Abramović – Tesla je avatar Novog doba

Kada govorimo o naporima da se rasvetli mističnost i dubina Teslinog lika i dela, smisao njegovog postojanja i naučnog rada teško je zaobići napore koje na tom polju čini profesor Velimir Abramović. CEOPOM-Istina prenosi njegov iscrpni intervju za hrvatski časopis „Svjetlost“ (brojevi 125, 126 i 127) u kome on iznosi svoje spoznaje o najintrigantnijim postulatima onoga što ismo mogli nazvati Teslinom kosmologijom. Razgovor sa najduhovnijim srpskim istraživačem Tesle sjajno je vodio Božidar Kemić.

TEOZOFIJA I DOKUMENTACIJA U TESLINOM MUZEJU

Kako ste se našli u teozofiji i koliko se Vaši kolege teozofi interesuju za Teslino delo? Našao sam da imate podršku ruskog teozofskog kruga (koji je pokrenuo magazin DELPHIS) u Vašoj inicijativi da se osnuje rusko-srpski naučni krug za proučavanje Teslinih ideja u fizici. O čemu se radi?

Teozofija je našla mene. Nakon mog predavanja na Lomonosovu 2003. pod nazivom „Osnove teorije vremena“ prišla mi je teozofkinja (tada je imala 96 godina) Marija Fjodorovna Černovolenko i rekla mi: ‘U ovoj zemlji univerzitet nije mesto gde se određuje što je to naučna istina.’ Prepoznao sam ovaj znak. Teozofi podržavaju Teslu jer ga smatraju osnivačem nove naučne religije koja će biti duhovnost ujedinjenog čovečanstva, a takođe i jednim od Majstora Velikog Belog Bratstva. A evo i naučnih razloga zašto bi trebalo detaljno proučavati Teslinu fiziku: Arhiv beogradskog Teslinog muzeja sadrži eksperimentalne podatke, teorijske beleške, razmišljanja i objašnjenja, kao i zapise o Teslinim vizijama prirodnih zakona, koje se odnose na teoriju materije, s konkretnim zaključcima o eksperimentima mogućim samo u potpuno novoj fizici. Nije poznato da je ova dokumentacija od vrhunske naučne vrednosti ikada proučena (oko 60.000 naučno-istraživačkih dokumenata nastalih tokom 38 godina, u razdoblju od 1905. do 1943.).

a) Prema naučno neverifikovanim Teslinim istraživanjima, elektromagnetska indukcija kao i propagacija longitudinalnih elektromagnetnkih talasa (za koje Tesla koristi termin nehercijanski) je trenutna, beskonačnom brzinom. Drugim rečima, brzina prenosa Teslinih nehercijanskih talasa kroz prirodne medije, za odgovarajuće talasne dužine, proporcionalna je udaljenostima. Ovo se odnosi i na svetlost, ali samo ka unutra, u granicama njenih pojedinih talasnih dužina. Radeći s niskim EMV-frekvencijama u Kolorado Springsu, Tesla je tehnički otkrio da se na pravoj talasnoj dužini od emitera, EM valovi indukcijom prenose trenutno (ovo jednostavno znači da, ako želimo trenutni prenos EMV, u T=0, na razmak od, na primjer, 20 km, treba emitovati upravo tu talasnu dužinu. Nehercijanski talasi u biti su induktivni stojeći talasi. Ovo otkriće Tesla je prijavio u više američkih patenata, u periodu od 1901. do 1905.

b) Patenti za radijantnu energiju (neshvaćeni i do sada neostvareni, ostvario ih je i proverio samo Tesla, premda ima više verodostojnih svedoka tih eksperimenata);

v) Korišćenje Zemljinog elektriciteta koji je neiscrpan (Zemlja je rotirajući magnet i radi kao gigantski sferni kondenzator. Ako bi se proizveli prijemnici i konvertori ovog prirodnog elektriciteta, svaki čovek na našoj planeti bio bi energetski nezavisan, odnosno imao antenu za slobodnu energiju);

g) Zaustavljanje radioaktivnog raspada radijuma, kao i uranovih izotopa kaskadnim sustavom Teslinih navoja (ne Van den Grafovim generatorom, čiji potencijal, iako dovoljno velik, nije frekventno rezonantan), koje organizovane posebnom matematikom daju podesne frekvencije reda terahertza; delimičnom destruktivnom interferencijom jezgra. Tesla je atome urana transformisao u stabilne elemente, a potpunom destruktivnom interferencijom poništavao je atome, transformišući ih u vakuumski kontinuum / “uobičajavao sam cepati atome uopšte ne oslobađajući energiju”- Tesla/; tehnikom konstruktivne interferencije oduzimao je ili dodavao čestice uranovim jezgrima i na taj način ih pretvarao u atomska jezgra stabilnih elemenata. Po svemu sudeći, imao je tačnu vizualnu predstavu građe atoma i, matematički jednostavno, tretirao ih je kao vrtloge Luminoferoznog etera, što je eksperimentalno davalo zapanjujuće efekte.

d) Teorijske osnove i izvori Tesline matematike; zna se da Tesla nije koristio tada već uobičajeni diferencijalni račun i da je Maksvelovu elektromagnetiku nazvao “poezijom” neprimenjivom na pravu prirodu svetlosti i elektriciteta. Od presudne važnosti je ispitati koje je ontološko značenje Tesline jednostavne matematike, odnosno, što je tačna i jednoznačna fizička interpretacija matematičkih objekata i operacija koje je Tesla koristio u svojim još uvek neshvaćenim eksperimentima.

e) Teslin eksperimentalni fizički relativizam zasnovan na Boškovićevoj filozofiji prirode i njegovoj punktualnoj teoriji materije; knjiga koju, na poznatoj fotografiji, Tesla drži u rukama sedeći ispred predajnika-pojačivača je upravo „Teorija prirodne filozofije“ Ruđera Boškovića, a u kojoj se nalazi poglavlje O relativnosti prostora i vremena, gde Bošković geometrijskom metodom proporcionalnog upoređivanja (proporcija je matematički oblik fizičkog sinhroniciteta, prim. V.A.) izvodi na klatnu kao idealnom matematičko-fizičkom modelu – sve fizičke posledice za slučaj kada „t“ nije jednako „ t tprim“ (vreme apsolutnog kretanja tela, „t“, jednako je vremenu relativnog kretanja prevaljenog puta „t prim“ ili, apsolutna brzina voza po šinama brojčano je identična relativnoj brzini šina), odnosno slučajeve negalilejevskog relativizma, čime relativizam diskutuje daleko šire i dublje od Ajnštajna. Boškovićevu teoriju materije je, prvi od fizičara, usvojio Majkl Faradej i na osnovu nje radio. Na drugoj fotografiji, isto tako vrlo poznatoj, sedeći između sekundara i primara u Kolorado Springsu, Tesla drži u rukama još jednu knjigu – Faradejev naučno-laboratorijski dnevnik.

