Kosovo i Metohija – „siva zona“ u centru Evrope

Prošle nedelje u SB OUN održano je redovno zasedanje posvećeno razmatranju situacije na Kosovu i Metohiji. Na sednici je razmatran izveštaj Generalnog sekretara OUN o Misiji OUN po pitanjima privremene administracije na Kosmetu. Kao i uvek, Izveštaj genseka je sadržao ružičaste ali lažne tvrdnje o “progresu u razvoju nezavisnog Kosova”.

Međutim, ispostavilo se da je tek završena sednica pokazala nešto neobičnijom od svih prethodnih. Ovaj put ga je srpsko rukovodstvo iskoristilo za realno upoznavanje sa stanjem stvari članova Saveta Bezbednosti i celokupne međunarodne javnosti. Nastup prvog zamenika predsednika vlade i ministra inostranih poslova Republike Srbije Ivice Dačića, bilo je neočekivano dugo i neobično informativno.

Srpski ministar je u stvari održao predavanje po pitanju opovrgavanja lažne propagande koju sistematski iznose predstavnici “nezavisnog Kosova”. Lekcija je zaista bila veoma informativna.

Kao prvo, ministar je opovrgao laž “predstavnika nezavisnog Kosova” o tome da su Albanci sa Kosova i Metohije bili lojalni i dostojni državljani Jugoslavije pre dolaska na vlast Slobodana Miloševića. Ta tvrdnja se neprekidno ponavlja u propagandističkim govorima “premijera” i drugih “ministara” “nezavisnog Kosova” koji se pozivaju na sednice Saveta Bezbednosti OUN. Ona se proširuje na međunarodnu zajednicu sa ciljem da se obezbedi podrška separatizmu i etničkim čišćenjima koja se na Kosovu i Metohiji sistematski sprovode poslednjih sto godina. Etničkim čišćenjima Srba. Na Kosovu i Metohiji cveta sistematski nacionalizam i separatizam, čiji ideološki fundament tokom više godina predstavlja Prizrenska liga osnovana 1878. godine, čiji se jedini cilj ogleda u tome da ujedini u jednu državu sve teritorije na Balkanu koje su naseljene Albancima, samim tim stavljajući pod sumnju ne samo teritorijalnu celovitost Srbije, nego i Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Crne Gore, Grčke i drugih država tog regiona. Pritom je važno istaći da su neke zemlje, pa tako i one koje su članice SB OUN, odigrale u vezi s tim otvoreno provokativnu ulogu.[1]

Srpski ministar je takođe raskrinkao mit o genocidu nad Albancima na Kosovu. On je istakao da u istoriji još nije bilo takvog genocida posle koga brojnost lica koi su optuženi za njegovo izvršenje smanjen za deset puta, dok je istovremeno brojnost lica koje su navodno bile žrtve genocida, znatno porasla. On je podsetio članove Saveta Bezbednosti da su Srbi na Kosovu i Metohiji živeli u 427 naseljenih mesta i oni su bili prognani iz 311 takvih mesta. To je istinsko etničko čišćenje, samo etničko čišćenje Srba.

Ako je 1981. godine u Prištini živelo 48 875 Srba, to je danas ostalo 430 – samo 430.[2] Na taj način za trideset pet godina srpsko stanovništvo se smanjilo za sto puta.

U Prištini je 1981. godine živelo 140 hiljada Albanaca, a 2011. godine njihov broj je porastao do 195 hiljada. U Uroševcu je 1981. godine bilo 18 hiljada Srba, a 2011. godine – samo 32. To jest, šesto puta manje.

U Peći je 1981. godine živelo skoro 18 hiljada Srba i Crnogoraca, a 2011. godine tamo ih je ostalo svega 332.

U Đakovici je 1981. godine živelo 1 900 Srba, a danas tamo živi samo 17 Srba.

U Podujevu ih je bilo 2242, danas samo 12.

