Ликвидација терористичке банде Адема Јашарија и рат за Косово

У рану зору 5. марта, 1998-е године, група терориста напада полицијску патролу у селу Лауша при чему рањавају двојицу полицајца. Након овог напада полиција креће у потеру за терористима који су побегли ка Доњем и Горњем Преказу у реону Дренице и тамо се забарикадирали у већ унапред припремљене бетонске бункере и ровове. У добро испланираној и прецизно изведеној акцији специјалне снаге српске полиције, предвођене Јединицом за специјалне операције (ЈСО) разбиле су шиптарску терористичку банду Адема Јашарија. У тој акцији животе су изгубили Андреас, Кончаревић припадник ЈСО и Раде Радаковић, припадник САЈ-а. Касније се испоставило да је ово заправо био почетак ширих оружаних дејстава против Србије, пажљиво испланиран у лабараторијама Новог светског поретка.

У оквиру ове акције припадници српске полиције ставили су под контролу махалу у селу Доње Преказе, у којој се налазило седиште озлоглашене терористичке групе Јашари и ликвидирале вођу терориста Адема Јашарија, његовог брата Хамзу Јашарија и чланове њихове банде који су одбили или били спречени да се предају.

Ово није био први сукоб терористичке групе Адема Јашарија и српских безбедносних снага.

Први пут, Адем Јашари опкољен је у селу Преказу 30. децембра 1991. године од стране припадника службе Државне безбедности. Разлог су биле Јашаријеве активне везе са албанским војним сектором и његови чести боравци у Албанији зарад обављања тренинга и обуке за терористичке акције. Тада је успео да се извуче из обруча након чега су уследиле акције и напади на српску полицију. Та група је била главни носилац тероризма на Косову и Метохији од 1992. до 1997. године а у својим дејствима имали су директну помоћ и подршку власти у Албанији.

Терористи Јашаријеве групе с почетка су нападали попут качака и балиста. Из заседа, подмукло и кукавички, и само када би били знатно бројнији, док су касније почели да користе савременије терористичке методе. Због тога су, у Окружном суду у Приштини, на по 20 година затвора, осуђени Адем Јашари и његова група, а на 10 година је осуђен и Хашим Тачи.

У том процесу првооптужени је био Бесим Рама, који је на саслушању признао да је учествовао „само“ у нападу на патролу милиције у насељу Шипоље, на путу Косовска Митровица- Пећ, 17. јуна 1997. када је у службеним колима убијен милиционер Предраг Ђорђевић, а тешко рањен његов колега Зоран Вукојичић.

Описујући тај напад он је признао да је на патролу милиције пуцао из аутомата, заједно са Адемом Јашаријем који је пуцао из своје снајперске пушке.

– Адем Јашари ме преварио. Позвао ме да те вечери идемо у кафану и да понесем аутомат. Када смо колима изашли на асфалтни пут, схватио сам да не идем у кафану, и успротивио сам се. Јашари ми је рекао да ћемо други пут отићи у кафану, а сада да се иде у једну акцију. Мислио сам да одустанем, али сам се уплашио, па сам морао да пристанем – испричао је на суду Бесим Рама.

Ова дреничка група терористичке ОВК имала је своје базе у селима Доњи и Горњи Преказ и Прелевац код Србице, на четрдесетак километара од Косовске Митровице према Пећи. Убили су три полицајца, једно цивилно лице и ранили 16 људи.

Дреничку банду ОВК чинило је 15 терориста, од којих је пре акције хапшења побегло 12 а само су Бесим Рама и Авни Нура истовремено ухапшени, док је трећеоптужени Идриз Аслани из Вучитрна, „бомбаш“, ухапшен нешто касније. 

И Сулејман Селими је, као и шеф албанског преговарачког тима у Рамбујеу Хашим Тачи, припадао злогласној терористицкој групи Адема Јашарија. Селими потиче из села Овчарево, а иначе је и Јашаријев зет. Селими и Љуштаку су, као чланови терористичке групе Адема Јашарија,у одсуству осуђени на по 20 година затвора. Истражни поступак против њих је водила Даница Маринковић, судија Окружног суда у Приштини.

Маринковићеву је, за сукоб у Ликошанима, Наташа Кандић оптужила да је, пред тридесетак полицајаца, наредила смакнуће речима: Ја ово нећу узети, убијте их. На суђењу Слободану Милошевићу у Хагу, као сведока одбране, Даницу Маринковић је тужилац позвао на овај извештај што је она негирала и рекла да никада није ни била у селу Ликошане.

Прву већу синхронизовану акцију терористи Адема Јашарија организовали су 22. априла 1996. године када су у нападима у Пећи, Штимљу, Дечанима, на путу Рожаје – Приштина код Косовске Митровице убили пет и ранили још пет особа.

У првим месецима 1998. године на Косову и Метохији дошло је до праве експлозије насиља, нарочито у региону Дренице, јужно од Приштине где су локалне албанске наоружане групе током јануара и фебруара успоставиле контролу.

