Srbi sa severa i borba za očuvanje srpske državnosti

Posle likvidiranja policijskog i pravosudnog sistema od strane Republike Srbije na delu sopstvene teritorije, učešće Srba sa severa Kosmeta na lokalnim izborima “Republike Kosovo” predviđenim za 3. novembar 2013. godine, predstavlja glavni pokazatelj sprovođenja Briselskog sporazuma. Time će se zaokružiti proces formiranja “Prištinskih opština” i bezbednosnog sistema, a od Srbije se očekuje uzmicanje i sa poslednjih pozicija – predaja Prištini telekomunikacionih i energetskih objekata.

Na severu Kosova i Metohije treba da se izabere nova lokalna administracija čiji će legitimitet proisticati iz zakonodavstva i Ustava “Republike Kosovo”. Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je da Srbi sa Kosmeta treba da formiraju jedinstvenu izbornu listu i na osnovu nje da izađu na izbore kako bi učinili zakonitom Zajednicu srpskih opština predviđenu Briselskim sporazumom, “koja će biti stvorena posle izbora i koja će moći na međunarodno priznat način da realizuje srpske interese”.[1]

U suprotnom – ukazuju predstavnici Beograda – pobediće snage koje se nalaze pod uticajem Prištine i oni će samostalno formirati rukovodstvo Zajednice srpskih opština.[2] Međutim, u tekstu Briselskog sporazuma nema ni pomena o bilo kakvim međunarodnim garancijama povodom poštovanja srpskih interesa, radi se samo o “tihom dezertiranju” srpske države sa teritorije Kosmeta. Srpski lideri južno od Ibra na osnovu svog iskustva upozoravaju: izlazak Srba sa jedinstvenim spiskom neće biti simetričan odgovor i neće omogućiti prihvatljiv model poštovanja srpskih interesa u Prištinskom sistemu vlasti.

Uprkos svemu, izlazak Srba sa severa na “kosovske izbore” smatra se od strane predstavnika EU kao konkretan dokaz o sprovođenju Briselskog sporazuma. Teza o budućnosti Srbije isključivo u okvirima EU nameće se toliko ultimativno da neophodnost dobijanja tačnog datuma za početak pregovora sa EU dobija status indulgencije i istovremeno blanko karte za korišćenje svih raspoloživih sredstava kako bi se osiguralo “guranje” Srba sa severa Kosmeta pod vlast Prištine, da ih primoraju da prihvate vlast bivših komandanata OVK – masovnih ubica i trgovaca ljudskim organima i narko-kriminalnih bandi globalnog nivoa. Međutim, kao što se kaže, ne može se izvući iz blata povlačenjem za sopstveni nos. Talas informativnih lagarija unificirano prozapadnih medijskih resursa (još više nego u vreme Borisa Tadića) nije u stanju da prikrije tu činjenicu da se Srbima sa severa Kosmeta predlaže da “pokažu volju”, ni za šta drugo nego za nacionalnu, institucionalnu i socijalnu propast, što oni jednostavno ne mogu da prihvate.

Priština ukazuje na jedinstven kriterijum za učešće Srba na prištinskim izborima – registracija srpskih političkih partija u Centralnu izbornu komisiju “Republike Kosovo”. Podvlačim: postojeće političke partije na severu Kosmeta od strane Prištine se smatraju partijama druge države i one ne mogu uzeti učešće na izborima “Republike Kosovo”. U vezi s tim, u Srpskoj Naprednoj Stranci koja je vladajuća u Srbiji i koja je glavni inicijator i motorna snaga “pregovaračkog procesa sa Prištinom”, predlaže se da pokaže primer drugim političkim partijama i pokretima, pa da se registruje u “Centralnoj Izbornoj Komisiji” kvazidržavne formacije.

Sa svoje strane, Srbi sa severa Kosmeta odlučili su da bojkotuju kosovske izbore zakazane za 3. novembar, a bojkotu se pridružuje i ogromna većina Srba južno od Ibra. Slavko Stevanović (SPS), predsednik nedavno stvorene Skupštine AP Kosovo i Metohija, zvanično je objavio bojkot prištinskih izbora “pošto bi učešće Srba na njima predstavljalo nepovratnu tačku – priznanje fantomske samoproglašene države Kosovo”. Stevanović je istakao da je na referendumu, na srpskom saboru u Kosovskoj Mitrovici i u Rezoluciji sa zasedanja Skupštine AP Kosovo i Metohija, jasno izražena pozicija Srba o neprihvatanju kosovskih institucija, što predstavlja izraz narodne volje koju treba poštovati.