U Prizrenu, koji je u HIV veku bio prestonica Srbije, 1981. godine je živelo 11,5 hiljada Srba, a 2011. godine ostalo ih je samo 27…

Kao što vidimo, ministar je svoju statističku analizu izgradio na objektivnim ciframa – uzeti su rezultati popisa iz perioda Titove vladavine i popisa koji su sprovedeni već posle proglašenja “nezavisnosti” Kosova. Niz iznetih brojki zvanično je potvrđen i u dokumentima OUN-a. Jasno je da su te brojke poznate glavnim zločincima – pozvanim na sednicu “predsednicima i ministrima nezavisnog Kosova” i njihovim pokroviteljima u SB OUN. No, nisu oni bili glavni objekt lekcije. Istupanje srpskog ministra pre svega je bilo usmereno na nepostojane članove SB OUN, koji, kao što se često može videti iz njihovih nastupa u SB zaista ne poznaju realno stanje stvari u bivšoj Jugoslaviji uopšte, a posebno na Kosovu i Metohiji. Na kraju je srpski ministar sproveo važnu delatnost među tim članovima SB OUN i ta delatnost je morala biti primećena. Važno je nastaviti sa tom delatnošću i u budućnosti.

Tvrdnja da se situacija na Kosmetu razvija pozitivno, koja je sadržana u izveštaju Generalnog sekretara OUN, naišla je na odlučno protivljenje u istupanju V.I. Čurkina, predstavnika Ruske federacije u SB OUN. On je istakao da se stanje političkog dijaloga između Beograda i Prištine nalazi “u stadijumu duboke zamrznutosti”. Kosovske vlasti demonstriraju otvoreno odsustvo želje da se ispuni ključni dogovor koji predviđa stvaranje zajednice srpskih opština na Kosovu. Svoj nekonstruktivni pristup Priština je pokušala da opravda isticanjem suprotnih, manje značajnih uslova, koji se odnose prevashodno na ekonomska pitanja koja zahtevaju mnogo više vremena za svestranu analizu. Taoci tih sumnjivih manipulacija postaju prosti ljudi koji nastavljaju da se podvrgavaju svemogućim diskriminacijama od strane institucija Prištine.

U svom nastupu predstavnik Rusije je nazvao Kosovo i Metohiju “sivom zonom u centru Evrope”.[3] Na čemu su utemeljene ovako žestoke ocene? To je takođe navedeno. Kosovo i Metohija je postala terititorija koja se koristi u svojstvu pribežišta i tranzitnog terena za predstavnike kriminalnog sveta, a takođe i radikalnih islamista. To pozitivno utiče na korišćenje teritorije pokrajine za ekstremističke organizacije radi vrbovanja i pripreme bojevika. Kosovo spada u trojku lidera u Evropi po broju ratnika po glavi stanovnika, koji ratuju na strani Islamske države. Upravo to predstavlja realnost današnjeg Kosova i Metohije. Realnost koja je ponovo ostala izvan okvira Izveštaja koji je predočen Savetu Bezbednosti OUN.

_____________________________

Odrednice:

[1] Tako je, na primer, Amerikanac Vilijem Voker falsifikovao događaj u Račku sa ciljem da obezbedi informaciono pokriće donošenja odluke o bombardovanju Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Danas je Voker počasni državljanin Albanije, heroj Kosova, koga je Priština nagradila sa nekoliko nagrada. Vilijem Voker je jedan od malobrojnih ljudi koji se protive stvaranju Specijalnog suda za razmatranje zločina koje su počinili pripadnici OVK, iako je njegovo stvaranje podržao SB OUN. Nedavno je on na glavnoj albanskoj televiziji izjavio da  podržava ideju stvaranja velike Albanije, to jest, ujedinjenje Kosova i Albanije.

[2] Prema popisu iz 2011. godine.

[3] Sm. stenografičeskiй otčёt o zasedanii SB OON 25 avgusta 2016 goda // Dokument OON: S/PV.7760.

Izvor: Fond Strateške Kulture