Kukavičluk, izdaja i odbrana zaveta

ZNACI VREMENA                                            

Hrišćani svih pokolenja su, u svoje doba, pratili znakove vremena, da vide kada će Hristos doći. Oni se nisu stideli da reči Hristove i apostolske primene na čas u kome žive. Za njih je sve bilo upozorenje na gnev ljubavi Božje i sve je bilo poziv na pokajanje. Govoreći o “Istoriji Franaka” Svetog Grigorija Turskog, otac Serafim Rouz nas podseća na osnovno shvatanje hrišćanskih istoriosofa svih vremena: “Svaka pojava u svetu ima svoje “značenje”. Sveti Grigorije je stalno pratio komete, zemljotrese i slične pojave. Kad kralj učini neko zlo bude zemljotres; ako ubije čoveka ili nepravedno kazni celo selo – biva glad. I Sveti Grigorije podseća da Bog sve vidi, da svaka pojava ima duhovni smisao – bilo da je kometa, kraljeva smrt ili nešto drugo u pitanju. On uvek vidi vezu između onoga što se zbiva u svetu i moralnog stanja naroda. Kada je moralno stanje loše, zemljotresi, glad i slično podsećaju da nisu na ispravnom putu i daju im povoda da se zamisle /…/ Istinski uzroci su: duša i Bog; Božje delovanje i delovanje duše. Ta dva činioca grade istoriju, svi ostali spoljni faktori – potpisani ugovori, ekonomski uzroci nezadovoljstva masa, itd. – apsolutno su drugostepeni”.

Bog i duša: to je tajna istorije. Ko čuva sopstvenu dušu, ko služi Bogu, taj čuva i svoju zajednicu kao zavetnu, to jest istorijsku činjenicu.

SVETI JOVAN KRONŠTATSKI O BUDUĆEM STRADANJU

Kakav je bio Sveti Grigorije, takav je hiljadu i po godina kasnije, bio i Sveti Jovan Kronštatski, pravi liturgijski bogoslov Crkve. I on je u istoriji svog naroda gledao u Boga i dušu kao činioce. Prorekao je stradanje doma Romanovih, i da će se nad Permskom gubernijom, gde su oni pretrpeli mučeništvo, uzdići CRNI KRST. Pitajući se otkud u Rusiji anarhija, praćena štrajkovima, razbojništvom i nemoralom, Sveti Jovan je navodio samo jedan razlog – neverje, bezbožništvo. Nije se ovaj tajnovidac Božji stideo da kaže: “Očito, uskoro će nastupiti dan Drugog Dolaska Hristovog, jer je nastupilo u Pismu prorečeno odstupništvo od vere (apostasija), mada se još nije pojavio čovek greha, sin pogibije (antihrist), koji se protivi i preuznosi iznad svega što se naziva Bogom ili svetinjom…” Za kronštatskog proroka eshatologija nije bila odvojena od apokaliptike.       

KUKAVIČLUK KAO POLITIKA

I mi, Srbi, ako smo  pravoslavni, moramo pratiti znake svog vremena. Izdaja Kosovskog zaveta bila bi ključni znak naše propasti – ako, od Boga i naroda otuđena, vlast potpiše predaju Svete Zemlje, slom naroda kao celine nije daleko.

Glavni zagovornik „eshatološkog kukavičluka“, Aleksandar Vučić, ovih dana Srbiju plaši pričom zvanom „Samo da rata ne bude“ (Đorđe Balašević), i sukobom oko Nagorno Karabaha (opasan je, veli on, „zamrznuti konflikt“, jer može da se „odmrzne“, a mi smo na poziciji „Samo da rata ne bude“, i nećemo da ratujemo ni za šta).          

Avaj, rata ne može da ne bude – on se stalno vodi. To je, pre svega, duhovni rat, rat za spasenje duše. Kad se gresi i izdaja umnože, onda dolazi i rat fizički, jer se Bog povuče i pušta ljude da žanju što su sa đavolom sejali.

Ne može se izdati Hristos Kosovskog zaveta, a da se živi u miru.

SVETI KIRILO I METODIJE NAS UČE

Naravno, pravoslavna vera je mirotvoračka, i niko od pravoslavnih rat ne želi. Srbi imaju izreku: “Ko voli rat, rat mu bio u kući“.  Ali, pravoslavna vera nije kukavička i nije lažno pacifistička. Kad je konstantinopoljski patrijarh poslao svetog ravnoapostolnog Kirila na evanđelsku propoved i kad je ovaj stigao u saracensku prestonicu, učeni muhamedanci započeli su raspravu sa njim. Između ostalih pitanja, postavili su mu i sledeće: “Hristos je vaš Bog. On vam je zapovedio da se molite za svoje neprijatelje i da činite dobro onima koji vas mrze i progone, da onome, koji vas udari po obrazu okrenete i drugi. Međutim, šta vi činite? Ako vas neko uvredi, vi oštrite oružje, krećete u bitku i ubijate. Zašto ne slušate svog Hrista?” Kad je to čuo, sveti Kiril je upitao svoje sagovornike: “Ako su u nekom zakonu zapisane dve zapovesti, koji će čovek biti savršeniji izvršilac zakona? Da li onaj koji ispuni jednu od njih ili onaj, koji ispuni obe ove zapovesti?” Kad su Agarjani odgovorili da će savršenije ispuniti zakon onaj, koji izvrši obe zapovesti, sveti propovedpik je nastavio; “Zapovedivši da se molimo za one koji nas vređaju i da im činimo dobro, Hristos, naš Bog, rekao nam je i to, da niko od nas u ovom životu ne može da pokaže veću ljubav od one; da za prijatelje položi svoju dušu (v. Jn. 15; 13). Eto zbog čega mi velikodušno trpimo uvrede koje nam nanesu kao pojedincima. Međutim, u zajednici štitimo jedni druge i polažemo svoje duše u bici za svoje bližnje, da vi, kada porobite naše sugrađane, ne biste sa njihovim telima porobili i njihove duše, prisiljavajući ih na odricanje od vere i na druge bogoprotivne postupke.“

UMESTO ZAKLJUČKA

Pitanje izdaje Kosova i Metohije je pitanje Zaveta. Ako ga se odreknemo, nemamo se čemu nadati. NATO i Arbanasi su ga oteli – mi ne smemo pristati, mi ne smemo potpisati. Pa šta Bog da. Na strani otimača i zločinaca je, u ovom času, sila. Ali Bog je uvek sa onima koji stoje u pravdi i istini, a ne sa onima koji imaju silu.

I pevajmo, pevajmo sa Crkvom našom: “S nama je Bog, razumejte, neznabošci, i pokorite se, jer je sa nama Bog“.

Pašće, pašće Vavilon veliki. (Otkrovenje, 18,2)

Izvor: Srpski stav