Javni poziv na izdaju

Prvi čovek vlade Republike Srbije dao je izjavu da on želi da glasa na lokalnim izborim na Kosovu zato što je rođen na Kosovu i Metohiji. Šta više, on traži da mu se to pravo omogući, te istovremeno poziva sve Srbe koji su poreklom sa Kosova da učine napor u pravcu da što veći broj naših ljudi koji su izbegli ili su se raselili sa KiM pod pritiskom, daju svoj doprinos srpskoj stvari. Po mišljenju Predsednika vlade najvažnije je da se može glasati sa aktuelnim dokumentima Republike Srbije i da nisu potrebna tzv. kosovska dokumenta, da treba omogućiti glasanje u centralnoj Srbiji i čak i u Crnoj Gori, kao i da bi Srbi trebalo da imaju svog predstavnika u tzv. Centralnoj izbornoj komisiji. (1)

Lokalni izbori na kojim aktuelni Predsednik vlade želi da učestvuje su izbori koji su raspisani na osnovu tačke 11. Briselskog sporazuma, koja predviđa da će se lokalni izbori sprovesti „u skladu sa kosovskim zakonima“ i međunarodnim standardima. Treba ponoviti, radi podsećanja da Briselski sporazum nije pravni akt, nije deo pravnog sistema Republike Srbije, već se radi o aktu političke prirode koji nikada nije pretočen u pravo.

Naš važeći Ustav ne poznaje „kosovske zakone“. Naprotiv, u odredbi čl. 185 st.1 Ustava se navodi da je statut najviši pravni akt autonomne pokrajine. Sa druge strane Ustav Republike Srbije predviđa postojanje samo jednog pravnog poretka, a to je ustavnopravni poredak Republike Srbije koji je jedinstven na celoj teritoriji Republike Srbije, baš kao što je i teritorija Republike Srbije jedinstvena i nedeljiva (čl. 4 st. 1 i čl. 8st.1 Ustava RS).

U konkretnom slučaju, radi se o lokalnim izborima koji se ne organizuju od strane organa vlasti Republike Srbije, niti po njenim propisima, već po „propisima“ secesionističkog režima u Prištini, a na osnovu protivustavnog akta – Briselskog sporazuma, koji je izvršio svojevrstan udar na ustavnopravni poredak naše zemlje. Pozivanje na učestvovanje na izborima koje organizuje nelegalni separatistički režim bi u svakoj državi koja iole drži do načela vladavine prava bilo sankcionisano, te bi protiv svakog ko se drzne da takve izbore organizuje i podržava odmah bio pokrenut odgovarajući postupak, jer takvi izbori ne mogu imati drugi cilj osim odvajanje tog dela državne teritorije u posebnu celinu tj. državu.

Prema našim Zakonu o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, br. 129/2007, 34/2010, 54/2011) lokalne izbore raspisuje Predsednik narodne skupštine. Nadalje, Zakon o jedinstvenom biračkom spisku („Službeni glasnik RS“, br. 104/2009, 99/2011) definiše jedinstveni birački spisak kao javnu ispravu u kojoj se vodi jedinstvena evidencija državljana Republike Srbije koji imaju biračko pravo.

Upis u birački spisak je uslov za ostvarivanje biračkog prava, a birač može samo jednom biti upisan u birački spisak. Upis se vrši prema mestu prebivališta, s tim što se interno raseljena lica upisuju u birački spisak prema mestu u kome je to lice prijavljeno kao interno raseljeno. Mesto rođenja nije relevantno za određivanje mesne nadležnosti za upis birača u birački spisak, pa je potpuno u tom smislu nebitno u kojem delu naše zemlje je lice koje ostvaruje biračko pravo rođeno.

Nadalje, naš Zakon predviđa da pravo da bira i da bude biran ima punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije koji ima prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj ostvaruje izborno pravo.

Lokalne izbore na koje Predsednik vlade poziva građane Republike Srbije ne sprovode se po našem Zakonu o lokalnim izborima i Zakonu o jedinstvenom biračkom spisku. Ove lokalne izbore nije raspisao predsednik Narodne skupštine RS, niti se sprovode po našim biračkim spiskovima. Naprotiv, ove lokalne izbore organizuje i sprovode organi samoproglašene tzv. republike Kosovo po svojim «propisima» («kosovski zakoni»).

