Španski „prijatelji“ i Vučićevo neposlato pismo

Svako ko misli da Aleksandra Vučića roditelji nisu vodili u cirkus dok je bio mali, pa sada, kad mu se može, pravi cirkus od države i naroda da bi to nadomestio, prevario se. Niti je on politički klovn kakvim želi da ga prikaže zla drugosrbijanska opozicija, koju je onomad tužio kod njihovog tate Soroša, a ni namesnik zapadnih agentura kakvim ga slika patriotski diskurs. Ne. On je, nek crknu dušmani, rođeni politički pobednik. Evo, primera.

Kada se mehur dvostrukih standarda EU na Kataloniji raspukao kao mehur od sapunice, a njeni portparoli Shinas i Kocijančićeva mucali i štucali na nezgodna pitanja novinara izvedena iz poređenja Katalonije i Kosova, Vučić nije požurio da to iskoristi u korist Srbije, nego je najavio da će Briselu napisati pismo u kome će mu postaviti „nezgodna pitanja“. Iako sam o tome već pisao u ovoj rubrici(1), nije naodmet podsetiti šta je rekao kada su ga iznenađeni novinari upitali šta od tog pisma očekuje? 

„Nikakve reakcije ne očekujem, mi to radimo da bismo dali sve što možemo da zaštitimo svoju zemlju”(2), rekao je tada Vučić. Možda nekome ova rečenica izgleda nesuvislo, ili liči na kakvu besmislenu tautologiju, ali EU se zatresla od straha šta će biti u tom tajanstvenom pismu. Ozbiljno Vam kažem. No, pismo nikako da krene. Prvo je Vučić bio zauzet primanjima, zatim je u Upitniku objašnjavao kako Vulin ništa nije ukrao, mada je možda “nešto petljao”, u slučaju “Tetka”, pa je davao podršku Srpskoj listi… Ko da ga krivi što je zaboravio na pismo? Na kraju je, gotovo svečano, objavio da će pismo u džepu poneti Ana Brnabić, kada dođe u Brisel (10. oktobra).

No, u međuvremenu, EU se pribrala pa je pred novinare izašao i treći portparol EU, portparol Evropske Komisije, kojoj je pismo i bilo namenjeno, Aleksandar Vinterštajn da objavi kako će EK adekvatno odgovoriti Srbiji:

„Možete biti sigurni da će naš odgovor biti dobro pripremljen i predstavljen. To je uvek slučaj sa našim odgovorima i ne vidim zašto bi bilo išta drugačije u ovom slučaju”(3) – isprsio se Vinterštajn, pre nego je i on potonuo u živo blato “sui generis“-a kao i njegova dva prethodnika. 

I tu izbija na videlo Vučićev pobednički mentalitet, njegova visprenost kao državnika, idealni spoj tadićevinizma, ljajićevizma i jeremićenizma u jednom čoveku. U trenutku, ma šta trenutku – deliću trenutka, čuo je neki unutrašnji glas i spoznao kako treba da odustane od tog pisma. Taj glas, glas je rođenog pobednika, a odluka državnička mudrost kojoj nema ravne. Neka budale misle kako se on, opet, povukao, ali on je zapravo sprečio da se čuje odgovor EU i njeni nepobitni argumenti. Zašto da ih pita, kada su rekli da imaju odgovor? 

I zato je Vučić u Predsedništvu Srbije, posle sastanaka sa evropskim komesarom za humanitarnu pomoć i upravljanje vanrednim situacijama Hristosom Stilijanidisom rekao, novinarima koji su ga o pismu pitali, da je pismo završeno, da je ozbiljno sastavljeno, ali da, iako ga sada neće poslati, Srbija ne odustaje od odgovora.(4)

„Nećemo sada, jer smo zamoljeni od Španije da to ne učinimo, da ne otežavamo njihovu poziciju. Uradićemo to u narednom periodu. Kada? Obavestićemo vas. Imamo obavezu prema španskim prijateljima, jer su i oni nama pomagali“(5), rekao je Vučić, rođeni “pobednik”.

I tako je njegova, tek postavljena, politička teza da se pismom može „štititi zemlja“ puštena niz vodu, pre nego je i zaživela. Bio je to svojevrsni abortus sopstvene političke ideje, a ja kao vernik osuđujem svaki abortus. Pa i politički.

Ali, još je negde pogrešio Vučić. Okliznuo se na “sitnici”. Kakav nam je Španija prijatelj, Vučiću? Šta nam je ona i kada pomagala? To što nije priznala Kosovo nije pomoć nama već njen politički interes. 

Znate li ko je Havijer Solana, predsedniče? Znate li da je Španac? Upitajte se zašto zvanična Španija nikada nije osudila njegovu zločinačku odluku da bombarduje Srbiju? Niti se od nje ogradila! 

I ne samo da nije osudila ili ogradila, nego se bombardovanju i pridružila!! Ne, nemojte reći da je kao članica NATO-a to morala, jer će te samo još dublje potonuti, “državniče”. Nije morala. I Grčka je članica NATO-a, ali je odbila da u bombardovanju učestvuje. To je prijatelj, a ne Španija. A Grčkoj ste vratili tako što ste priznali Makedoniju, onako kako je Grčka ne priznaje. 

Pa čak i da nam je Španija stvarni prijatelj, a niko čiji su avioni i piloti bacali uranijumske bombe po našim glavama to ne može biti, zašto bi svoj politički interes podredili njenom? Uostalom, našim zahtevom da EU obrazloži kako i zašto su Kosovo i Katalonija “različiti slučajevi” mi ne tražimo od EU da prizna Kataloniju, već da se u slučaju Kosova vrati principima međunarodnog prava. Šta u tome može smetati Španiji i njenim legitimnim interesima? 

Baš ništa! Ali, izgleda, može smetati Tačiju i Haradinaju, novim “partnerima” u bajci o istorijskom pomirenju, iza koje stoje pipci Milove balkanske hobotnice! 

______________________________________

Odrednice:

1. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/analiza-vesti/rane-kosova-portparoli-eu-i-vucicevo-pismo/
2. politika.rs/scc/clanak/390043/Vucic-Kazite-bar-ogresili-smo-se-o-vas
3. politika.rs/scc/clanak/390186/Dojce-vele-Kosovo-nije-pravno-nezavisno
4. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/vesti/srbija-nece-poslati-pismo-evropskoj-komisiji/
5. Isto

Izvor: Fond Strateške Kulture