EU na Kosmetu – uđi da bi ostao

Potpisani a kasnije u Parlamentima i ratifikovani Briselski sporazum između Beograda i Prištine, postao je za EU ugodan povod da sa sebe skine formalnu odgovornost za sve što se događa na Kosmetu. Sudeći po informacijama koje dolaze iz Brisela, EU je donela “principijelnu” odluku o skraćenju svoje civilno-policijske misije u pokrajini (EULEKS). Ostaje samo neregulisano pitanje o rokovima.Politički lideri Prištine u svom pismu adresiranom na Ketrin Ešton, Visokog komesaraEU za spoljnu politiku i bezbednost, kao i predstavnicima međunarodne “petorke” zemalja-posrednica, zatražili su da se taj personal izvede sa Kosova do 31. decembra tekuće godine. No, u Briselu nameravaju da svoje formalno prisustvo na Kosovu zadrže do jula 2014. godine.[1]

Nesuglasice sa vremenskim rokovima nose radni karakter, tako da će ovaj problem očigledno biti rešen u narednih par meseci. Mnogo važnija je sama tendencija kolapsa međunarodnog prisustva na Kosmetu, koja je očito uzela maha poslednjih godina. Spolja gledano, izgleda kao da ovaj proces predstavlja ustupak ekstremistima na čelu sa pokretom “Samoopredeljenje” na Kosmetu od strane OUN, EU i NATO. Lider tog pokreta Aljbin Kurti ne prestaje da etiketira UN, EU i druge subjekte za prekomerno, po njegovim rečima, mešanje u uspostavljanje “mlade kosovske demokratije”.

Međutim, koreni onoga što se dešava na Kosmetu mnogo su dublji. Oni su geopolitičke prirode i imaju određene nijanse za sve arhitekte “kosovskog projekta”.

U ovom trenutku su SAD zauzete mnogo globalnijim problemima i za njih je kosovsko pitanje rešeno jednom i zauvek. Istovremeno, Vašington ima mogućnost da se ne udubljuje u pojedinosti oko srpskog zahteva za prijem u EU. Ukoliko uzmemo u obzir u Beloj Kući prisutno uverenje o mogućnosti, pa čak i poželjnosti daljeg iskorišćavanja ekstremističkog albanskog faktora radi preformatiranja Balkana u smeru koji odgovara interesima SAD – tada i odlazak misije EU na zahtev “Samoopredeljenja” u potpunosti odgovara interesima Amerikanaca. Posebno zbog toga što se, za razliku od policajaca, sudija, savetnika i drugog osoblja zaposlenog u EU, baza SAD “Bondstil” neće nigde mrdati.

Interesi NATO na Kosmetu su pre svega vojne prirode i u potpunosti se poklapaju sa planovima kosmetskih separatista. Prema informacijama kojima raspolažemo, kosovski lideri su odlučni da do kraja sprovedu plan o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga u pravu Armiju još do kraja 2013. godine. Istina, rukovodstvo NATO preko usta svog generalnog sekretara Andresa Fog Rasmusena mlohavo uverava međunarodnu zajednicu da nikakve promene u statusu tih snaga nisu predviđene. “Ja očekujem da Kosovske bezbednosne snage nastave sa ispunjavanjem svoje misije na zaštiti civila, reagovanju na prirodne katastrofe i druge slične aktivnosti” – izjavio je on prilikom nedavne posete Prištini. Međutim, kako priznaju i sami predstavnici Severoatlanske Alijanse, Rasmusen nema mandat da javno iznosi drugačije izjave, koje se odnose na promenu mandata snaga.[2]U stvari je na delu proces pretvaranja Kosova u vojnu bazu NATO, koji se nastavlja punom parom, bez obzira na prisustvo misije EULEKS na teritoriji samoproglašene države.[3]

Što se tiče EU, njena namera da smanji svoje prisustvo na Kosmetu nosi više nego ciničan karakter, u poređenju sa potpuno jasnim i neskrivenim planovima SAD. Težnja EU da se maksimalno distancira od kosmetskih poslova – nije ništa drugo nego skidanje odgovornosti sa sebe za sve što se događa sa kosmetskim Srbima i uzimanje alibija za sebe u slučaju budućih rasprava sa Beogradom.Odlazak misije EULEKS iz Prištine znači da će Brisel od toga trenutka potpuno odvojeno jedno od drugog, razmatrati “srpski” i “kosovski” dosije. Severni deo Kosmeta naseljen Srbima tretiraće se samo u okvirima isključivo centralnih kosovskih političkih, sudskih i policijskih struktura – što u principu isključuje bilo kakvu potrebu za spoljašnjim posrednicima i garantima.

Pored toga, u ovom trenutku prisutna tendencija “smanjenja” uloge EU kao organizacije, u kosmetskim problemima, može se pratiti i u drugim oblastima – posebno u pogledu prijema samoproglašene države u UN. Briselski izvor nagoveštava da daljnja dejstva po tom pitanju više neće zavisiti od birokratije u Briselu i baronese Ešton, nego od pojedinačnih država koje “imaju velike ambicije i žele da vide više”.Jasno je kome u današnjoj EU pripada glavna “ambiciozna” uloga – Nemačkoj – i to Srbiji ne pruža mnogo iluzija.

Dakle, politika EU prema Kosovu danas zadovoljava sve – osim kosmetskih Srba i naravno, još, onih snaga u Srbiji koje smatraju da evropske integracije nisu ključni spoljnopolitički prioritet.

——————————————————————–
[1] Lajm, 16.07.2013

[2] Koha Ditore, 04.07.2013

[3] Zёri, 03.07.2013

Izvor: Fond Strateške Kulture