Po rečima Stevanovića, bojkot predstavlja sredstvo kojim se dokazuje Prištini, Beogradu i međunarodnoj zajednici, da za Srbe sa Kosova i Metohije postoji samo jedna država – Republika Srbija.[3] Radenko Nedeljković, načelnik Kosovsko-Mitrovačkog okruga, takođe je istakao da su Srbi sa severa Kosmeta više puta odbacili da prihvate vlast Prištine i kosovskih institucija. Osim toga, pored formalnog stvaranja Skupštine na severu Kosmeta, državne institucije uprkos pritiscima Zapada i nastojanjima vladajuće koalicije u Beogradu, rade punim kapacitetom.[4] Tako se na severu Kosmeta u evolucionom smislu rađa jedna sasvim nova nacionalno-politička inicijativa, čiji se resurs i značaj za nacionalnu svest Srba, za preporod srpske državnosti u regionu, teško može proceniti.

U prvom redu to je protivteza, “ručna kočnica” neizmerno ciničnog zapadnog kursa na rastakanju srpske civilizacije na Kosovu i Metohiji. U slučaju kada se geneza društveno-političkih procesa svede na zamenu državnih i nacionalnih interesa uskim, klanovskim, koristoljubivim interesima, tada se sistem upravljanja pretvara u oruđe za realizaciju tuđinskih interesa, iz čega neizbežno proizilazi i kvalitativna promena – zamena osnovnih ciljeva države. Država koja izlazi iz okvira poštovanja opštenacionalnih interesa, u suštini se ne može dalje održati. Sva težina uloge “zadržavajućeg” od daljeg širenja dezintegracionih procesa, očuvanja nacionalnog identiteta, prevazilaženja pasivno-inertnih stereotipa u načinu razmišljanja i sindroma žrtve, koji preovlađuju u srpskom društvu – pali su na Srbe sa severa Kosova i Metohije.

Poslanik DSS Marko Jakšić izjavio je: “Tvrdnja da će neizlazak Srba na Prištinske izbore biti protiv njihovih interesa predstavlja klasičnu obmanu i reprizu onoga što se desilo sa Srbima južno od Ibra, čija se prava posle njihovog izlaska na izbore postojano skraćuju”. Izlazak na izbore – podvlači Marko Jakšić – predstavlja priznavanje vlasti “Republike Kosovo”. On je pozvao da se “čista predaja Kosmeta” ne prikriva nekakvom “jedinstvenom listom”, pošto je situacija kristalno jasna: oni koji izađu na Prištinske izbore, jednom i zauvek su glasali samo za jednu stvar – nezavisnost “Republike Kosovo”; jedini legitimni organ koji je stvoren na osnovu zakona Republike Srbije, predstavlja Skupština AP KiM formirana 4. jula 2013. godine i u vezi sa tim, izlazak na “kosovske izbore” predstavljaće direktno kršenje Ustava Republike Srbije.[5] Marko Jakšić ukazuje i na nedopustivost zastrašivanja srpskog stanovništva od strane predstavnika zvaničnog Beograda, time da će u slučaju neizlaska Srba na izbore, tenkovi KFORA i NATO pakta ući na sever Kosmeta.[6]

Važno je napomenuti da je pretnja Srbima upućena baš u trenutku kada je sticajem okolnosti međunarodni tim patologa (koji sprovodi istraživanja u okviru krivičnog predmeta koji se vodi protiv 121 brigade OVK pod komandom Fatmira Ljimaja, koja je počinila veoma surove zločine protiv Srba u logoru Klečka) pronašao tela 7 vojnika Jugoslovenske armije i MUP-a Srbije – muškarci od 25 do 65 godina – koji su uistinu mučenički pobijeni od Ljimajevih glavoseča.