Тзв. „Ослободилачка војска Косова“ издала је и саопштење да је „ослободила Дреницу“ и да на овом „делу ослобођене територије Косова власт држе органи Републике Косово“. Да се „сви српски уљези који се врзмају по Дреници“ сматрају „окупаторима и зато их стиже заслужена казна“! У Дреници је на основу тог саопштења убијено 15 људи.

Прве веће синхронизоване терористичке активности банда Адема Јашарија организовала је 22. априла 1996. године. Тада су шиптарски терористи у нападима у Пећи, Штимљу, Дечанима, на путу Рожаје-Приштина, код Косовске Митровице, убили пет и ранили још пет особа.

Почетком 1998. на Косову и Метохији дошло је до ескалације великих размера, нарочито јужно од Приштине у региону Дренице, где су локалне наоружане шиптарске банде, током јануара и фебруара, успоставиле контролу.

Такозвана Ослободилачка војска Косова (ОВК) издала је саопштење да је „ослободила“ Дреницу и да на овом „делу ослобођене територије Косова власт држе органи Републике Косово“. Такође су поручили да се „сви српски уљези који се врзмају по Дреници“ сматрају „окупаторима и зато их стиже заслуена казна“. На основу тог „саопштења“ у Дреници је убијено 15 људи.

До првог већег сукоба Јашаријеве терористичке групе са српском полицијом дошло је 22. и 23. јануара 1998. године. Тада је група од неколико терориста, на путу Србица – Дреница, заустављала возила и малтретирала путнике српске националности.

На лице места је дошла патрола полиције која је након пушкарања почела да гони терористе међу којима је био и Адем Јашари. Група је побегла у село Доње Преказе, а полиција је стигла у село и позвала их на предају. На полицију је запуцано их свих кућа а терористичка група је успела да се извуче из села. Након сукоба српска полиција је јавила да је вођа терориста Адем Јашари рањен у размени ватре са полицијом.

Дана 28. фебруара 1998. године група терориста предвођена Адемом Јашаријем напала је полицијску патролу и убила четворицу полицајца а двојицу ранила. Сукоб је започео у 11.30 када је возило полиције упало у заседу током које је на полицију дејствовано из ракетног лансера и митраљеаз.

Најближа патрола кренула је у операцију спасавања али су упали у припремљену заседу у селу Ликошане. Том приликом смртно су страдали Мирослав Вујковић (27) и Горан Радојчић (30), а Павле Дамјановић (38) и Славиша Матејић (28) су тешко рањени. Оклопно возило је послато у село као помоћ патроли. Док су прилазили селу у 12.20 из оближњих кућа је запуцано из ракетног лансера и митраљеза. У акцији је убијено 16 шиптарских терориста.

У рану зору 5. марта, група шиптарских терориста напала је патролу МУП-а у селу Лауша, и том приликом рањена су два полицајца. Нешто касније терористи изводе још један напад на полицијску патролу у селу Доње Преказе, након чега је полиција кренула у потеру ка њиховом упоришту. Терористи су били приморани да се повуку у Јашаријеву махалу у самом селу. Посебне јединице полиције (ПЈП) су опколиле село Доње Преказе и направиле шири прстен око других села. За само извођење полицијске акције била је задужена Јединица за специјалне операције (ЈСО).

Адем Јашари је позван да се преда али је он одговорио отварањем ватре на полицију из добро опремљеног и унапред припремљеног бункера опасаног џаковима песка.

Полиција им је дала два сата да се предају. У оквиру задатог рока, више десетина цивила из Јашаријевог окружења се предало и удаљило од упоришта.

Након проласка двосатног рока, Јашаријева група је одговорила употребом тешког наоружања – минобацача, митраљеза, ручних граната и снајперских пушака. Тада су у акцију кренуле специјалне снаге српске полиције предвођене ЈСО.

У добро испланираној и сјајно изведеној операцији српски специјалци потпуно су разбили терористичку банду Адема Јашарија. Током ових борби погинули су поменути Андреас Кончаревић (припадник ЈСО) и Раде Радаковић (припадник САЈ), а рањено је 6 припадника ЈСО и три припадника САЈ.

За време акције, Адем Јашари и његова група је показивали су фанатичан карактер. Издајући бруталне наредбе његовим рођацима да се боре, Јашари је лично убио свог нећака због „кукавичлука”, а затим створио живи штит од жена и деце у нади да ће добити на времену док му не приспе појачање, будући да је очекивао како ће читаво албанско становништво из зоне Дренице бити спремно да му се придружи. Прерачунао се.

После пружања снажног отпора у сукобима у којима је погинуло 66 терориста и чланова породице који нису хтели, или им није дозвољено, да изађу из бункера ликвидирана је група Адема Јашарија. Полиција није оштетила суседне куће.

С обзиром на околности операција „Преказе“, изведена је добро и професионално али је, очигледно, стигла прекасно. Две године раније, на састанку кабинета, тадашњи председник Слободан Милошевић издао је наређење заменику шефа Ресора јавне безбедности и команданту САЈ-а да се направи оперативни план и да се проблем „Јашари“ реши у најкраћем могућем року. Из неког разлога наређење је поништено.

