Није брзина увек врлина

Онај који жури говори пре него што нешто сазна,
одговара пре неголи нешто схвати,
одлучи пре неголи нешто провери,
куди пре него се у нешто увери.
Зато,чувај се журбе, јер она увек доводи до кајања!
Арапска пословица

Омиљена Ђинђићева поштапалица „Србији се жури“ коју је „јединствени државни врх“ подигао на ниво политичке мантре, а његова ударна песница, Александар Вучић, претворио у бич којим немилице шиба грађане Србије, ових дана свом силином и дрскошћу сручио се на леђа косметских Срба, али и целог српског народа.

Непосредни повод био је екстремистички напад на колону Еулекса код места Балабан на Космету, који је имао фатални исход, будући да је један припадник мисије погинуо, а троје их рањено. Брзина којом су премијер и први потпредседник српске владе за овај чин окривили припаднике сопственог народа, не наводећи никакве доказе за своје тврдње, није само квислиншки политички мазохизам, већ смишљени акт застрашивања српске популације на Космету у циљу сламања њиховог отпора изласку на Тачијеве изборе.

Ни пар сати после овог трагичног догађаја, док је увиђај на лицу места још увек трајао,  премијер у влади Александра Вучића, господин Ивица Дачић, изјавио је да се ради о екстремистичком а не патриотском акту који наноси штету Србији у целини. Иако су Дачићеве асоцијације више него јасне, Вучић који има потребу да стално показује своју политичку надмоћ, био је још конкретнији и оштрији:

„Србија нема право да ћути и допусти терористима и екстемистима да мисле да су они ти који могу да управљају Србијом“ – рекао је он, додавши да је „напад уперен против српског народа и Србије и представља њену срамоту“. У свом иступу он је поменуо да говори и у име Томислава Николића, који се у то време налазио у Бугарској, али председник Србије убрзо се и сам огласио, нешто умеренијом, али на исту адресу усмереном реториком. На крају Вучић је отворено запретио да ће „одговор државе бити жесток“.

Логично је запитати се према коме ће тај „одговор“ бити усмерен, а још логичније претпоставити да ће бити усмерен на почионице?! Али, ко су они?! Знају ли то наши властодршци у тренутку када излазе у јавност са оптужбама и претњама припадницима сопственог народа, иако практично нису завршене ни прве истражне радње?!

Наравно, два су могућа одговора на ово питање, а сваки од њих на свој начин много говори о „јединственом државном врху“.

1. Знају ко су починиоци

Брзина, сигурност и оштрина њиховог јавног наступа у свакој нормалној земљи подразумевала би да су виновници гнусног чина већ идентификовани и да не постоји никаква дилема ко је и из каквих побуда учинио ово злодело. Чак и у том случају реакција водећих српских политичара имала би политичког, мада не и националног смисла.

Али, њихов наступ је уследио прерано, практично пре било каквог званичног става међународних тела ангажованих на Космету и јасно је да није могао бити последица било каквих истражних радњи. Евентуалне информације, ако их је уопште било, могле су потицати из следећих извора:

–    сопствени обавештајни извори
–    страни обавештајни извори
–    инсајдерске информације из редова евентуалних починилаца или инспиратора.

Проблем са горе наведеним је што ништа од тога не може бити третирано као поуздана основа на којој се могу градити политичка саопштења и квалификације. Истина, ови извори могу се користити (и користе се) за иницирање негативних кампања које служе као логистика у припреми агресије на друге земље и нације, али до сада није забележено да се овакве кампање воде против сопственог народа! Но, увек постоји први пут, а Вучић и Дачић ионако би да праве нову Србију.

Овде је време нагласити да, за разлику од поменуте двојице, код званичних међународних институција које се баве овим случајем, постоји приметан опрез у изјавама о евентуалним починиоцима, као и могућим мотивима за овај злочин, и нико сем Приштине и српских властодржаца још увек не упире прстом у Србе као могуће кривце. Будући да је прошло већ неколико дана и да у истрази нема виднијих помака питање је зашто међународна заједница не користи Вучићева и Дачићева сазнања о српској кривици?

Такође, с обзиром на брзину њихове реакције и ћутање званичних истражних органа, ваља претпоставити да су они своје иступе заснивали на тзв. претходним информацијама, па је логично запитати се да ли су оне биле благовремено прослеђене Еулексу како би овај злочин био предупређен?!

2. Не знају ко су починиоци

С обзиром на досадашњи развој догађаја око напада на припаднике Еулекс-Мисије реално је претпоставити да, у тренутку посипања пепелом по припадницима сопственог народа, поевропљени српски властодршци нису имали ништа конкретно о могућим починиоцима, осим чињенице да по свом народу могу лупати колико им је воља, а да им то Брисел не замери.

Дакле, ваља се запитати чему онакви ставови и оштрина тона јединствене српске врхушке, која је умногоме превазишла трапави покушај Приштине да од ове трагедије медијски направи нови Рачак? Коме или чему су на олтар принели нову српску недоказану „кривицу“? У коју сврху? И зашто том брзином?

Нема никакве дилеме да усклађеност њиховог наступа указује да је он требало да буде увод у неки сценарио, трагичан по Србе са севера Космета, који је изостао у последњи час, и то не њиховом вољом.

Зато је, такође, упутно размислити зашто међународна заједница није прихватила њихову понуду да непослушне косметске Србе оквалификује као терористе са којима се може „разговарати“ само на један начин? И зашто се нико, ни од представника међународних мисија на Космету, нити од међународних званичника није придружио квалификацијама које су против припадника сопственог народа изнели први људи српске владе?

Јесу ли, можда, само желели да косметским Србима демонстрирају какве су им вође и на свој начин им поруче да ће им боље бити са Тачијем него са Дачићем и Вучићем? Или једноставно не желе да учине ништа што би могло продужити њихов боравак на Косову, који се очигледно приближио крају.

Свеједно. Тек, српски властодршци остали су сами, огољени у свом крајње проблематичном ставу и језиви у подлим намерама према сопственом народу. Толико сами да су после својих срамотних иступа нагло занемели на тему овог догађаја, а из Пандорине кутије коју су покушали да отворе искочио је, једино, намрштени Вулин да одговара на питања о развоју истраге.

А истрага, очигледно, иде превише споро за Вучића коме се жури и Дачића који се осврће. Немају они времена за то. Иду даље, јер Европа не може да чека. Ево, већ су сменили Ђиласа и трче да обезбеде разуларене хомосексуалце, па онда реформе …

Толико журе да, чак и кад спавају, сањају европске снове, па нам их онда саопштавају преко таблоида и зато не верујем да ће им ишта значити арапска мудрост са почетка текста. Зато ћу им препоручити једну нашу …

… ЖУРИТЕ ПОЛАКО, НИЈЕ БРЗИНА УВЕК ВРЛИНА … !!

Извор: Видовдан