Tači zvanični zaštitnik Albanaca sa juga Srbije

Dok Ustavni sud Srbije ćuti kršeći zakonom predviđene rokove, povodom zahteva za ocenu ustavnosti zaključenih sporazuma između Beograda i Prištine (kojima se suštinski sever pokrajine predaje pod punopravnu vlast Prištine i učvršćuje se teritorijalna celovitost i suverenitet “Republike Kosovo”) – dotle Priština pristupa primeni sporazuma uz istovremeno trasiranje kursa na konkretnom zauzimanju sledećeg dela teritorije Srbije.

Možemo reći bez preuveličavanja da je 31. maja tekuće godine održana istorijska sednica “parlamenta Kosova”, na čijem je dnevnom redu prvi put posle proglašenja nezavisnosti Kosova bilo postavljeno pitanje o “ustavnim obavezama” Prištine – da brinu o pravima Albanca sa juga Srbije – u opštinama Preševo, Bujanovac, Medveđa (po albanskoj terminologiji “Preševska dolina”). Projekat rezolucije “kosovskog parlamenta” predstavio je poslanik Demokratskog saveza Kosova (partija H. Tačija) Ljufti Hazari. Projekat predviđa slobodu kretanja na Kosovo i nazad, ukidanje naknade za ulazak na Kosovo, razvoj obrazovanja i kulturnih specifičnosti, izdavanje svih relevantnih dokumenata za Albance Preševske doline, kao i otvaranje Kancelarije za vezu sa Albancima Preševske doline u Gnjilanu i Prištini (teritorija Kosova i Metohije).

Rezoluciju je podržao Hašim Tači ali je primetio da samo ta mera za razvoj funkcionalne uloge Kosova u zaštiti prava i interesa ne samo Albanca Preševske doline, nego i šire, nije dovoljna. On je predložio da se sprovede široki krug ustavnih reformi u “Republici Kosovo” – kako bi se uspostavila ustavna obaveza o zaštiti prava Albanaca, kako u Srbiji tako i na prostoru bivše Jugoslavije. Na ustavno-institucionalnom planu, Priština vidi jug Srbije kao “filijalu” Kosova i zbog toga su politički predstavnici sa juga Srbije učestvovali u radu parlamenta “Republike Kosovo” – poslanik Narodne Skupštine Republike Srbije Riza Haljimi prisustvovao je 31. maja na “istorijskom zasedanju”, ne obraćajući pažnju na grubo kršenje Ustava Srbije.

“Vlada Kosova” je pružila podršku poslanicima koji su pokrenuli inicijativu za raspravu o stanju Albanaca u Preševskoj dolini i od međunarodne zajednice zatražila – ni manje ni više – nego oslobađanje “političkih zatvorenika uključujući i takozvanu Gnjilansku grupu”.

Članovi organizovane kriminalne grupe, 17 ljudi, Gnjilanske grupe OVK koja je dejstvovala na teritoriji opštine Preševo, osuđeni su u Srbiji, u septembru 2012. godine, za izuzetno svirepe zločine počinjene u Gnjilanu 1999. godine (mučenja, zlostavljanja, ubistva). Tada je 80 ljudi ubijeno, a 260 zarobljeno. Ubistva su počinjena sa sadističkom žestinom (dok su jedne ubijali, drugi su bili primorani da gledaju neljudska mučenja)u cilju zastrašivanja Srba.

Bila je to posebna poruka onima koji su želeli da se vrate – “njima će biti još gore” i onima koji su još ostali u pokrajini – “oni treba da se isele”. Međutim, veliki deo grupacije (uključujući i ključne figure) bez obzira na sva obraćanja evropskoj misiji EULEKS – koja je za svoj cilj proklamovala vladavinu zakona na Kosovu – ostao je van domašaja srpskih pravosudnih organa. Sudski proces produžio se sa otezanjem (od 2009), deo optuženih je uz kauciju pušten iz istražnog zatvora uz obavezu o nenapuštanju zemlje. Nakon izricanja presude 6 osumnjičenih je pušteno iz sudnice. Tokom suđenja, zameniku tužioca za ratne zločine stigle su fizičke pretnje od strane Albanaca, “dece i unuka” osuđenih.

