Izvlačenje iz gliba zvanog „Briselski sporazum“

Zbivanja vezana za sprečavanja ulaska voza koji se uputio iz Beograda ka Kosovskoj Mitrovici i intervencija specijalnih jedinica Kosovske policije ROSU na teritoriji tzv. srpskog severa, ponovo su razobličile defekt Briselskog sporazuma, bacivši pravo svetlo na samu suštinu istog, kojim je, prema rečima prof. dr Ratka Markovića, Srbija 2013. godine „abdicirala od posedovanja i vršenja svih funkcija državne vlasti na teritoriji koja je, ustavnopravno gledano, njena autonomna pokrajina“.
Kako mu samo ime kaže Briselski sporazum je sporazum koji je zaključen između dve strane (Beograd i Priština), a kojim su učesnice sporazuma međusobno preuzele određena prava i obaveze, navodno sa ciljem da se normalizuju odnosi.

Kao što je već poznato u javnosti, u cilju sprovođenja Briselskog sporazuma Republika Srbija je preduzela čitav niz radnji i donela čitav niz pravnih akata. Sve što je preduzimano sa ciljem implementacije Briselskog sporazuma, izazivalo je i još uvek izaziva velike turbulencije u ustavnopravnom sistemu naše zemlje, koji se konzistentno potkopava donošenjem različitih zakona i drugih opštih pravnih akata suprotnih važećem Ustavu, a sve to u duhu „dijaloga“ sa Prištinom kojim smo uslovljeni na našem navodno evropskom putu.

Tako je tokom 2013. godine, protivno Ustavu i Zakonu o lokalnoj samoupravi Vlada Republike Srbije raspustila skupštine opštine Zvečan, Zubin Potok, Kosovska Mitrovica i Leposavić uz obrazovanje privremenih organa u tim opštinama. Novi lokalni izbori nikad nisu ni raspisani od strane predsednika Narodne skupštine RS, iako je za raspisivanje tih izbora postojala zakonska obaveza, i to u vrlo kratkom roku. Naš narod koji živi u ove četiri opštine na severu Kosova i Metohije bukvalno je bio primoran od strane centralnih vlasti u Beogradu da izađe na lokalne izbore, ali da ne bude zabune, ne one izbore koji su raspisani od strane predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, već na lokalne izbore koje je bila raspisala „predsednica Republike Kosovo“, Atifete Jahjaga.

Radi sprovođenja Briselskog sporazuma, naše vlasti su raspustile i bezbednosne strukture Republike Srbije koje su funkcionisale na severnom delu Kosova i Metohije, tako što je Vlada donela Zaključak kojim je naložila izmenu Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a konačan ishod izmena je bio prestanak radnog odnosa svih policijskih službenika i penzionisanje istih, uz mogućnost integrisanja postojećih kadrova i jedinstvenu policiju Republike Kosovo.

U cilju implementacije Sporazuma, Visoki savet sudstva i Državni tužilac Zagorka Dolovac doneli su Odluku odnosno Obavezno uputstvo o „prestrojavanju“ rada naših sudova i javnih tužilaštava koji su pokrivali teritoriju AP Kosovo i Metohija, evidentiranjem, čuvanjem i predajom predmeta EULEKS-u, kao pripremnu fazu za ukidanje tih sudova i tužilaštava, shodno preuzetim obavezama iz Sporazuma. U najavi je donošenje akta o „integrisanju“ naših sudija u pravosudni sistem Republike Kosovo. Još se ne zna kakva će sudbina zadesiti državne službenike koji su zaposleni u tim državnim organima. Donet je novi Zakon o područjima i sedištima sudova i javnih tužilaštava (Službeni glasnik RS broj 101/2013) čija mreža sudova i javnih tužilaštava više ne pokriva teritoriju AP Kosovo i Metohija. Doduše, član 12 Zakona je predvideo u tom delu donošenje posebnog Zakona. Slutimo da se ovde nije mislilo na zakon Republike Srbije, već na zakon neke druge države, a u prilog tačnosti takve pretpostavke govori činjenica da poseban zakon do današnjeg dana nije donet, iako je rok istekao još 31.12.2013. godine.

Iz medija saznajemo da postoji i dogovor o tome da specijalne jedinice ROSU nisu mogle i nisu smele kročiti na teritoriju severnog dela Kosova i Metohije na kojem živi srpski živalj, bez prethodne dozvole NATO-a i lokalne zajednice. Nije baš jasno da li se radi o uslovima koji moraju biti kumulativno ispunjeni, ili je dovoljno da samo jedan od ova dva subjetka da saglasnost za ulazak. U svakom slučaju, pouzdano možemo pretpostaviti da vlasti u Prištini nikako ne bi potegnule svoje specijalne jedinice bez prethodnog miga velikih i moćnih faktora, koji su oduvek bili na njihovoj strani, a što se najbolje manifestovalo tokom proleća 1999.g godine.

U međuvremenu, granični prelazi su u celosti uspostavljeni, Kosovo je dobilo i svoj međunarodni pozivni broj, sve to u smislu isupunjenja preuzetih obaveza od strane Srbije.