Dakle, organizatori lokalnih izbora zakazanih za 3. novembar ove godine ne samo da ne priznaju ustavnopravni poredak Republike Srbije, već se svim sredstvima i otvoreno bore protiv njega. Radi se o nekom ko je državni neprijatelj Republike Srbije i ko Srbiju doživljava kao prepreku za konačno ostvarivanje pune državnosti «Republike Kosovo». Ukratko, izbore sprovode separatisti koji su već proglasili nezavisnost svoje «republike», a čiju nezavisnost je priznala i ogromna većina zemalja Evropske unije. Ipak, separatisti su svesni svog protivpravnog položaja tj. da je njihovo otcepljenje protivno normama međunarodnog prava, pa im je utoliko važnije da na izbore izađu pripadnici naroda protiv čije države se bore tj. Srbi.

Masovnim izlaskom Srba na lokalne izbore po «kosovskim zakonima», vlast separatista bi znatno ojačala, a njihova samoproglašena i nelegalna «republika» dobila na legitimitetu, samostalnosti i međunarodnom priznanju. U tom smislu alabanskim separatistima odgovara da Srbi u što većem broju izađu na ove nelegalne izbore, pa ovoga puta neće praviti nikave probleme oko dokumenata, prijava za glasanje i glasačkih mesta širom Srbije i Crne Gore. Albanskim separatistima bi odgovaralo da se srpski narod masovno izjasni u prilog Briselskog sporazuma i da uzme učešće u lokalnim izborima koji se po tom Sporazumu sprovode. Tim činom bi naš narod prećutno priznao njihovu kvazi državu i kvazi pravo. Separtisti se rukovode pravilom: «ako nas budu priznali oni od kojih smo se otcepili, zašto nas ne bi priznali i drugi».

Obzirom da jedan birač može biti upisan u birački spisak samo na jednom mestu, što je osnovno pravilo, onda je jasno da svako ko je upisan u birački spisak Republike Srbije ne može na teritoriji naše države da glasa na nekom drugom mestu, a pogotovu ne po nekom drugom biračkom spisku! Time bi se narušio osnovni princip, a to je princip jedinstva biračkog spiska na teritoriji cele zemlje. Priznavanjem biračkog spiska albanskih separatista, prećutno se priznaje i državnost «republike Kosovo». Time se priznaje da jedinstveni birački spisak Republike Srbije više ne važi na teritoriji Kosova i Metohije. Svako ko na teritoriji Republike Srbije izađe na izbore po biračkom spisku koji nije birački spisak RS se stavlja u red onih koji atakuju na jedinstven ustavnopravni sistem Republike Srbije.

Dakle, ne može da se izađe na ove izbore, a da se ne priznaju ustav i zakoni tzv. republike Kosovo i svako ko izađe, pristaje da njegovo ime uđe u Centralni registar stalnih građana i birački spisak «republike Kosovo».

Realno je očekivati da će se za potrebe ovih prvih izbora situacija rešavati ad hoc i da će se tražiti pragmatična rešenja sa obe strane, i od strane Beograda i od strane Prištine, ne bi li što veći broj Srba izašao na lokalne izbore koje organizuje separatistički režim u Prištini, a sve u cilju sprovođenja u život jednog protivustavnog i u svakom smislu vrlo sumnjivog akta – Briselskog sporazuma.

Pozivanje naših građana da učestvuju u ovim izborima je poziv svakom pojedinačno da otkaže vernost našem Ustavu i našim zakonima tj. poziv da se izda naš ustavnopravni poredak. Zato, svako ko izađe na te lokalne izbore 3. novembra ove godine treba da zna da je lično prekršio Ustav i zakone Republike Srbije.

Naši građani imaju svoju državu, svoj Ustav, svoje zakone i isključivo po tim zakonima treba da se vladaju. Jedino tako građani RS koji žive na teritoriji KiM mogu zaštititi svoje interese i mogu dati svoj doprinos «srpskoj stvari».

