Српске поделе уочи локалних избора на Космету

Косово и Метохија су све мање тема, а све више периферија српске политике. Од преокрета који је начињен у кампањи за последње парламентарне изборе, маја 2012. године, Јужна Српска Покрајина или, како се све чешће каже – Косово (без другог дела – „Метохија“) постало је успутна пратиља главне теме српских политичара (према којој су грађани иначе све више равнодушни) – интеграције у Европску унију.

Уз то, према информацијама које су се недавно појавиле у јавности, испоставља се да главни судија Србији на том путу – Немачка – има још много конкретнијих и одлучнијих захтева за српску државу у процесу ЕУ интеграција. Имајући све ово у виду, као успутна ставка на европском путу, сада се поставља питање локалних избора на Косову у организацији самопроглашене косовске државе коју званична Србија не признаје, али са којом преговара и склапа споразуме?!

Локални избори на КиМ, организовани у складу са словом договора Бриселског споразума из априла, биће одржани у недељу, 3. новембра. За разлику од претходних избора, овог пута је целокупна српска власт и добар део опозиције (сви изузев ДСС) подржао излазак Срба.

Срби, сходно националном карактеру, и пре избора су се поделили на оне који су „за“ и „против“. Тако су недавно смењени челници општина на Северу КиМ – Драгиша Миловић (Звечан), Славиша Ристић (Зубин Поток), Драгиша Влашковић (Косовска Митровица) и Драгиша Васић (Лепосавић) – истакли да се противе овим изборима и наставили су кампању против избора.

На њихово место званични Београд је поставио нове људе од којих се очекује да неће бити непослушни попут смењених претходника.

Ипак, проблем новопостављених за које се очекује да заговарају излазност Срба на изборе биће управо у томе што су смењени председници општина и распуштене Скупштине општина били изабрани на изборима које је Србија организовала и што, сходно томе, и даље уживају легитимитет и ауторитет у срединама у којима су изгласани. Са друге стране, новопостављени људи представљају званичан Београд на који Срби на КиМ не гледају са много поверења.

Репортер „Сведока“ ових дана кретао се Косовском Митровицом и другим местима на Северу покрајине. Мало ко је вољан ишта да говори. Људи су се повукли у себе. Ћути народ, ћуте смењени. Ћутња и неверица су се, изгледа, увукли у сваки ћошак Севера КиМ. Нема галаме, нема барикада, нема ничега што би подсетило на бунт и борбу за опстанак. Ипак, тишина у српским срединама на Северног Косова никако није она која означава спокој, већ она која личи на затишје пред буру. Реч је о ћутњи која снажно одјекује и потреса свакога ко се икада нашао у њеном окружењу. Али та ћутња је за Београд, изгледа, далеко.

Ретко ко је спреман нешто конкретно да каже – они који су очајни противе се свему, они који нешто имају и раде, кажу да су збуњени. Мало је оних који су отворено за излазак на изборе и најчешће је реч о некоме ко, како каже, има некога ко ради негде у државној иниституцији па је нешто, наводно, чуо…

У српским срединама на Косову и Метохији одиграва се сукоб који збуњује све. Са једне стране су они које су изабрали и који их стварно воде, ту, на терену, а са друге стране је држава Србија која би требало да их води и штити. И док лидери Срба на КиМ покушавају да бране нешто, а немају чиме, Србија, за коју се верује да има механизме и средства, то – како многи Срби на КиМ сматрају – не чини.

Као да ни то није довољна потврда поделе као битног обележја српског националног корпуса, поделили су се и они који иду на изборе – у 28 различитих листа на целом Косову, од чега су четири на северу. Штавише, очито добро познајући овакве прилике, а у жељи да додатно отежају/закомпликују позицију Србима, власти самопроглашене косовске државе су у предвечерје састављања финалних листа оспориле обе српске листе јер у називу имају реч „Србија“.

Циници (који су у Србији најчешће и реалисти) рекли би да је овим потезом Приштина јасно ставила до знања колико је, како тврди званични Београд – Косово и даље – „Србија“.

Човек не може, а да не буде ироничан, па да примети како Приштина очито није озбиљно схватила упозорење председника скупштинског Одбора за КиМ, Милована Дрецуна (који у емисијама на БН телевизији прича о „шиптарским терористима“, „балистима“ и НАТО плановима за доминацију овим делом света, рекламира своје књиге против НАТО и балиста, а иде у америчку амбасаду на пријем), који је у недавном гостовању у јутарњем програму ТВ „Пинк“ истакао да „уколико би са листе био уклоњен назив ‘Србија’, то би смањило излазност на локалним изборима, поготову на Северу Косова“, те је изразио уверење „да ће Брисел у том смислу заузети позицију у корист Србије“.

