Самопонижавању никад краја

Лако је вређати неку земљу где си гост, као садашњи албански премијер, и правити се важан, када се иза себе има НАТО, Брисел, крстареће, „интелигентне ракете“, претње санкцијама, уценама, и слично. Али ствари на бојном пољу, упркос надмоћи непријатеља, нису баш увијек тако стајале. Подсјетимо се недавне историје.

Године 1988. албански тероризам на Космету био је у пуном јеку. Сам амерички представник у Југославији је то изјавио, с тим што је касније говорио да су то борци за слободу. Били они терористи или борци за слободу, они су убијали Србе, углавном цивиле и полицијске службенике; њих преко седамсто у 1998. години. Такође је доказано да су читави одреди терориста, под називом „Атлантска бригада“, били обучавани и иностранству, посебно у САД.

Кључни човек који је објединио све албанске терористичке организације у свету био је амерички дипломата Ричард Холбрук! Он је 1998. године, на једном скупу у Немачкој, јавно саопштио да се на Косову и Метохији прави нова албанска држава која мора имати јаку војску.

Холбрук је дакле, на том скупу у Немачкој, заправо ударио темеље албанској војсци на КиМ. Под његовим вођством, припаднике некадашње ОВК обучавали су пензионисани инструктори америчке војске. На скупу у Немачкој договорено је да се, кад почне агресија НАТО на СРЈ, на КиМ у борбу против здружених снага безбедности СРЈ, укључе све албанске терористичке организације из света и прикључе већ формираној, али недовољно јакој ОВК.

Те 1998. године, договорено је да се најбољи кадрови тих организација уврсте у састав, по злу чувене, „Атлантске бригаде“ (њих око 7000 бораца из САД и земаља Запада), која је уз садејство са „Другом албанском армијом“ (10.000 људи), 9. априла 1999. године са територије Албаније покушала пешадијски да умаршира на територију СРЈ, на линији граничних прелаза Морино и Кошаре. Тај покушај су сломиле здружене снаге војске и полиције СРЈ и од тог се пораза албанске јединице до краја агресије НАТО на СРЈ нису опоравиле.

Нажалост, Срби у овим временима потпуно заказују када се ради о дипломатском бојном пољу. Стално дају неке уступке и препуштају, мало по мало, Космет Албанцима. Очајнички крик упућен албанском премијеру од стране српског премијера: „Какве везе Албанија има са Косметом“, крајње је депласиран. Албанија има и те какве везе са садашњом Републиком Косова. Она ће, како сада ствари стоје у албанској пројекцији, а скупа са половином Македоније, те можда и са Прешевском долином, чинити „Велику Албанију“. И, треба упамтити, све провокације долазе из саме Албаније иза које стоји „Велики брат“. Он је тај који је дао у задатак, прво фудбалерима са албанском заставом, а онда албанском премијеру да испољи овакву невиђену дипломатску дрскост. Порука у оба случаја је јасна: „Само ви пактирајте с Русима, и правите с њима јалове војне параде, ми на вашој територији можемо радити што хоћемо“!

Да се подсетимо још мало историје.

Крајем шездесетих прошлог века, у службену посету Канади, дошао је француски предсједник Де Гол. Тада је у Монтреалу узвикнуо „Вив л Кебек либр“ („Живио слободан Квебек“ –канадска провинција). ИСТОГ ЧАСА је од стране канадских власти замољен да напусти ову државу! То се зове сувереност!

Државни врх Србије није имао петље да то уради. Штавише, дозвољава албанском премијеру да оде у Прешевску долину и да тамо држи политичке говоре!? Изгледа да самопонижавању никад краја.

Извор: НСПМ