ž) Patenti Teslinih medicinskih aparata; Teslina medicinska istraživanja često se brkaju s d´Arsonvalovom, kao i Rifeovom metodom. Od obe ove metode (d´Arsonval koristi ultraljubičasto zračenje, a Rife je raznim pogodnim frekvencijama EMV neutralisao bakterije i viruse), Tesla je vrlo daleko. On je verovao u najdublju matematičko-fizičku harmoniju mikro i makro sveta i rezonantnu interakciju koja je uspostavlja ili je narušava. Dakle, njegovi medicinski aparati nisu obični visokofrekventni oscilatori nego su podešeni na frekvencije viših harmonika planeta Zemlje, Meseca, Sunčevog sistema, galaksije, odnosno na frekvencije nižih harmonika strukturnih elemenata ljudskog tela i njegovih pojedinih organa, a to su, naravno, atomi i molekuli. Ukratko, filozofija Tesline medicinske terapije nije destruktivna po mikroorganizme već je u pitanju restitucija normalnog stanja, to jest ponovno uspostavljanje vremenske i prostorne vibratorne ravnoteže kojom se održava samorganizivani sistem.

z) Luminoferozni eter; Tesla je smatrao da su elektromagnetski spektar i prostor nerazdvojivi i da ono što mi smatramo prostorom nije prazno već da su to stajni elektromagnetski talasi.

i) Dinamička teorija etera i gravitacije; po ovoj hipotezi svaki element Mendeljejevog sistema ima specifičnu gravitacionu konstantu, ali se sve one mogu uopštiti kao ubrzanje kvadrata broja Pi. Naime, iz Bernoullijevih i Galileijevih eksperimenata proizlazi da je celi prostor zapravo zakrivljen po Pi. Takozvana jedinična sfera površine Pi, koja za dijametar ima jedinicu, osnova je novog, pojednostavljenog računa slobodnog pada, u kome da bi telo prešlo celi konveksni put padanja od tačke A do tačke B, mora proći i kroz sve delove konkavne površine Pi sfere, što nama izgleda kao pravocrtno padanje. Prema ovom, najjednostavniji račun opšteg gravitacionog ubrzanja biće: Pi za konveksno x Pi za konkavno = Pi na kvadrat.

j) Teslina kosmološka misao; smatrao je da je celokupni svemir živ i obdaren svešću, da je kretanje očigledno, ali ne i realno i da je osnovna matematika (Pi, Zlatna proporcija, 1, 0, ugao, tačka, radijus… sfera, zbrajanje, množenje…) onaj dovoljan, pravi, ali još neodgonetnuti prirodno-matematički jezik koji proizvodi celokupnu stvarnost.

TESLINA MEDICINA

Ovo o čemu govorite je upravo fascinantno! S obzirom na Teslino duboko shvatanje dinamike materije i živih organizama, njegovi uvidi postaju ključni u vraćanju poljuljane ravnoteže u Zemljinoj biosferi. U prvom redu tu mislim na saniranje nemerljivih šteta koje su prouzrokovali nuklearni incidenti u Černobilu i Fkušimi, ali i na pomaganje sve većem broju ljudi koji pate od teških, civilizacijski uzrokovanih bolesti i poremećaja. Da li bi se Teslinim tehnologijama i dubljim shvatanjem atoma hemijskih elemenata i bioloških sistema mogli neutralisati ti štetni učinci po zdravlje Planete i čoveka?

Prava Teslina medicina temelji se na ideji o regenerativnoj terapiji koja bi elektromagnetskom stimulacijom gena uspevala prirodnim putem regenerisati i tako zamieniti obolele organe. Zamenjivali bismo organe kao delove na automobilima, a da pamćenje u tim organima ne bi bilo ničim poremećeno. Ovakva reparacija ima za pretpostavku da su svi ljudski organi, kao i sva materija načinjeni u krajnjoj liniji – od svetlosti. Na kraju, pronađen je i detektovan hologram oko naše DNK koji je u stanju delovati na restituciju molekula, na hemijski sastav DNK, da ga oporavi, obnovi. Zaboravljamo da su i atomi i molekuli tela takođe besmrtni, a ne samo naša duša koja je u fizičkom smislu jedan kompleks elektromagnetnih talasa objedinjen internim vremenom. Kako ništa u psihosomatskoj strukturi čoveka zapravo ne propada, tako je pitanje života ili smrti u biti jedno matematičko pitanje. Slično kao što gomilu kamenja i kuću ništa ne razlikuje u materijalu, već je u pitanju poredak, matematika. Ali je onda, nakon delovanja principa uređenosti, funkcija gomile kamenja i zgrade posve drugačija. I sam život u svojoj je srži matematičke, odnosno vremenske prirode, jer je matematika u celosti temporalna, sami matematički objekti nisu niti prostorni, niti imaju masu, već su posve apstraktni, noumenalni. Produhovljena fizika kao novo, teslijansko mišljenje u biologiji i medicini sasvim će promeniti naš pogled na svet, a pogsebno naše ideje o životu kao takvom, pa će teslijanska medicinska tehnologija osigurati neograničeno trajanje ljudskoga života, neku vrstu fizikalne besmrtnosti. Černobil i Čelendžer, skorije Fokušima, znakovi su neophodnosti potpuno novog odnosa čoveka i mikro, i makro – kosmosa. Ovo resetovanje kolektivne podsvesti čovečanstva uveliko je u toku i dovešće do nove svesti čoveka o sebi. Sva je materija od svetlosti i jedina sigurna tehnologija svemirskih putovanja je teleportacija fotonskom dezintegracijom i momentalnom integracijom na ma kojoj udaljenosti u svemiru.

TESLA KAO DUHOVNO BIĆE

Na koji način teozofija gleda na velike duhovne tradicije, posebno na vedsku mudrost i duhovnost te hrišćanstvo? Što se smatra pod ‘istinom’ u teozofskom duhovnom načelu ‘Nema više religije od istine’? Da li je put ka toj Istini dvosmeran: s jedne strane uzlazi ljudski duh, od čovjeka prema Bogu (istraživanje, filozofija, duhovne vežbe), a s druge strane milosrdno silazi Božanska Mudrost, od dragog Boga u susret čoveku (objava i nadahnuće, duhovno vođstvo)?