Иначе, Адема Јашарија, чак и српски аналитичари, често представљају као преког човека који није много марио за политику и политичаре, што је представа коју о њему шире западни спин мајстори, желећи да Ибрахима Ругову представе као неког миротворног, демократски оријентисаног, политичара насупрот „ратоборном“ Милошевићу. Али, Јашари се виђао са Руговом и његовим првим сарадником Фехми Аганијем, а његову улогу у политичком животу најбоље илуструје фотографија на којој се види да је био члан Руговине делегације на конференцији о „Косову“ у Тирани 1993. године

Догађаје у Дреници, а пре свега у селу Ликошани, Албанци и њихови западни ментори искористили су да представе као последицу српске репресије над недужним становништвом. Према устаљеним матрицама фотографисани су наводно побијени цивили, поређани ковџези и гробови, тешке сцене кукњаве и вапаја. Ти шокантни снимци одлазили су у свет а догађаји су се у САД, Немачкој, В. Британији и Француској представљала у потпуно другачијем светлу од онога шта се заправо дешавало на терену.

После сукоба, британски министар спољних послова Робин Кук тражио је хитан састанак Контакт групе због „прекомерног коришћења силе“ у Ликошану.

Две године након тог сукоба, на Косову и Метохији је обележена прослава „Битка за Ћирез и Ликошане 28. фебруар 98 – 28 фебруар 2000“, која је представљала терористичку пропаганду. Тада је истакнуто да су: „То биле прве битке, првих јединица ОВК… против српског окупатора.“

Према том сценарију, писаном у западним штабовима Новог светског поретка, смрт терористе Адема Јашарија и његове банде представљена је као „мученичка“, а Шиптари су од њега направили свог новог хероја. Истина, други избор нису ни имали јер часних, поштених и одважних ратника међу припадницима ОВК није ни било.

У бомбама НАТО успостављеној шиптарској парадржави „Косово“ Адему Јашарију у част направљен је маузолеј у Преказу где се овај догађај обележава сваке године. Подигнуто му је више споменика, биста, табли а многе школе носе његово име. Такође, касарна „Косовских јунака“ у Приштини као и оближњи аеродром добијају име по њему.

„Културни“ догађаји са Jашаријем у првом плану нису заобишли ни Србију. У Београду је, неколико дана пре него што ће Шиптари самопрогласити своју „независност“, про-западњачким парама активиран „Цнтар за културну деконтаминацију“, на челу са Борком Павићевић (данас активна и у међурелигијском – екуменистичком покрету) организовао је изложбу на којој је Јашаријева фигура у поп-арт принту била један од експоната.

Када је око 19.05 Борка Павићевић, директорка Центра за културну деконтаминацију, хтела, како је сценаријом било предвиђено, да отвори изложбу, од микрофона ју је одгурнуо сликар Зоран Чалија, избеглица са Косова и Метохије, који је машући каменом, рекао: „Ово сам донео с Косова, с овим тамо дочекују српску децу!“

Окупљени су бурно реаговали, узвикивали „Косово је Србија“, „Волимо те Србијо“, „Идемо на Косово“. Полиција је сугерисала да изложба буде затворена што је и учињено. Претходна поставка изложбе је била у Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду и изазвала је бурне реакције јавности. Поред приказивања вође „Ослободилачке војске Косова“, јавност је изиритирао и провокативан текст у каталогу изложбе. У њему се наводи да данашња власт у Србији врши медијски геноцид над Албанцима и Србима на Косову и да ширу јавност „криво“ обавештава. Борка Павићевић је цепање принта Дрена Маљићија, на ком је представљен лик Адема Јашарија, назвала вандализмом.

Сваке године на дан када је српска полиција ликвидирала терористичку банду Адема Јашарија, Преказе посећују и припадници снага КФОР-а, састављених од земаља чланица НАТО-а, чиме јасно крше претпоставку статусне неутралности која је по важећим актима Савета безбедности њихова обавеза.

Догађај у селу Преказе, према разрађеном медијском сценарију, који је данас разобличен, коришћен је (а и даље се користи) као повод за медисјку сатанизацију српске полиције која је своју кулминацију достигла када је американац Вилијам Вокер измислио и лажирао наводни масакр у Рачку који је био директан повод за бомбардовање тадашње СРЈ.

Истина на који начин је лажиран „случај Рачак“ разобличена је захваљујући сведочењу финског патолога Хелене Ринте, након чега је Хашки Трибунал повукао овај догађај из својих оптужница. Но последице у виду преко 250 хиљада прогнаних Срба са КиМ, преко 150 порушених и уништених православних светиња и говото сва српска гробља порушена, изорана, разваљена.

Верујемо да ће, као и у случају „Рачак“, истина о професионалној акцији српске полиције у Дреници, пре или касније, пробити таму западних медијских лажи и акција антисрпског невладиног сектора кога плаћају српски непријатељи.

Осавремењивање текста први пут објављеног на ЦЕОПОМ-у 06.03.2015. године.

Насловна фотографија у слајдеру – Ваљдрин Џемај (Valdrin Xemaj)/EPA.

---

Извор: КМ Новине/Јединица/ЦЕОПОМ Истина