Nemačko-američka demokratija na Kosovu i Metohiji

Da li su Nemačka i Amerika demokratske države na svom terenu? Možda?! Ono što ove države protežiraju i čemu teže na Kosovu i Metohiji daleko je od toga da se to može nazvati demokratijom, pravom, čovečanstvom i civilizacijom uopšte.

Apsolutno ništa od demokratije nije postignuto na Kosovu i Metohiji nakon što se ovde sjatila takozvana međunarodna zajednica oličena u UNMIK–u, KFOR-u, EULEKS–u, OEBS–u … 1999. i kasnijih godina. U Evropi, koja je tekovina ljudskih prava, danas je Kosovo i Metohija, pod oklopom međunarodne zajednice, primer ne samo antidemokratije već anticivilizacije uopšte. No, težnja Zapada i nije u tome da se na ovom prostoru države Srbije ostvari pravičnost i demokratija, već nešto sasvim drugo: da se ovaj prostor nasilno, protivpravno oduzme od Srbije, i da iz zemalja kojima je sila iznad prava instaliraju institucije po njihovoj želji – preko kojih će se opet vladati sa strane. U ovoj situaciji, Kosovo i Metohija sa Prištinom i Albancima nikako nisu, niti će biti, politički subjekt – uvek će biti samo politički predmet u rukama drugih koji će sa Prištinom i Albancima manipulusati prema potrebama.

Taj antidemokratski, anticivilizacijski i kolonijalni projekat, navodno civilizovane Evrope sa Nemačkom na čelu, već se ostvaruje na štetu Srba u južnoj srpskoj Pokrajini i Srbiji uopšte.

Sva zla koja su se desila i dešavaju na štetu Srba i Srbije od strane Albanaca, EU (ne svih zemalja) i Amerika zdušno podržavaju. Podržavaju apsolutno antipravo, antidemokratiju, anticivilizaciju i bukvalno ono što je najbliže fašizmu. To se jednostavno može potvrditi činjenicama na samom Kosmetu koje apsolutno negiraju nemačku i američku demokratiju, ali i demokratiju onih koji su uz njih.

Zašto ove zemlje ćute o ovim činjenicama i zašto ne žele da o tome čuju bilo koju reč? Jednostavno, oni su vinovnici tih zala koja su se desila i dešavaju Srbima i Srbiji uopšte.

Tokom više od 13 godina na KiM, pod protektoratom UN i najviše uticajnih u kreiranju politike u južnoj srpskoj Pokrajini – Nemačke i Amerike, ostvareni su katastrofalni rezultati demokratije i čovečanstva uopšte na ovom terenu. Nemačka i Amerika bi trebalo da odgovore na ova pitanja, i zašto stoje iza ovih činjenica.

Srbi su sa Kosova i Metohije proterani posle juna 1999. godine iz ravno 314 mesta.

Danas se na teritoriji Srbije nalazi 206.000 raseljenih sa KiM, kao i 16.000 na teritoriji Crne Gore (podaci UNHCR–a).

Albanci su od 1999. godine do sada srušili i zapalili 155 srpskih crkava i manastira. Četiri crkve su u potpunosti izbrisane sa lica zemlje: crkva Svete Trojice u centru Đakovice, seoske crkve u Petrovcima kod Kos. Kamenice, u selu Kraljevica kod Podujeva, kao i crkva u centru Suve Reke. Na tim mestima nije ostao apsolutno nijedan detalj koji bi podsećao da su tu nekada bile svetinje.

Albanci su od juna 1999. godine do sada ubili 1.004 Srba a da niko za te zločine nije odgovarao.

Od juna 1999. do sada, Albanci su u potpunosti uništili 21.122 srpske kuće i 935 stanova.

Srbi su do sada podneli 41.300 zahteva Kosovskoj agenciji za povratak uzurpirane imovine od strane Albanaca, ali ni jedan odsto tih zahteva nije rešen.

Do kraja 31. 12. 2012. godine, Kosovska agencija za privatizaciju je prodala 1.358 preduzeća od kojih nijedno preduzeće nije mogao da kupi Srbin, i ni u jednom tom preduzeću nije zaposlen Srbin.

Od 1999. godine do sada, Albanci su na dve trećine teritorije KiM (ukupna površina 10.886 km/2) u potpunosti uništili srpska groblja i na njima više od 10.000 spomenika, što je nečuveni vandalizam i divljaštvo u civilizovanoj Evropi. U Metohiji i centralnom Kosovu samo su dva srpska groblja ostala čitava.

Ni u jednom gradu južno od Ibra nije ostao nijedan spomenik iz srpske istorije. Albanci su srušili spomenike Milošu Obiliću, Caru Lazaru, Vuku Karadžiću, Dositeju Obradoviću, Petru Petroviću Njegošu… i polomili sve biste srpskih pisaca ispred škola. Srušili su i spomenik narodnim herojima Bori Vukmiroviću i Ramizu Sadiku u Prištini. U selu Nerodimlje kod Uroševca posekli su 1999. godine bor Cara Dušana koga je on tu lično svojom rukom zasadio 1336. godine.

Ni u jednom gradu južno od Ibra danas nema ulice ni objekta sa srpskim, bošnjačkim, turskim, romskim, goranskim imenom (imena onih koji žive na KiM), pa se pitamo kakvu to multietničnost grade Albanci i Priština.

Do sada se na KiM vratilo oko 2.700 Srba u 50-tak sela, najviše u Metohiji.  Danas u Evropi samo Srbi na KiM nemaju elementarna ljudska prava, nemaju pravo na povratak, na svoju privatnu imovinu, slobodu kretanja…

Danas je na KiM preostalo još oko 125.000 Srba koji žive na 22% teritorije KiM.

Samo iz dve opštine, od ukupno 30 na KiM, nije bilo etnički očišćenih srpskih mesta. I to iz opština Leposavić i Zvečan na severu KiM, mada je i u ovim opštinama bilo napada na srpska sela.

Sva ova zla, svu ovu antidemokratiju, antipravo, anticivilizaciju podržavaju Nemačka i Amerika, i to u XXI veku kada bi demokratija trebalo da “puca” od širine u postojbini tekovine ljudskih prava – Evropi.

Izvor: Vaseljenska TV