Razgovor sa Slavkom Stevanovićem – Shodno Ustavu Srbije!

Skupština Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije postoji tek desetak dana, ali se ideja o njenom formiranju rodila onog 17. februara 2008. kada je albanska nacionalna manjina proglasila nezavisnost. Sve vreme do 4. aprila 2013. Srbi na Kosovu i Metohiji su čekali da neko jači od njih, konkretno država Srbija – oformi Skupštinu! Međutim, to nismo dočekali. Pri tom se sve vreme čini jako malo da se spreči nezavisnost Kosova. Zato je srpski narod, zajedno sa manjinama koje priznaju državu Srbiju kao svoju, sam odlučio i sam formirao parlament Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Skupština je već napravila svoj prvi korak: ekspertska radna grupa izrađuje Statut, a onda će biti formirani svi pokrajinski organi po uzoru na AP Vojvodinu. To znači da će južna srpska pokrajina uskoro imati i Vladu, otkriva u razgovoru za Fakte predsednik Skupština AP Kosovo i Metohije Slavko Stevanović.

Razjašnjavajući odnos vlasti u Beogradu prema Skupštini AP KiM, Stevanović „na prvu loptu“ kaže da je vlast ne priznaje, ali odmah konstatuje da „ni nema šta da je priznaje ili ne priznaje, jer po Ustavu Srbije postoje dve pokrajine i AP KiM je sastavni deo Republike Srbije. Zato pokrajinskoj Skupštini ne treba nikakvo posebno priznavanje“.

Da li je neko iz vlasti vršio pritisak bilo koje vrste da bi sprečio formiranje Skupštine?

Ne bih rekao da je bilo pritiska, već problema, jer je naša Vlada potpisala Briselski sporazum koji predviđa Zajednicu srpskih opština u okviru Kosova. Mi se sa tim ne slažemo jer je Kosovo proglasilo nezavisnost i mnoge države su ga od tada priznale.

Dakle, vi ste svesno postupili i postupate suprotno od onoga što radi Vlada Srbije?

Da. Skupština jeste suprotna Briselskom sporazumu, ali je u skladu sa Ustavom Srbije!

Da li vas je neko posebno opominjao da  idete „uz dlaku“  zvaničnoj državnoj politici?

Zvanično – niko. Samo iz medija. Saznavali smo da je bilo otpora. A danas su u toku razgovori Srba sa Kosova i Metohije i državnog vrha.

Kako su reagovale stranačke centrale? Kakav je njihov odnos prema svojim kadrovima koji sede u Skupštini AP KiM?

Mi smo se ovde prvo dogovorili da nećemo stranački da delujemo, već da ćemo nastupati vanstranački! U tome smo istrajali godinama!

Da se razumemo: mi nismo mnogo ni pitali naše stranke i centrale u Beogradu. Ponašamo se kako traži naš narod ovde, a 99 odsto tog naroda je tražio proglašenje skupštine. Predstavnici smo našeg naroda i moramo da radimo kako nam naš narod kaže.

Kako ste Vi lično izneli na leđima to što Vam narod traži da radite kontra od onoga za šta se zalaže premijer i Vaš stranački lider Ivica Dačić?

Jako je teška situacija, ali baš me briga da li će neko da me osuđuje jer ja radim ovo samo iz ljudsih razloga! Znate, narod je imao mnogo problema od rata 1999, sa Kforom, na barikadama, braneći se u Mitrovici, na Brnjaku, Jarinju… Ali, kada je došao problem sa Briselskim sporazumom, tada nam je bilo baš jako teško.

Kad je u pitanju opstanak na Kosovu i Metohiji, mi u našim partijama ne moramo da budemo istomišljenici! Ako se u svemu slažemo – naročito u današnje vreme demokratije – imamo pravo da se u jednom ne slažemo. Naročito ako se radi o našem opstanku ovde! Jer: smatramo da niko ne oseća naše probleme kao mi! Ni zvanični Beograd ih ne vidi kao mi.

Duboko mislimo da imamo pravo da uredimo svoj život onako kako planiramo da živimo. Ako su Albancima dali pravo da sprovedu secesiju od države, zašto mi ne bismo imali pravo da ostanemo u državi gde su nam živeli preci!

