Haradinajeva „ćirilična“ poruka

Kako se stvari brzo menjaju kod Vučića. U hodu. Ma, šta u hodu – u letu. Pre nepunu godinu dana dramio je i penio na Francuze, povlačio ambasadora na dva dana, pričao o zločincu koji neće izmaći pravdi. Ramušu Haradinaju. I srpskoj poternici koja neće biti ukinuta. Nikada. Manje od tri meseca nakon toga, glasovima njegovih političkih  klovnova iz tzv. “Srpske liste”, taj zločinac je postao premijer Kosova. Vučić je kazao da je to njihov izbor, ali ga je pohvalio i otvoreno podržao. A evo, samo šest meseci kasnije, taj čovek, ne više zločinac, već gospodin premijer, obraća nam se sa omiljene Vučićeve nacionalne televizijske frekvencije, da nam prenese poruku mira i tolerancije. Ramuš Haradinaj. A Vučić nam poručuje da nema ništa protiv toga i da je sve to stvar novinara u čiji rad ne želi da se meša.

Kakav demokrata. Kakav vizionar. Kakava politička širina, taj Vučić. Predsednik. Koliki je put njegova svest morala da prevali od radikalstva šešeljevskog tipa do evropejstva kandićevskog usmerenja, od uzdizanja pravoslavlja do ushićenosti masonskim “tajnama” i divljenja peotestantizmu, od leleka zbog neisporučenog zločinca, do prihvatanja da nema ništa protiv da se taj pojavljuje na nacionalnoj televiziji, ako novinar-urednik to smatra za potrebno. Mislite da je to lako? Mislite li da to svako može? Zato je Vučić tako poseban, tako uspešan menjanju srpskog nacionalnog koda.

A, gle čuda, taj smeli novinar-urednik, taj lučonoša novih srpsko-šiptarskih perspektiva, nije neko ime koje se probija ka vrhu, koje rizikuje da bi napravilo karijeru, već saradnik bezbednosnih službi od Josipa Broza do danas, novinar za sva vremena – od komunizma do neoliberalizma – Milomir Marić i njegova kultna emisija “Ćirilica”. Isti čovek i ista emisija gde Vučić tako često obitava i zadivljuje narod raznim čudesima koja više priliče nekakvom mesiji nego predsedniku demokratske države – od buđenja onesevešćenih , do vizija o stradanju naše dece ako on (Vučić) ne sprovede ono što je naumio.

Naravno, sasvim je slučajno što se Haradinaj pojavio baš tamo gde Vučić tako često obitava, na Hepiju i kod Marića, da nam prenese svoje pozdrave i oživi naše nacionalno sećanje na sve zločine koje smo počinili na Kosmetu. Jer, on ih nije činio. Niti zna da li je nekog ubio, mada “možda, bio je rat”. I Vučić, dabome, nema veze s tim. Sve je to plod slobode medija, tako vidljive u Vučićevoj Srbiji, i čuda od urednika, koji zna kako se pravi gledani program. Jer, nije taj Marić, uz instrukcije sa nadležnog mesta osmislio samo “Ćirilicu”, kameleonski joj menjajući boje u skladu sa vremenima i potrebama onih koji vladaju. Osmislio je on, po nečijem nalogu, i projekat “Parovi”, rijaliti koji svojim bodežima bluda, laži, pijanstva i srebroljublja svakog dana, godinama već, udara u srce Svetosavlja i Kosovskog zaveta po stotinu puta. Haredinaj mu dođe kao logičan nastavak njegovog dokazanog “srpstva”, pomisliće neko …

Ali, ne. Pogrešiće! Marić je samo repriza. Doduše, gledanija od premijere, ali ipak samo repriza. Haradinaj se desetak dana pre “Ćirilice” Srbiji obratio sa “TV Prva”. Dakle, Vučić opet laže! Haradinaj na našim nacionalnim frekvencijama u ovom trenutku nije i ne može biti slobodan izbor novinara-urednika, ili programskih saveta, protiv kog on “nema ništa protiv”. To je, nesumnjivo, državni projekat!

