Regulisanje statusa srpskih policajaca na KiM po Briselu

Dana 09.12.2013. godine Vlada Republike Srbije je Zaključkom naložila Ministarstvu unutrašnjih poslova da, u cilju implementacije tzv. briselskog sporazuma, reguliše status zaposlenih u MUP-u koji žive na teritoriji Kosova i Metohije, tako što će istima prestati radni odnos uz obezbeđivanje prava na penziju u visini od 60% prosečne plate koju su ostvarili u ovoj godini. (1).

Inače, status zaposlenih u MUP-u regulisan je Zakonom o policiji kao posebnim zakonom, uz primenu i Zakona o državnim službenicima.
Zakon o policiji odredbom čl. 139 predviđa mogućnost  prestanka radnog odnosa policijskom službeniku i pre ispunjenja opštih uslova za sticanje starosne penzije, a u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđa, kao posebnu kategoriju osiguranika – osiguranike  koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem i koji mogu pod posebnim uslovima ostvariti pravo na penziju, među kojima su i policijski službenici – uniformisana ovlašćena službena lica i policijski službenici koji rade na posebno složenim , specifičnim, odnosno operativnim poslovima (čl. 42 st. 1 tač. 1 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju). Nadalje, odredbom samostalnog čl. 73st.1 tač. 3 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju je predviđeno da policijski službenik stiče pravo na starosnu penziju kad navrši u 2013. godine najmanje 53 godine i šest meseci života i 21 godinu staža osiguranja, od čega najmanje 11 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.

Dakle, propisi o penzijskom i invalidskom osiguranju jasno regulišu koje kategorije policijskih službenika mogu steći  pravo na penziju pod posebnim uslovima i pri tom propisuje i dodatne uslove za sticanje posebnog prava na penziju.

Imajući u vidu napred navedenu zakonsku regulativu, nejasno je na bazi kojih zakonskih propisa je Vlada donela Zaključak od 09.12.2013. kojim je naložila Ministarstvu unutrašnjih poslova da reguliše status zaposlenih u MUP-u koji žive na teritoriji KiM na način kako je to u Zaključku opisano.

Naime, iz sadržine Zaključka se može zaključiti da je Vlada naredila nadležnom ministarstvu da penzioniše sve zaposlene u MUP-u koji žive na teritoriji Kosova i Metohije  odredivši pri tom i visinu penzije!

Postavlja se osnovano pitanje da li je Vlada uopšte bila nadležna za donošenja pomenutog Zaključka? Reklo bi se da nije, te da se radi o namernom i ciljanom prekoračenju Ustavom  propisane nadležnosti.

Odredbom čl. 123 Ustava uređena je nadležnost Vlade pa navodi da je Vlada nadležna da utvrđuje i vodi politiku, izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupštine, donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona, predlaže Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte i daje o njima mišljenje kad ih podnese drugi predlagač, usmerava i usklađuje rad državne uprave i vrši nadzor nad njihovim radom i vrši druge poslove utvrđene Ustavom i zakonom.

Očigledno je da je Vlada u ovom konkretnom slučaju, donoseći Zaključak, prekoračila Ustavom propisanu nadležnost, te da je prigrabila nadležnost Narodne skupštine koja je jedina nadležna da donosi zakone i na taj način eventualno donese novi Zakon o izmenama i dopunama postojećeg Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Jedino je Narodna skupština nadležna da određuje koje kategorije osiguranika imaju pravo na penziju pod posebnim uslovima i kolika visina njihove penzije bi iznosila, pa to nikako ne može biti nadležnost Vlade kao nosioca izvršne vlasti.

Ono što je indikativno jeste činjenica da je Vlada akt koji se odnosi na status zaposlenih u MUP-U na teritoriji KiM donela u formi zaključka.

Naime, u odeljku 4. Zakona o vladi regulisani su akti Vlade, među kojima su uredbe, odluke, rešenja i zaključci. Za svaki akt Zakon posebno propisuje materiju koja se njime reguliše, a jedino za zaključke  odredba čl. 43 st.3 Zakona o vladi kaže: „ Kad ne donosi druge akte, Vlada donosi zaključke“ iz čega se može zaključiti da se radi o aktima Vlade kojima se regulišu pitanja od najmanjeg značaja. U prilog tačnosti ove konstatacije govori i činjenica da za ove akte Vlade, za razliku od drugih napred nabrojanih, ne postoji zakonska obaveza objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije (čl. 46 st.2 Zakona o vladi). U konkretnom slučaju, Vlada je, dakle,  zloupotrebila odredbe Zakona o vladi,  kako bi u formi zaključka regulisala materiju koja se inače ima urediti zakonom. Na taj način Vlada je  istovremeno eskivirala obavezu objavljivanja opšteg pravnog akta, ovde Zaključka, u Službenom glasniku Republike Srbije, a obaveza objavljivanja je propisana čl. 196 st.1 i 2 Ustava. To su razlozi usled kojih se javnost ne može na pouzdan način upoznati sa sadržinom Zaključka.