Dakle, možemo da konstatujemo da se tzv. Republika Kosovo vidno ovajdila o Briselski sporazum, a Srbija za uzvrat nije dobila ništa. Naprotiv, izgubila je jako puno.

Vidno je da Priština nije ispunila svoju jedinu i osnovnu obavezu, a to je osnivanje zajednica srpskih opština, koje su predviđene kao vid manjinske zaštite Srba u Republici Kosovo. Prvih šest tačaka Sporazuma odnose se samo na ZSO, a iz samog teksta je vidljivo da su te odredbe unete navodno u korist Beograda, kao najvažnija i gotovo jedina obaveza Prištine. Dakle Beograd je dao sve, a nije dobio ništa. Naprotiv, izgubio je jer je deo svoje teritorije trampio za iluziju zvanu EU.

U nastaloj situaciji, vlasti u Beogradu ne preostaje ništa drugo nego da podrobno preispita pogubni evropski put na koji se uputila, rizikujući mnogo na tom putu, uključujući i vlastitu državu, a ne dobijajući za uzvrat ništa.

Uz sagledavanje svega navedenog, ukoliko razum ipak prevlada, potrebno je odmah objaviti prestanak važenja Briselskog sporazuma, a kao pravni razlog navesti jednostrano kršenje i nepoštovanje Sporazuma u njegovim suštinski bitnim delovima, od strane Prištine.

Naravno to bi dalje značilo, zaokret i u spoljnoj politici zemlje i okretanje Srbije u geopolitičkom smislu ka Rusiji, što bi zasigurno izazvalo određene reakcije, na šta se mora računati i izvršiti adekvatne bezbednosne pripreme za to.

Izvlačeći se iz gliba koji je stvoren zaključivanjem i sprovođenjem Briselskog sporazuma, potrebno je za početak da:

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, u skladu sa odredbama Zakona o lokalnim izborima (Sl. list RS broj 129/2007, 34/2010, 54/2011) odmah raspiše izbore za skupštine opština u Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću na osnovu jedinstvenog biračkog spiska, shodno odrebama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku Republike Srbije;

da Vlada donese Zaključak i naloži donošenje izmena Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova i ponudi svim policijskim službenicima na teritoriji Kosmeta koji su bili zahvaćeni prethodnim odlukama (otkazi) i koji ispunjavaju uslove za to

da se vrate na svoja radna mesta, pogotovu što rešenja o prestanku radnog odnosa naših policijskih službenika još uvek nisu konačna;

da se donesu izmene Zakona o područjima i sedištima sudova i javnih tužilaštava tako što će mrežom sudova i tužilaštava biti pokrivena celokupna teritorija Republike Srbije, uključujući i AP Kosovo i Metohija, a u odsustvu takvih izmena Zakona, da Ustavni sud po službenoj dužnosti oceni ustavnost postojećeg Zakona o područjima i sedištima sudova i javnih tužilaštava;

da Visoki savet sudstva i Republički javni tužilac donesu nove akte, kojima će Odluka VSS broj 06-00-25/2013-01 od 17.06.2013. godine i Obavezno uputstvo Republičkog javnog tužioca broj O br. 2/13 od 14.6.2013.godine biti stavljeni van snage, čime bi naši sudovi i javna tužilaštva sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici nastavili sa normalnim radom u punom kapacitetu, u skladu sa Ustavom i zakonima RS, uz eventulana izmeštanja sedišta ovih državnih organa u druga mesta, u zavisnosti od novonastale situacije.

Nema sumnje da bi svi ovi akti naših vlasti kojima bi se izrazio suverenistički pristup izazvali burne reakcije na drugoj strani ( znatno gore nego voz). Međutim, vreme je pokazalo da je izmeštanje pregovora o Kosovu i Metohiji iz krila Saveta bezbednosti UN u Brisel bila kobna greška, čije gorke plodove već uveliko kusamo.

Definitivan krah briselskih pregovora pada na teret albanske strane i može se pripisati isključivo njoj. To je teško bilo kome da ospori i argumentovano porekne.

Zato je sada idealan trenutak da se, uz pozivanje na Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244, rasprava o Kosovu i Metohiji vrati u krilo Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Jedino u tom slučaju možemo računati na objektivan pristup međunarnodnih činioca i pozitivan uticaj onih država koje nisu, zbog vlastite i direktne zainteresovanosti za konačan ishod pregovora, navijački nastrojene prema albanskoj strani. Pri tom, jedino Rezolucija SB 1244 garantuje Srbiji njen teritorijalni integritet, što se ne bi moglo reći i za Briselski sporazum.

Istovremeno, prekid daljih predgovora pod okriljem briselske administracije bi zasigurno povratio poverenje u izabrane predstavnike naše vlasti, podigao moral i vratio samopoštovanje naših građana, a vremenom bi i drugi počeli mnogo više da nas poštuju i respektuju, uključujući i Albance sa Kosova i Metohije, što bi na duže staze možda i povećalo šanse za uspeh u međusobnim pregovorima.

Izvor: Fond Strateške Kulture