Kada je 1896. godine izaslanik Ramakrišnine misije, Svami Vivekananda – koji je bio poslan na Zapad da ispita mogućnost ujedinjenja svih svetskih religija – posetio Teslu u njegovoj njujorškoj laboratoriji te iste godine, odmah je poslao pismo svom indijskom kolegi Alasingau, opisujući susret sa strahopoštovanjem i bezrezervnim divljenjem: ‘Ovaj je čovek sasvim drukčiji od svih Zapadnjaka (…) Pokazao mi je svoje eksperimente s elektricitetom, koji je za njega živo biće i s kojim on razgovara i naređuje mu (…) Radi se o visoko spiritualnoj osobi. On, bez sumnje, poseduje duhovnost najvišeg nivoa i u stanju je prizvati sve naše bogove (…) U njegovim električnim vatrama raznih boja pojavili su se preda mnom gotovo svi naši bogovi: Višnu, Šiva…a osetio sam prisustvo i samog Brame’. (Swami Vivekananda works, epistles, Vivekananda Centrum, Washington, USA).

Ljubaznošću glavnog urednika Delfisa Natalije Tuts, saznao sam da se u Ramakrišninoj misiji u Kalkuti, odmah na ulazu, nalazi i veliki Teslin portret, i to među onima koji su duhovno doprineli ostvarivanju zadatka misije. Teozofski kriterijum istinitosti je samo postojanje. Centar beskonačnosti je svuda, nelokalan je, a istina je u samoj nelokalnoj tački, u nelokalnom centru beskonačnog podudarnom s njom celom: svi putevi vode do istine. Jedini je uslov prolaz kroz osećajnu iluziju sveta stvari, kroz igru delova koji su efemerni, nisu realni. Dugo sam razmišljao gde da pozicioniram Teslu u srednjovjekovnoj teološkoj arhitektonici hrišćanske anđeoske lestvice, da ga nekako povežem s hrišćanskom svešteničkom porodicom, ali sam za Teslu jedino odgovarajuće mesto pronašao u hijerarhiji nadljudskih bića teozofskog učenja (teozofija je sinteza znanosti i religije čiji je osnivač H. P. Blavatsky u 19. veku): Tesla je Arhej. Arheji su nadljudska bića koja se otelotvoruju u velikim ljudima na prekretnicama ljudske istorije, zadatak im je da vode brigu o čoveku. Iznad su Arhanđela, ali ispod Serafina i Kerubina, koji su čisto svetlo i o kojima Tesla otvoreno govori kao o jezgru iz koga dobija sve svoje ideje. Serafin je na haldejskom ljubav. Radi boljeg razumevanja navešću hijerarhiju u celini. Najniži su anđeli čuvari svakog čoveka zaduženi da ga vode. Arhanđeli, koji su iznad anđela, vladaju dušama naroda; to je, po teozofima, svet kolektivnog nesvesnog. Arheji (naziv potičee od Dionisija Aeropagita), kojima pripada Tesla, iznad su Arhanđela, rukovode svim velikim preobražajima čovečanstva u obliku velikih osoba na sudbonosnim prekretnicama ljudske istorije i nauke, oni su duhovi osoba i kosmičkih instikata. To je prva grupa duhovnih sila koje se uzdižu nad čovekom; njihove akcije su najživlje i najsloženije i prodiru duboko u materiju kao i u tajnu ljudske individualnosti. Iza njih dolazi druga trijada sila. To su deve indijske mitologije, Dionisije ih naziva: um, (gr., eksusiai), vladanje, (gr., dynemeis) i carstvo (gr., heriotes). Bliži su božanstvu nego čoveku, ne mogu kao arkanđeli sići u dubinu materije, niti mogu voleti čoveka, jer su nepogrešivi. Ova bića održavaju materiju, njihove sile su norma fizičkih sistema. Daleko iznad ljudskog poimanja i mogućnosti zamišljanja uzdiže se treća trijada bića ili sila koja je najviša: Presto – vrhovne moći, požrtvovnosti i dobrote, Serafini – ljubav i Kerubini – smisao mudrosti iskonske snage. Toliko su blizu Boga da direktno isijavaju njegovu svetlost. Oni ne rade već blistaju, oni ne stvaraju nego prenose životne zrake Božje i bude ih na nižim planovima postojanja. Presto, Serafin i Kerubin čine vrhovnu trijadu iz koje proizlazi svjetlost koja nadahnjuje kosmos svojim životnim dahom. Oni su deo Božanske sfere u užem smislu, jer su svojom prirodom iznad prostora i vremena, kao i sam Bog, ali očituju Božanstvo u vremenu i u prostoru. To je jezgro o kome je Tesla govorio ambasadoru tadašnje kraljevine Jugoslavije Vladiću, iz koje je, po vlastitim rečima ‘dobivao sve svoje ideje, ali u čiju tajnu nije prodro…’. Svaki red sila prima podsticaje od gornjeg reda, ali obrnuto nije slučaj, uticaj strujanja je jednosmjeran, ireverzibilan, odozgo prema dole. Vrhovni Vladar je Sveti Zakon (gr., Hieros Logos) koji vlada načelom neprekidnosti sveukupnog beskonačnog sveta. Bog Stvoritelj (gr., Demiurg) je nespoznatljiv. Vođen iz dna kosmosa središnjim arhetipom mistične svetlosti, čitavoga života svesno i s radošću poklanjajući ljudima spoznate arhetipske zakone po kojima radi priroda, Tesla je, pred vlastitu transfiguraciju na pravoslavni Božić 1943., i sam postao živi arhetip osnivača nove naučne religije.

Ovo je zaista veličanstvena slika spiritualnog Kosmosa. Znači li to da Tesla kao duhovno biće i dalje ima udela u naučno-duhovnoj transformaciji kroz koju prolazimo, ne samo posredno, kao uzor ili inspiracija, već kao svojevrsni vodič?

Naravno da je Tesla bio ono što se u Hinduizmu naziva Avatar, a u Budizmu Tulku, on nije bio subjekt u ljudskome smislu te reči, već energija emanirana na Zemlji sa tačno određenim evolutivno-civilizacijskim zadatkom. U biti, on je Nirmana-Kaya, disharnirani Duh, koji i posle takozvane telesne smrti, iz astrala nadzire ostvarenje svog cilja na Zemlji, kako bi uspešno dovršio započeto tokom privremenog ljudskog bivstvovanja, a koje mu je programirano od bića koju su još viša od njega. Dokazi za to su brojni: svi koji su ikada iskreno poverovali u Teslinu misiju i s njime uspostavili neposrednu srčano-mentalnu vezu doživeli su bar jedan parapsihološki fenomen, a često i više njih.

TESLA KAO JASNOVIDILAC

Kako protumačiti ‘pojavljivanje slika praćeno jakim bljeskovima svetlosti’ kod Tesle o kojima on govori u svojoj autobiografiji? Je li to povezano s višim psihičkim funkcijama i sposobnostima koje se obično nazivaju paranormalnim? Neobično je da Tesla kaže da su te slike, na neki način, bile stvarne, a ne plod žive imaginacije.