Ipak, na osnovu informacija datih u medijima, može se nazreti da će se ivršiti dvostruka diskriminacija zaposlenih u MUP-u Srbije. Kao prvo, jasno je da će  zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova koji žive na teritoriji KiM imati različit pravni status u odnosu na zaposlene u istom Ministarstvu koji žive na terotoriji  preostalog dela Srbije.  Kao drugo, čini se da će se napraviti i razlika u statusu onih pripadnika MUP-a Srbije koji žive na severu Kosova i Metohije,  u odnosu na one koji žive južno od Ibra.

Dakle, može se reći da je Vlada, u postojećoj situaciji, u stvari svojim spornim Zaključkom naložila Ministarstvu unutrašnjih poslova da krši važeći Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, što u suštini predstavlja još jedan, od čitavog niza napada, na važeći Ustav, i to pre svega na odredbe koje se odnose na nadležnost Narodne skupštine, nadležnost Vlade i hijerarhiju pravnih akata.

Postavlja se pitanje da li je sednici Vlade na kojoj je donet Zaključak prisustvovao direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, te da li je prethodno Republički sekretarijat za zakonodavstvo uopšte dao svoje mišljenje na nacrt Zaključka.  Obaveza direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo je da prijavi učešće u raspravi ako iz materijala ili rasprave oceni da bi nacrt akta bio u suprotnosti sa Ustavom ili zakonom, te da upozori i na mogućnost stvaranja nesklada u pravnom sistemu Republike Srbije.

Biće interesantno videti na koji pravni osnov će se pozvati Ministarstvo unutrašnjih poslova prilikom donošenja pojedinačnih rešenja: da li na protivustavan, diskriminatorski i protivzakoniti Zaključak Vlade od 09.12.2013. godine ili na, isto tako neustavan tzv. briselski sporazum (na koji se pozvala i sama Vlada) koji, uzgred budi rečeno,  nikada nije nigde objavljen, niti je bilo kada stupio na snagu, pa se ne može ni smatrati delom  pravnog poretka Republike Srbije.

U svakom slučaju,  jasno je da naše policijske službenike sa teritorije Kosova i Metohije vlasti  neće ni pitati da li žele i ne žele da se penzionišu, i da li eventualno i dalje žele da zadrže status zaposlenih policijskih službenika Republike Srbije. Vlada ne bira sredstva kako bi se ratosiljala svojih bezbednosnih struktura – policijskih službenika sa Kosova i Metohije. A radi se o ljudima koji se nalaze u naponu  snage, na vrhuncu profesionalnog znanja i sposobnosti, koji su svojim dosadašnjim delovanjem na Kosovu i Metohiji dokazali da spadaju u elitni kadar srpske policije.

Zaposlenim u Ministarstvu unutrašnjih poslova na teritoriji Kosova i Metohije je sada, aktima Vlade,  ugrožen čitav niz osnovnih ljudskih prava i sloboda, a pre svega prava na državljanstvo, pravo na imovinu, pravo na rad, pravo na jednaku pravnu zaštitu i pravno sredstvo i mnoga druga prava.

Na potezu su veliki zagovornici vladavine prava, pristalice zapadne demokratije i „evropskih standarda“, zaštitnici ljudskih prava… Njihov glas se za sada ne čuje. Ili se možda njihovo delovanje afirmisanja principa vladavine prava i zaštite ljudskih prava kreće isključivo u zadatim okvirima zapadnih centara moći?

I konačno, ponovo se nameće pitanje da li je kandidovanje za ulazak u EU cilj vredan ovakvog kasapljenja pravnog sisteme Republike Srbije, te predaje naše južne pokrajine u ruke albanskih terorista i separatista? Da li je bilo ko, bilo kada  upitao naš narod da li pristaje na tako nešto i da li građani Republike Srbije uopšte žele da naša zemlja bude članica Evropske Unije, pod bilo kojim uslovima?

________________________________
(1) http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=201187

Izvor: Fond Strateške kulture

Komentari

Jedan komentar na Regulisanje statusa srpskih policajaca na KiM po Briselu

1. Povratni ping: EKSKLUZIVNO: Neobjavljena dokumenta Vlade Srbije o penzionisanju srpskih policajaca na Kosovu i Metohiji. | Nikad granica - Kosovo je Srbija