Da biste zaštitili to svoje pravo, formirali ste Skupštinu. Ona je dobila predsednika, sekretara… Šta je još potrebno da bi profunkcionisala u punom kapacitetu?

Trenutno se prave Statut i Poslovnik. Potom ćemo oformiti sve druge organe, kao što se svuda radi.

Ko su članovi tima koji piše Statut? Da li možete da kažete šta će u njemu obavezno pisati?

Ne bismo da govorimo o sadržaju dok sve ne bude gotovo. Ali, bitno je da znate da smo angažovali i eksperte iz relevantnih oblasti – sve do profesora ustavnog prava. Ništa nismo prepustili slučaju. Mnogo smo se trudili da ispoštujemo zakon i Ustav naše države.

U svakom slučaju, najavljujete da će AP KiM raditi po uzoru na AP Vojvodinu. Imaće Vladu, donositi zakone…

Da. Imaćemo Vladu, ministre, sve! Jer, šta vredi Skupština ako nema organe. Sve ćemo da radimo kao i Vojvodina. Tako bar planiramo. Ako nas još neko u tome pomogne i to pozdravi…

Velika je stvar što smo mi tu Skupštinu napravili, bez obzira na to ko će da nas osudi i ospori, a ko da nam kaže da smo dobro uradili. Velika je stvar da kažemo i Prištini, i Beogradu i međunarodnoj zajednici da se ne slažemo sa tim da nas gurnu u nezavisnu državu Kosovo; da kažemo da mi nismo dobrovoljno otišli!

Ako budemo morali i ako nas oteraju na silu – šta ćemo? Mi smo navikli na silu!

Da, ali je ta sila dolazila spolja. Sada dolazi iz Beograda…

Počelo je sa Borkom Stefanovićem. Mada, stalno je nešto bilo… Država je posle proglašenja nezavisnosti morala odmah da reaguje! Pre toga je bio onaj teror nad našim narodom 17. marta kad međunarodna zajednica nije reagovala. Naša država je i tada morala da reaguje, a nije.

Znamo mi da nam je zemlja u teškoj ekonomskoj, političkoj i svakoj drugoj situaciji. Ovo što država radi – vidim da ne voli i da je pod ogromnim pritiskom. Međutim, mi smo tu da joj na ovakav način pomognemo; da ona može da kaže da Kosovo nije nezavisno i da nikada neće da ga prizna!

A, ako narod na Kosovu kaže da isto to neće – onda on ne radi protiv interesa svoje države, već u interesu! E, sad, to što je država u trenutnoj teškoj ekonomskoj situaciji i što ne može da ostvari bolje – ono što bismo mi želeli…

Kako će se spoljni pritisak na državu odraziti na postojanje Skupštine? Za početak, ko će da vas finansira?

Naravno da bi najbolje bilo kad bismo pitanje finansija rešili u dogovoru sa našom državom, ali ona je pod pritiskom i zato za sada svi radimo volonterski, niko ne prima ni dinara, niko nije plaćen i niko od ljudi koji u ovome učestvuje ne postavlja pitanje novca.

Mora da se razume da mi ne počinjemo od nule, nego daleko ispod. Postojala je Skupština AP KiM i radila je. Sila ju je prekinula! Nećemo moći beskonačno dugo da radimo bez finansija. Moramo naći načina. Da je normalno vreme, ne bi nam trebao niko- 15 godina sam bio direktor poreske uprave u Leposaviću i znam kako se ona sama finansirala. Ali, za to treba da postoje uslovi: izgrađene institucije i pravna država.

Međutim, nećemo odustati ako ne bude novca! Jedino silom kako mogu da nas spreče da radimo! Niko od ljudi- bez obzira iz koje su partije – ne traži novac!

Sada prvo treba da rešimo tehničke stvari kao što je firma, poslovne prostorije…

Da li je na samom Kosovu i Metohiji bilo otpora i problema? Kakvi su pritisci sa te strane?

Ne, ne. Nema nikakvih problema. Samo nam se javljaju mnogi pojedinci, analitičari koji nas ubeđuju da izađemo na šiptarske izbore, da će nam to doneti blagostanje, da će pomoći našem narodu na KiM, da će se ogromna sredstva odvojiti za sever KiM. Propaganda i pritisak.