Ипак, не лези враже, када је Приштина ипак оспорила име ’Србија’, Дрецун се није ни мало поколебао већ је одмах изјавио: „Изменом назива ниШта се суштински неће променити и то не би требало да обесхрабри бираче да изађу на гласање“!?

Додуше, и пре него што је Брисел стигао да реагује (и можда подржи Србију?), реаговала је Србија. Званична листа коју подржава Београд на северу – „Грађанска иницијатива Србија“ – променила је име у „Грађанска иницијатива Српска“.

Овај потез је критиковао предводник друге листе „Србија, демократија, правда“ и кандидат за градоначелника Косовске Митровице, Оливер Ивановић, назвавши га брзоплетим и истакавши да ово додатно слаби позицију Срба, те да је евентуална одлука о промени назива српских листа требало да буде усаглашена међусобно пре но што ико ишта прихвати.

Иако је првобитно изјавио да постоји могућност да његова листа одустане од избора, Ивановић је убрзо преломио рекавши – „мораћемо да избацимо реч ’Србија’, нема нам друге“.

Комликацијама поводом помињања речи ’Србија’ у изборној листи, Срби су опет били на корак од тога да постану предмет сопствене ироније јер би евентуалним одустајањем листе Оливера Ивановића Срби на крају имали једну листу и наступили под њом – захваљујући смицалицама Приштине?!

Иако се чини да многе ствари, поготово са српске стране (била она државна или она на КиМ) теку без јаснијег плана, није све тако. У октобру, месецу који нам предстоји, а који претходи локалним изборима на Косову и Метохији, Савет министара ЕУ би, према изворима из Брисела, могао већ да разматра усвајање преговарачког оквира са Србијом. Тако да, ако се властима у Србији жури да што пре добију нови подстицај из ЕУ, вероватно се очекује да се понесу „конструктивно“ у ономе што претходи и што ће се десити локалним изборима на КиМ у новембу.

И док се у Бриселу стратегија државе Србије према Албанцима усаглашава очито са инструкцијама Немачке која је око тога највише ангажована, званични Београд (изгледа) има одрешене руке да сам види како ће да се разрачуна са онима који се противе локалним изборима на КиМ.

Наиме – Анкетни одбор Скупштине Србије, формиран априла ове године на иницијативу посланика СНС Милована Дрецуна, после 10. октобра (дакле, 20-ак дана уочи локалних избора) требало би да објави извештај о трошењу средстава државног буџета на КиМ од 2000. до 2012. године. Наравно да је веома битно утврдити како се новац свих пореских обвезника у Србији трошио. Међутим, већина грађана у Србији имала је прилике добро да се упозна са поступцима и манирима у српској политици, па је врло вероватно да ће оптужбе за пропусте у трошењу буџетских средстава бити добар начин да се компромитују они који се највише противе званичној политици око КиМ, а који су свакако учествовали у расподели тих средстава протеклих година – ДСС, као и челници Срба са КиМ.

Наравно, на крају вероватно нико неће одговарати о пропустима у трошењу средстава или ће се све завршити мањом казном. Тако се чини врло извесним да ћемо у време припрема за локалне изборе имати озбиљну кампању међусобних политичких препуцавања и оптужби око тога ко је корумпиран, коме је стало до Косова, а коме није, ко је од тога зарађивао, а ко није…

Увече, у недељу 3. новембра, у 20. часова, према мишљењу које у овом тренутку преовладава код многих Срба на КиМ – држава Србија и њене институције и формално ће испунити услове да се укину и да све пређе под окриље самопроглашене албанске државе на КиМ. Тај исход чини се више извесним уколико се узму у обзир ставови (па и притисци) очито најутицајније државе у Европи – Немачке. Са друге стране, извесно је да ће и у случају најпозитивнијег (по виђењу Немачке) исхода 3. новембра, пут Србије у ЕУ и даље бити подједнако неизвестан, само што ће проћи неко време.

Ако власт у Србији желе да одбране права својих грађана који су јој лојални на Косову, она би морала јасно да се изјасни и њима јасно објасни – шта конкретно нуди, шта ће конкретно од Србије на Косову остати, односно од чега се неће одустати, и чиме ће то гарантовати. У супротном, аутономија која је, како се тврди, добијена Бриселским споразумом, с временом ће се угасити после мало јачег ветра из Приштине, а финансијски и антикорупциони саветници Владе (који, гле чуда, долазе баш из Немачке!) саветоваће (економски сасвим логично) да се укину давања Србије за фиктивне функције у телима српске државе на КиМ која или неће постојати, или, као до сада, углавном не функционишу, већ само служе да се новцем умирују и фактички праве политички Срби, којима је улога само да буду Срби и који немају услова да развију нормалан живот.

Извор: Сведок / Напредни Клуб