Sasvim je jasno da je Tesla morao imati uvid u ono što bismo danas, u nedostatku boljih izraza, mogli nazvati parapsihologijom. To kako je on dolazio do pronalazaka i kako je radio u svojoj umnoj laboratoriji, to je svakako bez presedana u istoriji nauke. I pored više od 150.000 dokumenata (oko 38.000 strogo naučnih dokumenata, šire naučnih oko 60.000, a sveukupno preko 150.000) koje danas čuva Muzej Nikole Tesle u Beogradu, on iza sebe nije ostavio sistem svoje naučne metodologije, jer Tesla je bio jasnovidilac. On je ulazio u određena psihička stanja i to je bila njegova metoda koja se, ustvari, može porediti samo sa sličnim stanjima u kojima se nalaze jogiji ili s onim o čemu govore sveci. Teslu danas retko ko posmatra kao filozofa i duhovnog čovjeka, a on je produhovio fiziku, produhovio tehnologiju, produhovio nauku. Na kraju krajeva, celim svojim životom i radom postavio je temelje posthrišćanske civilizacije trećeg milenijuma. I pored svega toga njegov uticaj na savremena kretanja u nauci je minimalan, ali će se to morati ponovo vrednovati. Tek u budućnosti dobićemo pravi odgovor na Teslinu paradigmu jer je on previše ispred i iznad današnjih naučnih metoda. Iz Kolorado Springsa Tesla piše u Njujork svom prijatelju Johansonu kako je u škrabotinama visokofrekventnih elektromagnetskih pražnjenja otkrio um i kako će uskoro on, Johanson, moći svoje pesme čitati Homeru, dok će sam Tesla diskutovati o svojim pronalascima s Arhimedom. Isto tako, u detaljnom dnevniku istraživanja susreću se opisi elektromagnetskih zelenih magli koji potpuno odgovaraju opisu magle što se pojavila prilikom nestajanja ratnog broda u poznatom filadelfijskom eksperimentu. Po povratku iz Kolorado Springsa Tesla izjavljuje u novinama kako je uspostavio vezu sa vanzemaljskim civilizacijama. Retko ko ga je tada uzimao uzbiljno. No, ima indicija da je Tesla nastavio svoja istraživanja ‘paralelnih svetova’ sam, u tišini, ne objavljujući rezultate. Po svemu sudeći, izradio je aparat za podešavanje elektromagnetskih oscilacija vlastitog mozga, tj. kontrolu svojih mentalnih aktivnosti i na taj način uspeo bez napora komunicirati sa vremenski pomaknutim realnostima. Ova njegova otkrića otvaraju jednu potpuno novu stranicu u savremenoj nauci jer ukazuju na put ujedinjenja materijalnog i duhovnog u ljudskoj spoznaji (u prirodi su materija i duh, naravno, već ujedinjeni). On je imao sposobnosti da razradi oba aspekta jedinstvene nauke: proučavao je s podjednakim uspehom fizičku osnovu psihe kao i psihičku osnovu fizike. Tako je došao do presudnih opštih zaključaka: da je svet jedinstveni kontinuirani svjetlosni medijum i da je materija sastavljena od organizovanih delova elektromagnetskog etera, to jest, od elektromagnetskih oscilacija, zatim, da je najopštiji prirodni zakon – zakon rezonanse i da se sve veze među fenomenima uspostavljaju isključivo raznim vrstama magnetizma, čija je osnova sinhronicitet. Samo se po sebi razume da, ako se sva fizička realnost može svesti na odnose elektromagnetskih polja, onda je izraz teorijske osnove tih odnosa – matematika. Sa druge strane, ako elektromagnetske oscilacije korespondiraju s mentalnim planom koji je, prema tome, iste prirode, onda su brojevi program organizacije elektromagnetskih polja u individualnu psihu. Teslina istraživanja su prvi neporeciv i jasan korak u razjašnjenju i primjeni istinite Platonove doktrine u kojoj se kaže da je matematika veza između sveta ideja i sveta materijalnih fenomena. Još preciznije: matematički algoritmi (inherentna logika matematike) su metode inkarniranja ideja u fizičke objekte. Na kraju, kako sve stare (a i nove) mistične predaje složno govore: materija je samo zgusnuta svetlost. Tesla je verovao da je celi svemir živ i da su ljudi automati koji se vladaju po kosmičkim zakonima. Takođe je smatrao da ljudski mozak nema osobinu da pamti u onom smislu kako se to obično smatra, već da je memorija samo reakcija ljudskih živaca na ponovljeni spoljni stimulans. Još važnije je, naravno, da neto sa stotinama fundamentalnih naučnih pronalazaka ne pripisuje invenciju u zaslugu sebi, nego eksplicitno izjavljuje da vrši ulogu posrednika nauke iz sveta ideja u svet ljudske prakse. Čvrsto je verovao u reinkarnaciju. Sama Teslina smrt bila je neka vrsta njegove osobne svečanosti i više je nalikovala svesnom preseljenju duše u drugi plan postojanja nego na smrt nekog običnog slavnog čovjeka, zbunjenog i uplašenog pred samooslobođenjem. Dva dana pre diskarniranja, Tesla je prestao raditi i zatvorio se u hotelsku sobu, tražeći da ga niko ne ometa. Kada su direktor hotela i sobarica konačno ušli zatekli su ga elegantno odevenog kako leži mrtav ruku prekriženih na grudima, potpuno spreman za odlazak. Imao je dvostruki pogreb, hrišćanski i budistički, a nakon prve sahrane bio je i spaljen.

SUNCE U GLAVI

Da li su Tesline neobične sposobnosti, na neki način, povezane sa onim što se naziva ‘astralna projekcija’? Tesla kaže da je ˝mentalno putovao˝. Da li se tim fenomenom može objasniti Teslina izvanredna sposobnost vizualizicije i imaginacije kojima je gotovo potpuno zamenio fizički eksperiment? Tesla kao da je imao neku vrstu urođenog mentalnog holografskog simulatora..

Misli su ustvari slike, uređeni kompleks elektromagnetskih talasa. Moć svesti je u tome da kontinuirano bira frekvencije mišljenja, a time i formira slike i tumači elektromagnetske senzacije iz okoline. Astralna projekcija je dislokacija elektromagnetske kopije psiho-engrama mozga, dislokacija čovekovog elektromagnetskog nivoa postojanja. Jednostavnije rečeno, pri astralnoj projekciji ljudska duša izlazi iz tela pod kontrolom svesti. Moguće su i spontane astralne projekcije, ali u Teslinom slučaju kontrola je stalna i potpuna. Osobina tako iseljene cerebralne aktivnosti je da mnogo jasnije, kao najizoštrenijim čulima, prima sve impulse iz ma koliko udaljene pozicije u prostoru. Svetlost je univerzalni kozmički medijum i zvuk koji čujemo prethodno se u srednjem uhu pretvara u svetlost, jer mozak ne može neposredno primati mehanički talas. Zvuk se elektromagnetski obrađuje preko organele cilie koja primi drhtaj i onda trepljama proizvede nervni elektroimpuls.