Učestalo i otvoreno ignorisanje važećeg pravnog poretka Republike Srbije, kršenje Ustava i važećih zakona koje se čini od strane najviših državnih funkcionera u našoj zemlji, uz istovremeno pozivanje i stanovništva na istu delatnost, za sada nije ničim sankcionisano. Nadležna tužilaštva ćute, mada sve ukazuje na to da je zaključenjem protivustavnog Briselskog sporazuma i sprovođenjem istog, teritorijalna celina Srbije ozbiljno ugrožena. Kao prvo i najvažnije, Sporazum je potpisan sa predstavnicima separatističkog režima koji ni jednog momenta nisu odustali od ideje stvaranja zasebne države na tlu Republike Srbije. Toga su bili svesni i predstavnici vlasti iz Srbije u samom momentu zaključenja Sporazuma. Tako je Predsednik Srbije nedavno, na pitanje novinara na Brdu kod Kranja o tome kako vidi budućnost odnosa Srbije i Kosova (pitanje već u sebi sadrži pretpostavku razdvojenosti subjekata) izjavio sledeće: «razgovaraćemo, dogovaraćemo se, oni će da tvrde da je to država, mi ih gledamo kao suštinsku autonomiju.» (2)

Kao drugo, Briselski sporazum priznaje Ustav i zakone samoproglašene i nelegalne republike Kosovo, što je u suprotnosti sa osnovnim načelima i odredbama Ustava Republike Srbije, a pre svega načelu jedinstva pravnog poretka i načelu koji predviđa da je teritorija Republike Srbije jedinstvena i nedeljiva. Krivično delo ugrožavanje teritorijalne celine podrazumeva radnje koje su usmerene na razbijanje teritorijalnog integriteta zemlje tj. podrazumeva preduzimanje svake delatnosti koja se smatra pokušajem otcepljenja, silom ili na drugi protivustavan način. Imajući u vidu okolnosti pod kojim je Sporazum potpisan, te činjenicu ko je posredovao zaključenju Sporazuma, zatim ulogu i značaj misije EULEKS na Kosovu i Metohiji, jasno je da efekat Briselskog sporazuma može biti samo u pravcu jačanja instutucija separatističkog režima uz svesrdnu i neskrivenu podršku zemalja EU koje su tu „državu“ i priznale. Uspešno sprovođenje neustavnog Briselskog sporazuma zahteva pre svega veliku izlaznost Srba na lokalnim izborima koje sprovodi separatistički režim na Kosovu. Masovan izlazak Srba na zakazane lokalne izbore predstavlja conditio sine qua non uspešne implementacije Sporazuma.

Ukoliko dođe do planirane implementacije Briselskog sporazuma, vremenom bi došlo i do potpunog osamostaljivanja svih institucija «republike Kosovo», a što bi vodilo konačnom ukidanju međunarodnog civilnog prisustva na KiM, predviđenog Rezolucijom SB UN 1244. Tako bi na mala vrata, pod firmom navodne suštinske autonomije, nastala nova država na teritoriji Republike Srbije, te bi se na taj način i Rezolucija SB UN 1244, koja garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, pokazala suvišnom i nepotrebnom, pa bi vremenom i njeno važenje bilo istisnuto iz međunarodnopravnog poretka.

Da bi se sprečio ovakav negativan ishod po državnost Republike Srbije, naši građani očekuju od svih državnih organa da zaštite ustavnopravni poredak i teritorijalnu celovitost naše zemlje te da svi nosioci državnih funkcija poštuju važeći Ustav i zakone Republike Srbije.

U tom smislu, između ostalog, neophodno je zaštititi izborno pravo naših građana koje se ima ostvarivati iključivo u okviru ustavnopravnog poretka Republike Srbije i sprečiti sve vrste pritisaka i nezakonitih postupaka kojim se naši građani primoravaju da izađu na nezakonite lokalne izbore.

I na kraju, umesto što javno poziva sve Srbe da glasaju na lokalnim izborima zakazanim za 03.novembar 2013.godine, bilo bi bolje da Predsednik vlade javno saopšiti građanima Republike Srbije koji je pravni osnov održavanja tih lokalnih izbora tj. na osnovu kog zakonskog propisa se isti sprovode.

———————————————————————————————

(1)http://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/dacic-zelim-da-glasam-na-lokalnim-izborima/99374.phtml;http://www.tanjug.rs/videodet.aspx?galID=100845&videoID=581257

(2)http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%

Izvor: Fond Strateške Kulture