Na svim nivoima kosmetski Srbi podvrgnuti su obrađivanju od strane “političkog establišmenta” i “propagandnog sistema” Srbije, a takođe i – kako ističu srpski stručnjaci – “od ljudi koji su prošli kroz specijalnu obuku na Zapadu” kako bi uvukli Srbe da izađu na prištinske izbore. Zvanično su za sprovođenje izbora odgovorni Izvršna kancelarija u Prištini za sever pokrajine i misija OEBSA.

“Premijer Kosova” Hašim Tači polaže pravo na sever i sprema se da poseti svoju teritoriju. Tačijev zamenik je izrazio uverenje da će ta poseta “doprineti stvaranju uslova za uspostavljanje našeg poretka, naše bezbednosti i naše policije na severu”.[7] Istovremeno, tokom nastavka “tehničkog dijaloga” između Beograda i Prištine, Srbija se saglasila sa dodelom “Kosovu” sopstvenog međunarodnog telefonskog koda – 383 – od januara 2015. godine. Prema tom sporazumu, zahtev za međunarodni kod “Kosovu” podneće Međunarodnoj telefonskoj asocijaciji jedna od zemalja EU – Austrija, Italija ili Švedska.

Ubrzano utvrđivanje kosovske kvazidržavnosti primiče region eksplozivnom stanju. Tako je albanski političar Kočo Danaj postavio uslov Crnoj Gori da preda istočni deo svoje teritorije, na kojem kompaktno žive Albanci – uz tako jednostavan argument, da ta teritorija “pripada Prirodnoj Albaniji”. Po mišljenju albanskih ideologa, sličnih Danaju, za Veliku Albaniju koja se skriva iza termina “Prirodne Albanije”, nastupio je trenutak proboja. Izbeći novi talas nasilja i rata na Balkanu može se samo na jedan način – da susedi putem mirnih pregovora predaju Albaniji teritorije koje pripadaju njenim “prirodnim” granicama. Tako je već došao red na Crnu Goru, njoj je predloženo da sprovede referendum na kome Albanci treba da se izjasne o tome da li žele da i dalje ostanu u sastavu te zemlje.[8]

Evrointegracije se na jugu Balkana ostvaruju uporedo sa stupanjem u zonu turbulencija sa jasnim “velikoalbanskim karakterom” i isisavanjem krvi suverenim nacionalnim državama. Kao što sledi iz izjave šefa Evropske Komisije Hoze Manuela Baroza (2012): “novoj Evropi je potrebno više integracija, potrebno je evropsko liderstvo, puna lojalnost država evropskim vrednostima i više demokratije”. Države članice EU već u 2014. godini treba da promene bazne dokumente u društvu, u kojima će prioritetni zadatak biti dalje delegiranje punomoćja nacionalnih vlada u korist Brisela i Evropske Komisije. Shodno tome, EU postaje autoritarna nadnacionalna struktura koja na sebe preuzima suverenitet nacionalnih država.

Parafrazirajući misao N. Danilevskog, da bi veliki kulturno-istorijski tip srpske civilizacije dobio mogućnost daljeg razvoja i da ne bi stupio u stadijum “prostog etnografskog materijala”, potrebno je da srpski narod stekne političku nezavisnost. Srbi sa severa Kosmeta su otvorili etapu borbe za izlazak iz sistema usko-grupnih, zapadno-centričnih interesa i sada se na severu prelamaju procesi od čijeg će ishoda zavisiti ne samo sudbina Kosova i Metohije i Srbije, nego i Balkana i Evrope u širem smislu.

——————————————————————————

[1]http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/329115/Srbi-nece-pod-jaram-Pristine-

[2]http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/330791/Kod-Tacija-ni-po-koju-cenu

[3]http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/329115/Srbi-nece-pod-jaram-Pristine-

[4]http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/329299/Izlaskom-na-izbore-priznali-bi-Kosovo

[5]http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/329300/Jaksic-Izbori-na-KiM-ruse-Ustav-Srbije

[6]http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/330791/Kod-Tacija-ni-po-koju-cenu

[7]http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/330577/Taci-sprema-posetu-severu-Kosova

[8]http://www.vaseljenska.com/politika/danaj-ili-velika-albanija-ili-novi-rat/

Izvor: Fond Strateške Kulture