S obzirom na Teslin opis iskustva viđenja plamenih jezika i osećaj da mu ‘u glavi sija malo Sunce’, što je bilo posebno izraženo u 25. godini, da li se tu radilo o nečem poput jogijskog buđenja kundalini-energije?

Središta naših čakri su beskonačni centri Sveta u nama. Ako ih probudimo, kao što je to znao učiniti Tesla, onda uspostavljamo svesnu kosmičku vezu. Teslina tehnologija koju je on na dar dobio od Stvoritelja sveta u obliku tehničkih vizija tek će se odgonetati. On je bio u stanju da se uključi na taj okean energije koju stvaraju koncentrična rotirajuća magnetska polja, od atoma do galaktičkih jata, a ona su zapravo sva od svetlosti. Planeta Zemlja je gigantski magnet koji se vrti i on sam je generator neizmernih, nepotrošivih količina elektriciteta. To vidimo na svakom koraku. Odakle toliki elektricitet u oblacima, na primer, pa u jonosferi? Naravno, od Zemljine rotacije. A ljudi kukaju zbog manjka energije. Neverovatno! Neophodno je potpuno novo poimanje energije i materije, ljudska spoznaja vapi za jednom novom, dubljom i pametnijom fizikom koja će nam otvoriti kosmičke resurse i ukinuti bilo kakav ljudski rad na konverziji materije i energije u nama potrebne oblike. Sama je mudrost dostatna da nam otvori harmonične izvore kosmičkih sila, a ne da gotovo nasumičnim cepanjem atomskih jezgara povređujemo sami sebe.

TAJNA JE U VIBRACIJI

Što se tiče Teslinog shvatanja o ´spoljnjoj´ uslovljenosti ljudskih misli, koliko smo, po Vama, mi, ljudska bića, zaista uslovljeni odnosno slobodni u svojim odlukama i delovanjima?

Tesla je držao da je čovjek automat kosmičkih sila i to je posve ispravno, ali u jednom ograničenom smislu vredi samo za živog čoveka i njegovu individualnu svesnost, fizički – sinhronicitet, koji je veza delova Kontinuuma. Ali, na nivou celog kosmosa, osnovne fizičke beskonačnosti, vredi nadindividualna svest koja je kontinuitet tog fundamentalnog Kontinuuma. Buda, kada uči o svesti, ima u vidu upravo tu opštu i neprestanu svest koja je odlika celokupnog Univerzuma. To su dva nivoa: svest celokupnog bitka i sinhronicitet unutrašnjih delova tog bitka. Sa druge strane, ljudske misli proizvode značajne efekte na osnovi glavnog svojstva prirode da je samoj sebi slična. Misli su niži harmonici elektro-akustičkog sistema našeg planeta i tempirano proizvode događaje u okolini. Zbog vremenskog kašnjenja ljudi ne percipiraju vezu misli i materijalne stvarnosti. Teslijanska nauka doseže višu ali i širu svest o kosmičkoj harmoniji čiji smo mi samo jedan talas, ton, deo… ali moćan deo. Kada je nešto malo, to ne znači da je manje moćno od velikog. Beznačajnost dimenzijskih skala očitovala se prvi put jasno u oslobađanju fisijske energije atomskog jezgra, moćne, ali tako male da se ne može opaziti golim okom. Tajna je u vibraciji i rezonanciji.

Teslina posebna privrženost beloj golubici koju opisuje u svojoj autobiografiji posebno je dirljiva priča. U trenutku kad je umirala Tesla je video kako iz njenih očiju izbija svetlost. Kako to shvatiti?

Bela golubica vesnik je Agarte, mističnog centra sveta u kome prebiva anđeo svetlosti – Lucifer. Njeno pojavljivanje i smrt u njegovoj hotelskoj sobi Tesla je protumačio kao znak da mu je javni zemaljski program završen i da otpočinje tajni deo njegovog rada za budućnost, što je i rekao u novinskom intervjuu. Golubica mu se pojavila nekoliko dana pre nego li je američka vojska srušila kulu Vardenklif 1917. godine, 4.jula, na dan američke nezavisnosti, u 11 sati pre podne, na što on uopšte nije reagovao.

TESLA – VIZIONAR ISPRED NAUKE SVOGA VREMENA

Možete li prokomentarisati svoju primedbu koju ste izneli početkom godine u Vašem predavanju o Tesli u Tehničkom muzeju u Zagrebu, da u poslednjih sto godina nije učinjen nijedan ozbiljniji korak u fundamentalnoj fizici, niti proboj u srž svemira?