Da je nešto dobro, nas niko ne bi morao da tera. Sami bismo pristali.

Šta se sve preživelo od 1999! Više ništa ne verujemo. Želim da dam samo jedan primer: u briselskom sporazumu piše da kosovska oružana sila ne može da uđe na sever Kosova bez zahteva, našeg pristanka… ali vidite da prištinska vlada sklapa sporazum da albanska vojska može slobodno da se šeta Kosovom. Celim Kosovom!

Sledeći veliki test za Srbe na KiM i zvanični Beograd su izbori 3. novembra. Vlada Srbije vas je pozvala da na njih izađete. Vi odbijate. Da li će to tako i ostati?

Oni nas pozivaju da izađemo na izbore po zakonu neke države koja nije priznata od naše države, ni od UN, ni od većine čovečanstva!

Mi znamo da radimo pravu stvar. Podrška nam stiže od naroda. Ako verujete – čak iz Australije zovu… A naša država sigurno zna da ovo radimo u najboljem interesu zemlje i naroda na KiM. Mi nemamo nikakv drugi interes. Samo taj!

Želimo da sarađujemo sa vlašću. A vlast bi trebalo da sarađuje sa ljudima koji zaista predstavljaju srpski narod na KiM i da u razgovoru sa njima nađe najbolje moguće rešenje. Znamo da je država u teškoj situaciji i da ne može više od ovoga.

Ali, mi smo dužni da stanemo u odbranu naše države. Za to smo dali zakletvu – i to ne sad na ovoj Skupštini – nego onda kada smo služili armiju!

Ovaj narod ovde ima manje profitera nego u ostatku zemlje i sve što radi, radi samo zato što želi da sačuva svoje ognjište. To znaju i Beograd, i Priština i međunarodna zajednica.

Ako srpski narod izađe na te izbore, Priština ima prava da uspostavi „vladavinu prava“ na teritoriji celog Kosova i Metohije. Srbi južno od Ibra su zakopali svoju sudbinu kad su izašli na kosovske izbore. Mi smo se suprotstavili i izlazili samo na izbore koje raspisuje država Srbija.

A sad vas država Srbija upućuje da izađete na šiptarske izbore koje organizuje nezavisno Kosovo sa zvezdicom…

Da. Samo se tu potpuno ne slažemo. Kažemo da to nije dobro. To ne smemo. Najveća opasnost će da bude, a to je i naš premijer rekao, što će Srbi koji izađu na izbore biti Tačijevi Srbi. E, mi ne želimo da budemo Tačijevi Srbi.

Kako shvatate to da premijer kaže takvu stvar, a ovamo vas vlast poziva da izađete na izbore?

To je najbolji dokaz da je država pod pritiskom. Zaista jeste.  I ne želim da kažem nijednu ružnu reč ni o premijer, ni o predsedniku države ili nekom drugom. Možda je za celu državu dobro da izađemo, ali za nas na KiM nije.

Kako mislite da ubedite vlast da prestane da vas tera da radite ono što je za vas loše?

Najgore će to da bude. Narod ne želi na te izbore. Izaći će pojedinci, međunarodna zajednica će da ih prizna, a oni neće biti legitimni predstavnici srpskog naroda na KiM.

Samo još ovo da kažem: išli smo mi i kod Tadića i tražili da se zaštiti KiM i da oformi Skupštinu. Rekli su nam da sačekamo. Čekali smo i čekali. Dokle dođosmo tako? Dođosmo do velike Albanije! Čekali smo da to uradi Srbija, a ona nikako.

Jedino ste izašli „na crtu“ projektantima i izvođačima velike Albanije…

Mi smo to uradili! Noćima ne spavamo zbog toga. Ali, istorija će pokazati šta je prava stvar.

Čak i ako ne uspemo, ostaće zapisano da srpski narod nije dobrovoljno otišao.To je za mene veliki uspeh. Pokrenuli smo stvari. Jako je bitno da se ovde nešto dešava, jer da smo ćutali, svi bi mogli da kažu: taj narod tamo i želi da ode.

A mi – mi nećemo da idemo!

Izvor: Fakti