шиптарска парадржава. А зашто би то било у српском интересу? Наводно, ако Срби масовно изађу на шиптарске изборе, они ће постати легитимни ентитет (Српска) унутар Косова. Међутим, сигурно је немогуће да српски тријумвират (Дачић, Николић, Вучић) не зна да на такав начин уносе огромну забуну и несигурност међу Србе на КиМ-у. Иако је велики део Срба на северу покрајине потпуно свестан да изласком на изборе, које организује злочинац Хашим Тачи, они практично престају да буду део Републике Србије, један број тих људи изаћи ће на биралишта у новембру.

Дакле, на Тачијеве изборе изаћи ће довољно Срба, који ће таквим изборима дати легитимитет. С друге стране, Шиптари ће учинити све што је у њиховој моћи да на север Космета доведу што већи број својих сународника. Централна изборна комисија у Приштини има могућност да манипулише изборним листама, малтене, како им воља. Такву бојазан исказао је и Крстимир Пантић, Вучићев човек од „поверења“ на Косову и Метохији. Епилог таквих избора биће такав да ће сигурно значајан део власти на северу КиМ-а прећи у руке косовских Албанаца. Тиме ће се створити једна нова моћна полуга за откидање севера Космета из суверенитета Републике Србије, коју ће Хашим Тачи и његова терористичка влада, без сумње, умети да искористе. Биће то последњи корак Приштине на путу ка међународно признатој независности натовско-шиптарског Косова. Да су ту ствари прецизно режиране, показује и најновији сусрет Хашима Тачија, премијера парадржаве Косово, и Бан Ки Муна, генералног секретара Уједињених нација, који је „снажно подржао Косово“ и „напредак у дијалогу са Србијом“.

Најодвратније у свему је лицемерје са којим наступају званичници Републике Србије. Како год да се заврше избори на терористичком натовско-шиптарском Косову, премијер, председник и „најмоћнији“ човек најнемоћније државе у Европи (Дачић, Николић и Вучић) на крају ће „крокодилски“ ламентирати над тужном судбином Срба на КиМ-у, за коју ће они сами бити криви. Нису послушали савете и „препоруке“ Владе Републике Србије (која се борила за њихово добро) и тиме су сами себе изагнали из државе Србије. О томе најбоље говоре речи горепоменутог шефа Канцеларије за Косово и Метохију, који безочно поручује Србима у јужној покрајини:

„Водите рачуна о томе, Србија ће остати овде онолико колико Срби на Косову и Метохији буду желели да остане!“

Из горње Вулинове реченице јасно се види сва дубина понора у који српска актуелна власт гура не само Србе с Косова и Метохије, него и читав српски народ. Уместо да се држе Устава и закона републике Србије, српски вазални тројац (са кормиларом у Бриселу) покушава да убеди Србе да обични грађани могу да буду криви за судбину државе. У овом случају могло би се констатовати да се овде ради о најпримитивнијој форми одбрамбених механизама. Српски тријумвират се отворено и потпуно идентификује с непријатељем (агресором), јер само непријатељ може да каже: сам си крив што сам ти запалио кућу и разорио породицу!

Понекад се добија утисак да би за Србију било боље да је воде деца, него ова актуелна власт, која свесно (намерно) крши Устав државе. Како другачије објаснити речи представника Ваде Србије, који, не трепнувши, каже:

„Ово су избори на којима одлучујемо о судбини Марије, и о судбини сваког нашег детета. Ово су избори на којима нема поправног. На овим изборима не може неко да прода свој глас за 20 евра или за пакет социјалне помоћи или да прода свој глас за ваучер. Ако га буде продао нек зна да је продао будућност своје деце.“

Циљ овакве (болесне) пројекције јесте да се у Србији створи атмосфера да за пропаст државе нису криви они који се налазе на њеном челу. За своју пропаст крива је невина жртва, која није хтела да призна да је крива! Тако нешто тешко може да се нађе у историји било које земље на свету. Зар се држава добија или губи изласком или неизласком на изборе? Па и ако је тако, за излазак или неизлазак никада није крив народ, него актуелни државни врх. Власти које себи праве овакву примитивну одступницу за већ урачунати неуспех заслужују свеопшти презир народа. Али, уз презир, таква власт би морала да одговара за своје антидржавне активности (без обзира да ли су те потезе вукли из незнања, подаништва или из страха), јер се кршење Устава земље одувек сматрало чином велеиздаје у свим државама света. Зашто би у Србији било другачије?

Извор: Корени