Do dvadesetoga veka postojale su tri nivoa spoznaje: duhovna priroda zakona, matematički jezik i fizički eksperiment, osetilni nivo. Onda je iz nauke izbačena metafizika i otpočela je stagnacija fundamentalnih nauka i nemoralni napredak tehnike i tehnologije. Tesla je bio potpuno svestan da su svi fizički zakoni duhovne prirode kao i celokupna matematika. Niko nikada nije video brojeve, niti geometrijsku tačku. Zakoni prirode su takođe ekstrasenzorni, vanosetilni. U tom smislu Tesla je video da će se nauka nužno kad-tad početi razvijati ka apstraktnom poimanju duha i da njena budućnost nikako nije razvoj materijalno-magijskih moći koje se suprostavljaju osvešćivanju građe Kosmosa, to jest Božjeg dela [Kreacije; Op. BK.] kao takvog. Harmonizovanje čoveka s kosmičkim silama mora se obaviti mudrošću okrunjenom prosvetljenjem filozofa, naučnika i uopšte tragaoca za osnovnom istinom o svetu. Nauka je samo jedan specifičan put do Boga, možda i najteži i najduži, jer podrazumeva racionalnost. Dekart je lepo rekao da svaki razuman čovek mora verovati u Boga. Zato današnji naučni ateisti, koji skupo eksperimentišu bez ikakve dublje hipoteze, deluju nekako nedovršeno, kada ih uporedimo sa Pitagorom, Keplerom, Galilejem, Njutnom … Primera radi, Božija čestica koju traže u CERN-u je ne samo nespretan ironičan naziv nego i besmislen. Koja to čestica nije Božija? Zar proton, elektron i neutron nisu Božije čestice? Svet je stvoren odjednom a ne od delova, jer je svet beskrajan, barem u vremenu, a beskonačnost se iz delova nikada ne može sazdati. Beskraj prethodi delovima. Po mom shvatanju, prostor neprestano nastaje kao deo večne sadašnjosti, a kao deo prostora, isto tako neprestano, nastaje jedinična, elementarna masa i to po Zlatnom preseku, koji je ujedno Da Vinčijev kod. Zašto po Zlatnom preseku? Zato što se Kontinuum, to jest osnovna beskonačnost našeg sveta, može deliti samo prema unutra i to samo po kontinuiranoj proporciji, jer inače bi se u kontinuumu pojavile rupe, prekidi, što ne može biti slučaj. Ima tome slično i u teologiji: živi Hrist, creatio continua. Jedino beskonačnost [neograničenost; op. B.K.] postoji realno i ona je naše svakodnevno iskustvo. Samo, nije reč o prostornom beskraju kako to zamišlja naivni i čulima okovani ljudski um. Beskonačnost je isključivo temporalne prirode, to je ta večna sadašnjost koju jedino imamo i živimo je sve vreme, i koja nije ništa drugo do naša vlastita svest. Naučna religija napokon će ostvariti fizičku besmrtnost i to pomoću shvatanja samog vremena i njegove uloge u promeni prostora i mase. Vreme nema tok, ono je aritmetička nula, od tačke do tačke prostora skakućemo kroz nule vremena. Na primer, avionom krenem iz Beograda u Zagreb u tri sata i u Zagrebu sam u četiri sata. Koliko je sati u Beogradu kad stignem u Zagreb? Naravno, takođe je i u Beogradu 4 sata. 4 – 4 = 0. Od tačke do tačke u prostoru vreme uopšte ne protiče, neprestano je sadašnjost, aritmetička nula. A pogledajte Ajnštajnovu jednačinu za sinhronizaciju satova u Specijalnoj teoriji relativnosti! Prema toj teoriji je u Beogradu još uvek 3 sata, iako sam ja već u Zagrebu i sat mi pokazuje 4 sata. Po Ajnštajnu od tačke do tačke u prostoru nije isto vreme, što je apsurd. Svi bi naši satovi onda pokazivali različito, jer se svi stalno krećemo raznim brzinama. Razumevanje tajne vremena osiguraće nam kontrolu trajanja u fizičkim i biološkim procesima, i omogućiti konzervaciju živih sistema bez ikakvog vremenskog ograničenja.

SUDBINA TESLINE OSTAVŠTINE

Koliki je danas interes službene nauke u svetu (posebno fizike) za Teslinu teoriju fizičke realnosti i njegovo shvatanje elektromagnetskih pojava i da li je ipak većina tih istraživanja izvan ˝glavne struje˝ akademske nauke?

V. ABRAMOVIĆ: Čovečanstvo, na sreću, nije veštački proizvod i podleže kosmološkim principima. Zato se naučni razvioj ne može sprečiti ljudskim konzervativizmom, tim oficijelnim slepilom za novo, za promenu. Novo je mediokritetima uvek emotivno riskantno i mentalno neudobno. Da se pitala oficijelna nauka, ne bismo odmakli dalje od Njutnove mehanike, ne bismo imali čak ni Arhimeda, ali ni Faradeja, ni Teslin asinhroni motor koji je njegov uvaženi profesor u Gracu oglasio perpetuum mobilom i stoga nemogućim, zbog čega je, kao što znamo, Tesla napustio studije. Otkrićem stacionarnih talasa u Kolorado Springsu još 1899. kao i celokupnom tehnologijom nehercijanskih talasa koji idu brže od svetlosti ili, kada treba, trenutno se efektuiraju ma gde u prostoru i lokalnom vremenu, Tesla je pokazao prolaz nauci Novog doba, onoj koja će poznavati kontrolu vremena oslonjenu na tehnologiju beskonačnog, to je put kojim danas idemo usprkos službenom otporu državne nauke i konformističke univerzitetske naučne zajednice. Sve vrvi od fazno pomerenih paralelnih svetova u njihovim paralelnim sadašnjostima. Nismo sami.

Kakav je stav srpskih naučnika iz akademskog establišmenta prema Tesli? Zašto nailazite na toliki otpor oko inicijative da se otvori naučno proučavanje do sada nepristupačnog Teslinog arhiva u Beogradu? Koliki je opseg te Tesline ostavštine? Opisuju li se u tim beleškama shvatanja o svemiru i eksperimenti? Ima li matematičkih beležaka?

U ovom trenutku niko se u srpskoj Akademiji nauka i umetnosti ne bavi Teslom, potpuno ga ignoriše i univerzitet, čak i njegov Elektrotehnički fakultet. Istini za volju, moram priznati da srpskim naučnicima nije jednostavno da se počnu baviti istraživanjima i eksperimentima iz Teslinih patenata i arhiva jer se oni suprotstavljaju i Ajnštajnu i kvantnoj mehanici, što oni kao ljudi bez pravog istraživačkog karaktera ne mogu podneti, jer to ih znanje kao obične ljude višestruko nadilazi. Slomili bi se jednostavno, pa eto već desetak godina niko od njih nije ni kročio u Teslin arhiv da bilo što gleda ili proučava. Tu ima njima sasvim hermetičnih beležaka sa naslovima kao, na primer: posmatrajmo zvuk kao talas svetlosti, ili, beleške o mehanici Etera, ili, kosinusna formula za brzinu elektromagnetskih talasa kroz zemlju sa svim merenjima, po kojoj ta brzina od beskonačne na polovima opada do trista hiljada kilometara u sekundi na ekvatoru. Ima mnogo toga što savremeni školski um ne može uopšte prihvatiti. Kao naučnike ograničene obrazovanjem mogu ih razumeti, ali ih ne mogu opravdati jer neće ni jedan jedini euro dati onima koji bi Teslu od srca proučili. Osećaju da bi ponavljanje Teslinih eksperimenata iz korena promenilo fiziku, boje se.

SVJETLOST: Da li su trenutno Tesline beleške (naročito proračuni) dostupne zainteresiranoj javnosti i mogu li se dobiti kopije tih beleški?

Na žalost, odgovor je negativan. Iako je 2003. Teslin arhiv UNESCO proglasio za svetsku baštinu i stoga bi morao biti dostupan svakom samo za cenu usluge kopiranja dokumenata, u Muzeju postavljaju razne birokratske prepreke koje je nemoguće savladati, pa čak traže i vrlo mnogo novca po dokumentu, uprkos tome što su sva autorska prava istekla. Ustvari, otkriću vam jednu tajnu: Sava Kosanović, Teslin nećak, koji je na Vrhovnom sudu SAD-a dobio celi sadržaj Muzeja kao privatno nasleđe, nikada nije to vlasništvo preneo na Jugoslaviju, odnosno Srbiju. Sve je Muzeju pri osnivanju dano samo na čuvanje, na revers. Kosanovićeva ostavinska rasprava nikada nije obavljena, te je pitanje vlasništva Tesline ostavštine pravno nerazrešeno. A kako ostavinska rasprava ne zastareva, Savini rođaci mogli bi to potraživati. Nedavno sam saznao i bizaran, ali izuzetno važan podatak da se prvi otisak Tesline posmrtne maske nalazi u privatnom vlasništvu u Hrvatskoj. Uzet je direktno sa Teslina lica i u unutrašnjem delu maske ostale su u gipsu Tesline obrve, njegov DNK.