Baš kao što ni Marić nije slobodni novinar, već državni projekat započet u srpskom komunizmu koji je dosegao do srpskog neoliberalizma. I zato, valja pažljivo oslušnuti ono što nam je Haradinaj poručio “Ćirilicom”, ćaskajući na “ti” sa nasmešenim Marićem. A od svih njegovih “ćiriličnih” poruka od kojih mi je, kao Srbinu sa Kosmeta, muka koliko i od Marićeve jeftine duhovitosti, izdvojiću samo jednu, ubedljivo najvažniju. I politički, i nacionalno, i strateški! Toj poruci su, nema sumnje, svi Marićevi gosti, od večitog Tome File do ljigavog Drecuna, pravili logistiku i davali šlagvort, pre nego se začula iz usta glavne zvezde večeri, Ramuša Haradinaja. A ta poruka je sledeća – Albanci nemaju svoju spoljnu politiku, niti se, za razliku od Srba, trude da je imaju. Šta će im to?! Oni, jednostavno, slušaju šta kaže Amerika i to učine. To je njihova formula za uspeh, štit od zločina, put u srećnu budućnost…

Shvatate li dubinu ove poruke? Shvatate li da zločinačka Haradinajeva lobanja nije to smislila, ma koliko se na početku emisije Marićevi logističari trudili da nas uvere u suprotno. To nije filozofija ratnog zločinca koju je ugledni advokat čuo još u haškom zatvoru, već poruka političara specijalno od eksperata pripremljenog za takvo pitanje. Ta poruka je jedna, ali se poput drveta grana u mnoge poruke:

Ne opirite se američkoj volji, uzaludno je. Probali ste i stradali. Ne gledajte u Ruse, besmisleno je. Oni Vam nisu pomogli, niti će Vam pomoći. Dajte Kosovo i ćutite. To je gotova stvar. Podržite Ameriku šta god radila, bezrezervno i bespogovorno…

Da, to su grane Haradinajevog “ćiriličnog” drveta koje su po našoj svesti tresli Marić i njegovi gosti. Znam da je mnogima od toga bila muka, da su besni, umorni, razočarani…

Ali, Marić samo radi svoj posao. Nije prvi, a sigurno ni zadnji put da nam Đavole slika belim bojama. No, Đavo laže. Uvek. U onome što Haredinaj kaže nije poenta u tome da su Amerikanci njihovi prijatelji, već da su naši neprijatelji. Civilizacijski. Oni su anti-hrišćanska, a mi istinski hrišćanska civilizacija. I da radimo sve što oni hoće ne bi nam bili prijatelji. I opet bi nam uzimali Kosmet. I Rašku. I Vojvodinu… I sve bi nam uzimali, dok god poštujemo i verujemo Hrista …

Ali, oni nestaju kao sila koja daje i uzima. Da nije tako, ne bi im trebao Vučić da se Kosova odrekne, a njemu Marić kao nacionalna frekfencija i državni projekat, da nam to predstavi kao logičan i uspešan put. Klatno se zaljulalo i Treći Rim vraća svoju slavu. To su prirodni ciklusi padanja i uzdizanja koje ne razumeju pojedinci, ali pamte narodi.

Treba li da se odreknemo Boga i pravoslavlja za Haredinajevu “tajnu uspeha” koju nam je otkrio preko “Ćirilice”? Treba li da se odreknemo Svetosavlja i Kosovskog zaveta kako bi prihvatili ono što nam kao smisao življenja nude “Parovi”? A oba programa imaju istog urednika.

I zato Braćo i Sestre uzdižite Veru i ne gubite Nadu. Vučići i Haredinaji dolaze i prolaze, a Kosovo nije samo zemlja – Kosovo je duša Srbinova. A duša se samo u svoje ime može prodati, ne u ime naroda. Pa neka je neko i po sto puta predsednik, i neka ima po sto Marića i „ćiriličnih“ Haradinaja…

Izvor: Analitički forum