Нова бриселска фарса

Изгледа, да је за србијанско руководство Брисел постао нови главни град Републике Србије. Свако мало, па србијански политички врх тамо одлази да би, наводно, преговарао са косовским Албанцима. Пошто нитко паметан не верује да је икакав договор могућ, онда су, очито, мотиви Аце, Томе и осталих, друге врсте. Мора да преговарају са бриселском администрацијом, пошто им у Србији више неће бити места, о томе где ће становати и које ће функције имати када коначно одраде оно што је зацртано бриселским споразумима, то јест када ‘Република Косова’ буде призната и од Београда.

Нема разлога да Албанци преговарају      

Али (горку) шалу на страну. Пропали су још једни „преговори“ са косовским Албанцима. Режимски србијански медији су „огорчени“, Тврде како су Албанци дрски, како неће да преговарају.

Међутим, они који су истински дрски су србијанске владајуће елите које су од двехиљадите до данас продавале Космет, давали га на тацни Албанцима, љигаво тврдећи како га, уствари, бране. „Бриселски споразуми“ су само завршни део тог хипокризијског процеса.

Зашто би, онда Албанци преговарали. Имају своје („административне“) границе, своје правосуђе, царинске службе, парламент, полицију, паравојне јединице, телефонски међународни број, признаје их скоро читав Запад. Имају, дакле, све елементе истинске државе одређене међународним правом (територију, становништво, границе и ефективну сувереност). А, поврх свега, Брисел се, учествујући у тој фарси од преговора, прави луд и издаје саопштења која су понижавајућа за Србију.

Што се тиче Трампове „просрпске“ политике, нови САД министар обране сугерише Албанцима стварање властите, косовске војске! Ако се по трамповском јутру дан познаје, јао си га Србима!

Борба аргументима и истином се већ одавно показала као бесмислица.

Аца и Тома се праве љути, јер тако то треба, а и избори су близу. Плус тога, они к’о фол нешто прете Албанцима и „међународној заједници“. Истовремено тврде како желе мир и како неће прибећи сили, наводно, „ради очувања регионалне стабилности“. Траже и од косовских Срба да буду мирни и да се боре истином (!?).

Да није трагично, било би смешно. Кога ли то на Западу истина занима? Запад креира истину бомбама, уценама, демонизацијом и откидањем територија. Узгред речено, србијанска власт би требало да се упита, зашто Албанце, са својим провокативним понашањем, не занима „регионална сигурност“ ни мир?.  Све то, чини се, спада у правила фарсе којом се покрива давање Космета и у чему учествују Запад, србијанске елите и власти самопрокламоване ‘Косова Републике’.

Они који су истински „обрали бостан“ су јадни припшадници српског народа на Космету. Око осамдесет хиљада људи живи у највећем концентрационом логору на планети. Виде да их Београд све више напушта. Посла има на кашичицу. Нигде нису физички сигурни од „фантомских нападача“ и убица који стално делују, убијају, рањавају и плаше Србе, „фантома“ од којих их нитко не штити, а понајмање окупационе НАТО снаге. Ретко је који од тих нападача приведен правди. Зато, ко год може, напушта своју родну груду на којој је главнина српских духовних и културних објеката срушена, а неки служе и као јавни WЦ-еи.

Клин се клином избија

Да србијанске власти имају имало чојства, оне би се према дрскости Албанаца једнако „дрско“ поставиле, као и свака суверена држава: „Не желите дозволити стварање Савеза српских општина. Лепо! Од сада укидамо Бриселски споразум“! Или, на свако звецкање оружјем од стране Албанаца, на сваки напад на Србе на Космету, треба довући војску на „административне границе“, почети са војним вежбама и брзим акцијама, а према ‘Кумановском споразуму’ из 1999., ударити тамо где се према Србима крше људска права! Уствари, на самопрокламираном државном подручју, животиње имају више права од Срба!

Јер другачије не иде. Албанци су силом дошли до онога што сада имају, и једино их сила може спречити да наставе у том стилу. Одлучност ове врсте би забринула и бриселске бирократе и вашингтонске јастребове који би, онда, натерали Албанце да се престану бахато и насилнички понашати.

Али то су пусте наде о којима се не може чак ни сањати! Србија се понаша по новозаветном обрасцу; „Ко те удари по једном образу, пружи му други“! Овакво садашње капитулантско понашање Београда је умирање на рате како српске популације на Космету тако и саме Србије која је све више слуга ММФ-а, Светске банке, а чини се и арапског капитала, све више неповратно, запада у дужничко ропство и све је више подложна даљњем распаду које ће сасвим сигурно озбиљно запретити када се ова косметска трагедија заврши по бриселском сценарију.

Извор: НСПМ