TESLA vs. AJNŠTAJN

U čemu je glavna razlika između Teslinih i Ajnštajnovih shvatanja svemira? Kakvo je bilo Teslino razumevanje materije? Kako je on shvatao prostor i vreme?

Razlike Tesle i Ajnštajna u stavovima o fizičkoj realnosti su fundamentalne:

1. za Ajnštajna je svet akauzalan i relativan, a za Teslu strogo kauzalan i determinantan;

2. za Ajnštajna, ljudsko iskustvo sasvim je nepouzdano i ne odgovarajuće fizičkoj realnosti pa ih treba naučno usaglašavati, a za Teslu je fizička realnost univerzalna i prožima sve nivoe kosmičke egzistencije, tj. spoznaja istine ne može se izbeći ni na koji način i svi putevi spoznaje na kraju vode do istine;

3. za Ajnštajna svet je dualan, sastoji se iz ljudskog privida i objektivne kosmičke stvarnosti, a matematika je čisti gnoseološki instrument kojim se ljudska empirija privodi fizičkoj realnosti; za Teslu, svet je jedinstven i materija koja proističe iz duhovnosti jeste emanacija vremena i prostora;

4. za Ajnštajna eter ne postoji kao stvarni entitet već je to plod pogrešnih mišljenja kroz istoriju nauke; za Teslu eter je jedinstveno polje neizdiferenciranog vremena, prostora i energije i rezonantnim procesima u eteru nastaje materija;

5. za Ajnštajna sila je svojstvo prostora koje se očituje njegovom zakrivljenošću, za Teslu sila je niz matematičkih operacija koje imaju realno delovanje koje se manifestuje stanjima fizičkog sveta; za Teslu matematika ima prirodu sile, dok je za većinu drugih naučnika, kao i zaAjnštajna, obrnuto, tj. sila ima matematički karakter;

6. za Ajnštajna vreme je samo poredak događaja, ne postoji kao fizički entitet, već se utvrđuje merenjem od sistema do sistema; za Teslu vreme je realni algoritam hipostazirane matematike koja zakonom rezonancije komponuje fizičke sisteme iz etera i ponovno ih dekomponuje u eter.

7. za Ajnštajna je najveća brzina u vakuumu brzina svetlosti od 300.000 km/sec., za Teslu brzina elektromagnetnih talasa nije ograničena; njegova merenja i eksperimenti pokazuju da je u principu moguć trenutni prenos talasa i energije na bilo koju udaljenost, a da brzina prirodnih mehaničkih i električnih zalasa kroz Zemlju uveliko premašuje Ajnštajnovu brzinu svetlosti u vakuumu.

U razgovorima s prijateljima Tesla je često pobijao mnoge Ajnštanove tvrdnje, najčešće onu o zakrivljenosti prostora. Smatrao je da je time povređen zakon akcije i reakcije: “Ako se u prisutnosti velikih gravitacijskih masa prostor zakrivljuje, usled sile akcije, onda bi reakcija samog prostora morala biti takva da se on ispravlja”. Ili taj zakon ne vredi univerzalno. Ajnštajn je bio čovjek čiste teorije, a Tesla prvenstveno eksperimentator. Nije poznato da su se sreli i razgovarali. Ipak, Ajnštajn je Tesli čestitao njegov 75. rođendan, ističući kao glavnu njegovu zaslugu u nauci polifazni sistem generatora i motora naizmenične struje, što su po svemu sudeći Teslina manje značajna otkrića.

Po Teslinom shvatanju svemira i eterske fizike, glavno ‘sedište’ energije je u ‘ambijentu’, a ne u fizičkim sistemima. Slično bi se moglo reći i po pitanju informacije kad se razmatraju funkcije poput ljudske memorije. Je li tačno da je on odbijao prihvatiti Ajnštajnovu famoznu relaciju ekvivalentnosti mase i energije? Znači li to da je i nuklearne procese shvatao sasvim drukčije i da ono što se naziva ‘energijom vezivanja’ u atomskim jezgrima treba tumačiti na sasvim drugi način?

Iako nije ostavio svoju fizikalnu teoriju, Tesla je svojim brojnim eksperimentima postavio osnovu nove, rezonantne elektromagnetike. Smatrao je da je svet jedinstveni kontinuirani svetlosni medijum, a da je materija kompleks elektromagnetskih oscilacija organizovanih po matematičkom algoritmu. Verovao je da je zakon rezonanse najopštiji prirodni zakon koji eliminiše vreme i udaljenost i da se sve veze među fenomenima uspostavljaju isključivo raznim vrstama jednostavnih i složenih rezonancija (vibracija fizičkih sistema) čija je osnova isključivo elektromagnetska. Na kraju, umesto Njutnovih integrala, Lajbnicovih diferencijala i Maksvelove teorije polja, u svojim proračunima Tesla je koristio jednostavnu matematiku starogrčkih mehaničara, pre svega Arhimeda, uspostavljajući tako mehaničke analogije u elektromagnetici. Ne može se dovoljno naglasiti savremeni značaj ovakvog načina razmišljanja koje nedvosmisleno ukazuje na neophodnost potpune fizičke interpretacije elementarnih matematičkih pojmova, formula i sistema i povratak realističkim pogledima u matematici, zapravo mističnom matematičkom pitagorejstvu. Po svemu sudeći, proučavanje Tesle nije samo pitanje istorije fizike. U njegovom radu ne treba tražiti prvenstveno ideje tehnološke moći već i korene smisla i vrednosti ljudskog stvaralaštva i postojanja nauke uopšte. Za Teslu je ekvivalentnost energije i mase pomnožene kvadratom svetlosne brzine samo gruba i nerazjašnjena formula koja nam ne otkriva šta je zaista fisija atomskog jezgra. Atomska struktura jednostavan je sistem mikro-kuglastih munja sa zajedničkim središtem i karakterističnim internim vremenom koje atom organizuje principom sinhroniciteta.

ISTINITI RAZGOVORI S MARSOM

Poznata fotografija Tesle u Kolorado Springsu na kojoj on zadubljeno čita knjigu naziva se ‘Bošković’. Fotograf koji ju je načinio svedočio je da je taj naziv bila Teslina sugestija. To bi značilo da je on čitao Boškovićevo glavno prirodno-filozofsko delo. U kolikoj je meri Boškovićeva teorija uticala na Teslina shvatanja i ima li kakvih naznaka o tome?