“Vlada Kosova” je pripadnike Gnjilanske grupe nazvala “žrtvama režiranog procesa”.

Hajredin Kuči, zamenik premijera, izvestio je o namerama vlade da formira posebnu Nacionalnu kancelariju za integracije, u čiju bi nadležnost ulazili ne samo Albanci sa Kosova, već i sa drugih teritorija na kojima žive etnički Albanci. Ovaj projekat o zaštiti prava Albanca na jugu Srbije, nije bio donet zbog nedostatka kvoruma.

No, donošenje slične rezolucije je nejverovatnije – pitanje vremena. U “velikoalbanskim projektima”, gde ruku pod ruku idu zajedno kriminalni i politički ciljevi, Briselski sporazum od 19. aprila predstavlja jednu od karika u dugom lancu “rekolonizacije” Balkanskog poluostrva od strane albanskog faktora. Tako sledeći zamenik premijera, Edita Tahiri, ocenjuje da se potpisani “sporazum pozitivno odrazio na Albance Preševske doline”.[1]

Albanski faktor će ubuduće biti najosetljivija tačka Srbije, s tim što će se na ovoj etapi – posredstvom zakonodavnih i institucionalnih inicijativa i uz podršku međunarodne zajednice – izvršiti etničko čišćenje na jugu Srbije, čime će se još više oslabiti, minimalizovati i razdrobiti srpski nacionalni korpus na Balkanu. Terorističke jedinice armije OVK koje su dobile licencu za zvaničnu delatnost u vidu Kosovskih bezbednosnih snaga i Kosovske policije, spremne su da ove “paternalističke zakone” sprovedu u život (obe formacije nalaze se pod patronatom NATO pakta).

Proces formiranja nacionalne svesti i nacionalne konsolidacije (tačnije mobilizacije) Albanaca na jugu Srbije protiče pod zastavom stvaranja “političkog identiteta” koji će poslužiti kao sredstvo u službi interesa organizovanog kriminala. U izveštaju američkog Stejt departmenta za 2012. godinu, navedeno je da Kosovo predstavlja tranzitnu rutu za ilegalnu trgovinu narkoticima. Pri tom kretanje narkotika ne obezbeđuje nikakva malena grupa krijumčara – trgovina narkoticima je direktno povezana sa kriminalnim aktivnostima domaćeg i stranog faktora, zvaničnom korupcijom, organizovanim kriminalom, carinskim mahinacijama itd, što se prikriva različitim vrstama finansijskog kriminala. Većina sredstava dobijenih od trgovine narkoticima pere se ovde, na Kosovu, preko takvih oblasti kao što su nekretnine, maloprodaja, banke, kazina, trgovačke kompanije, šoping centri itd. [2]

Pored toga, vlasti na Kosovu velikodušno plaćaju svoje međunarodne pokrovitelje na račun “privatizovane” srpske imovine: u aprilu tekuće godine 75% akcija Telekoma Kosova prodato je nemačkoj kompaniji AHOS GMBH; metalurški gigant, kombinat “Trepča” sa ogromnim rezervama olova, cinka, srebra, zlata i retkih metala, prešla je u vlasništvo američke kompanije NGP. Albanski faktor sa očiglednim devijantno-kriminalnim karakterom zauzvrat dobija “putnu kartu” za osvajanje sledećeg parčeta srpskih i balkanskih teritorija.

————————————————————————————-

[1] http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/308325/Tahiri-Sporazum-je-dobar-i-za-Albance-iz-Presevske-doline

[2] http://www.knowyourcountry.com/kosovo1111.html

Izvor: Fond Strateške Kulture