Saturnova senka nad Kosovom

Nije tajna da su propali lokalni izbori od 3. novembra, koje su raspisali separatisti u Prištini imali „ključni značaj“ za SAD, EU i NATO. Krajem oktobra predstavnici EU i SAD su ocenili da su predstojeći lokalni izbori na Kosovu i Metohiji od posebnog značaja, jer se „prvi put održavaju u svim kosovskim opštinama, u skladu s kosovskim zakonom, i pozvali građane iz svih delova Kosova i sve zajednice da izaberu svoje opštinske lidere za naredne četiri godine.“ U saopštenju je ocenjeno da će uspešni izbori predstavljati veoma važan korak ka sprovođenju Briselskog sporazuma i normalizaciji sistema opština širom Kosova.  „Procena uspešnosti ovih izbora zavisiće od toga da li su u svakoj kosovskoj opštini lideri izabrani legitimno, u procesu u kojem nema nepravilnosti i nedostataka, kao što je bio slučaj u prošlosti“, naglasili su predstavnici misija. Održavanje izbora u skladu s međunarodnim standardima i standardima OEBS-a, kao i finalizacijom izbornih reformi, značajni su elementi koji će pomoći napretku Kosova ka EU, ocenjeno je u saopštenju.[1]

I predstavnici NATO pakta su govorili o izuzetnom značaju koji ovi izbori imaju za njih. Generalni sekretar Rasmusen je poručio da su lokalni izbori na Kosovu ključni element u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i da će NATO „ostati na oprezu u ovom ključnom momentu“.[2] Ali zbog čega je ovo ključni momenat za moćni Severnoatlantski savez? Nakon što su sredstva javnog informisanja objavila da je u Kosovskoj Mitrovici polomljeno par glasačkih kutija Rasmunsen je požurio da osudi nasilje. „Snažno osuđujem napade na biračka mesta u severnoj Mitrovici. Nasilje i zastrašivanje ne mogu da se tolerišu“, rekao je Rasmusen na konferenciji za novinare u Briselu. Nakon ove teatralnosti generalni sekretar NATO će izgovoriti najvažnije reči. Upitan u vezi sa ranijim planom NATO-a da smanji broj svojih vojnika na Kosovu, Rasmusen je rekao da „za sada ne postoji namera da se smanji prisustvo Kfora“. „Plan je “stavljen po strani“ jer smatramo da je važno da damo svoj doprinos dijalogu (Beograda i Prištine), a poslednji incidenti ukazuju na važnost tog zadatka“, zaključio je generalni sekretar NATO.[3] Dakle, incidenti su dobro došli NATO paktu da opravda svoj ostanak i dalju okupaciju Kosova i Metohije. Par slomljenih glasačkih kutija su za NATO dobar izgovor da zadrži svoje prisustvo na ključnoj geopolitičkoj tački Balkana.

Sada treba videti kako je uopšte došlo do „nasilja“ na kojem NATO zasniva svoj ostanak u Južnoj srpskoj pokrajini. Na lokalne izbore 3. novembra koji su raspisani po zakonima separatista izašao je mali broj Srba. Prema javno objavljenim podacima u severnoj Kosovskoj Mitrovici nije izašlo 90 odsto građana, u Zubinom Potoku 88, Zvečanu 95 i Leposaviću 84 procenta upisanih građana. Svi koji su se zalagali za bojkot šiptarskih izbora imali su razlog za zadovoljstvo jer su Srbi u ključnim sredinama odbili da glasaju. To nije bilo u interesu Vašingtona i Brisela koji su želeli da na ovim izborima ustoliče Hašima Tačija i njegove trgovce ljudskim organima kao demokrate i naj Evropljane čije zakone i vlast prihvataji i sami Srbi, potvrđujući to svojim izlaskom na izbore. Kao što smo videli i NATO paktu je trebao incident. Upadi na biračka mesta u severnoj Kosovskoj Mitrovici su se dogodili oko 17 časova kada je već svima bilo jasno da su izbori propali. Na dan izbora na KiM boravio je bivši komandant Žandarmerije Bratislav Dikić koji je danas pomoćnik proameričkog direktora srpske policije Milorada Veljovića. Dikić je tom prilikom pozivao na lomljenje glasačkih kutija. „Na biračkom mestu kod Medicinske škole nekadašnji komandant Žandarmerije Bratislav Dikić našim posmatračima ispred škole rekao je ‘zašto ste vi pasivni, trebali ste da razbijete ove glasačke kutije, mi ćemo u tome da vam pomegnemo'“, objasnio je Marko Jakšić. [4] Jakšić je kasnije dodao da je Dejan Joksimović iz Velike Plane, bivši pripadnik antiterorističke jedinice, razbijao kutije u Kosovskoj Mitrovici, što pokazuje ko stoji iza nasilja”.[5]

Da je pravi cilj lokalnih izbora održanih 3. novembra bio ukidanje Srbije na Kosovu i Metohiji potvrdila je Ketrin Ešton. Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost je upozorila Beograd da do sledećeg meseca mora da raspusti „paralelne institucije vlasti“ na severu KiM, ukoliko želi pozitivnu odluku Evropskog saveta o početku pregovora o priključenju EU. Raspuštanje bezbednosnih i sudskih struktura pokazalo kao najveći izazov prilikom primene sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, posle lokalnih izbora. Od Prištine EU traži konstruktivan odnos prema formiranju srpske zajednice opština i drugih institucija koje će omogućiti integraciju severnog dela Kosova.[6] Upravo po ovom programu rade Aleksandar Vučić i Ivica Dačić. Oni integrišu sever KiM u Tačijevu nezavisnu i kriminalnu tvorevinu. Ivica Dačić je zato istakao da republička vlada neće žrtvovati budućnost Srbije zbog 10000 Srba. On je pozvao srpski narod da izađe na ponovljeno glasanje na tri biračka mesta u Kosovskoj Mitrovici, i poručio da je to pitanje opstanka i da će im biti – onako kako odluče. „Kako budete uradili tako će i biti. Nemojte da kažete sutra da smo krivi mi u Beogradu“, rekao je Dačić i istakao da su Srbi sada u prednosti jer znaju koliko njih treba da izađe na izbore da Albanac ne bi bio gradonačelnik Kosovske Mitrovice.[7] Međutim Dačić je „zaboravio“ da pomene da će svaki Srbin koji bude izabran na neku funkciju morati da radi po šiptarskim zakonima i da će mu nadređeni biti Hašim Tači i drugi zločinci. Izvršavajući nalog EU o likvidaciji Srbije na KiM šef tajnih policija Srbije Aleksandar Vučić zatražio je od međunarodne zajednice da mu da samo jedan školski čas – 45 minuta da sredi situaciju u severnoj Kosovskoj Mitrovici. [8] Vučić ovde moli Zapad da mu dozvoli da primeni silu protiv sopstvenog naroda. Na ovaj način on se jasno svrstao na stranu NATO pakta, SAD i EU koji predano uništavaju Srbiju i srpski narod već više od dve decenije.

Čuveni španski slikar Francisko Goja je u „crnoj fazi“ naslikao Saturna kako proždire svoju decu. To umetničko delo danas sasvim prikladno može da pokaže pravo lice politike koju zvanični Beograd vodi prema svojoj deci na KiM.

Izvor: Fond Strateške kulture