Knjiga koju Tesla čita u Koloradu dok oko njega pršte munje je Faradejev laboratorijski dnevnik. Boškovićevu „Teoriju prirodne filozofije“ Tesla čita ispred spiralnog pojačala-odašiljača. Ali, to je u neposrednoj vezi jer je M. Faradej usvojio Boškovićevu teoriju materije kao sume neprotežnih centara privlačno-repulzivnih sila. U eksperimentima Tesla je materiju tretirao kao lokalno zgusnuti svetlosni eter uređen Zakonom kontinuiteta, odnosno, Boškovićevom jedinstvenom prirodnom silom. Gledano u celini, kosmičko središte Boškovićeve jedinstvene sile je nelokalno, ono je bilo gde u prostoru, a gledano eksperimentalno, bilo koje lokalno središte Boškovićeve univerzalne sile zapravo je geometrijsko središte Teslinog sekundara u sustavu njegovog transformatora.

Što je poznato o saradnji Tesle s lordom Kelvinom? Zna se da je on vrlo cenio Teslu.

Kao predsednik naučne komisije za izgradnju Nijagare, lord Kelvin podržao je Teslu, a Edisona nije. Kada je Tesla 1902.-03. objavio da je energetski razgovarao sa Marsom, zbog čega ga je naučna javnost napala, Kelvin ga je javno podržao rečima: ‘Ako Tesla kaže da je to istina, onda je to istina.’ Postoji i Kelvinovo pismo Tesli u kojem mu se zahvaljuje za poslane knjige.

TESLIN PANPSIHIZAM

Poznato je da se Tesla dopisivao s istraživačem paranormalnih fenomena i naučnikom Vilijamom Kruksom. Je li Tesla učestvovao u tim proučavanjima paranormalnog? Postoje li zapisi o tome?

Dvadeset i šestog januara 1892. Tesla je doputovao u London na poziv Britanskog instituta elektroinženjera. Dočekala ga je kočija direktora Postal Telegraph Officea, ser Vilijama Prisa i poziv da odsedne u njegovoj kući. Posle nekoliko dana odmora u sredu veče, 3. februara, održao je predavanje pod nazivom “Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visokog potencijala i visoke frekvencije” kome su prisustvovali i Vilijam Kruks, Džejms Divar, Vilijam Pris, J.J. Tomson, Oliver Hivisajd, Silvanus Tompson, Josef Svan i Džon Ambroz Fleming. Još kao đak, Tesla je rad Vilijama Kruksa ‘Radiant matter’ čitao na nemačkom, a sada, u svojoj 35. godini, video ga je u prvom redu kako mu iskreno aplaudira. Sutradan tokom obilaska Rojal Instituta i pregleda laboratorija Majkla Faradeja ser Džejms Divar ga je uverio da ponovi svoje predavanje pred članovima Royal Instituta. Smestio je Teslu u jednu fotelju, natočio mu viski iz kristalne flaše i rekao: ‘Sada sedite u fotelji u kojoj je sedeo Majkl Faradej i pijete viski koji je on pio’. Teslino obraćanje engleskoj naučnoj javnosti bilo je posebno uverljivo i inspirativno. Bio je svestan da je tadašnja Engleska bila središte moderne nauke. Zato se izborom opreme posebno pripremio za nastup. Najspektakularnije je bilo provođenje struje visokog napona kroz vlastito telo. Pre odlaska, poklonio je Kruksu jedan svoj transformator i prisustvovao spiritističkoj seansi. Vilijam Kruks, Oliver Lodž i mnogi drugi britanski naučnici u to vreme pokušavali su naučno objasniti fenomen spiritizma koji je tih godina bio vrlo raširen u Londonu. Na opšte iznenađenje, umesto da raskrinkaju prevaru postali su uvereni spiritisti, iznoseći čvrste dokaze o postojanju duhova. U Muzeju Nikole Tesle u Beogradu nalazi se pismo V. Kruksa u kome se zahvaljuje Tesli za poslatu zavojnicu koja olakšava nervne napore medijuma koji ektoplazmom emaniraju likove umrlih.

Može li se reći da je Tesla zastupao neku vrstu ‘panpsihizma’ (gledište da je fizička stvarnost produhovljena), poput, recimo J.V. Getea ili možda Lajbnica koji je bio ‘vitalist’? To bi se moglo izvići iz njegove izreke da je ‘život ritam koji se mora spoznati’ i tvrdnje da on ‘oseća taj ritam i upravlja se po njemu prepuštajući mu se’. Štoviše, dodaje da je taj ritam ‘vrlo zahvalan’ i da mu je dao znanja koja ima. Dakle, kosmos je Tesli bio vrhunski pedagog.

Verujući da je sva priroda živa, Tesla – kosmolog imao je svoje filozofsko i religijsko stajalište: ‘Aristotel je učio da u svemiru postoji nepokretna entelehija koja sve pokreće i misao je njen glavni atribut. Isto tako, ja sam uveren da je ceo kosmos objedinjen kako u materijalnom tako i u duhovnom pogledu. Postoji u svemiru neko jezgro iz koga mi dobijamo svu snagu, sva nadahnuća, ono nas večno privlači, ja osećam njegovu moć i vrednosti koje ona emituje celom svemiru i time ga održava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu tog jezgra, ali znam da postoji i kada mu želim dati kakav materijalni atribut onda mislim da je to SVETLOST, a kada ga pokušavam shvatiti duhovno onda je to LEPOTA i SAMILOST. Onaj ko nosi u sebi tu veru oseća se snažan, rad mu čini radost jer se i sam oseća jednim tonom u sveopštoj harmoniji’. Ova veza pojedinca i kosmosa koja ide preko jonosfere zloupotrebljava se čuvenim HAARP-om koji je izvorno Teslina tehnologija. Na kupoli Vardenklifa Tesla je prvi postavio ultraljubičaste lampe za buđenje jonosfere. Lako je, kažu današnji eksperimentatori, izazvati masovne emocije ili imputirati nameru velikom broju ljudi adekvatnim osciliranjem jonosferskog sloja koji je, u biti, isto što i ezoterijska akaša hronika planete Zemlje. Međutim, fizički, to je vrlo kompleksna mreža nižih harmonika kolektivno nesvesnog celog čovečanstva i rad s njom zahteva daleko viši nivo naučne svesti. Jonosfera je ključ za upravljanje masovnim osećanjima i mislima. A svega ovoga Tesla je bio svestan još daleke 1899. godine u Koloradu. Problem je u tome što neduhovni fizičari današnjeg vremena pojma nemaju o duhovnom biću svetlosti i njenoj pravoj kosmičkoj ulozi i osobinama.

TESLIN JE UM RADIO KAO PRIRODA

Kako protumačiti Teslinu sposobnost da ‘vidi’ spontano novi zakon u obliku geometrijske slike, nakon čega bi razmatrao principe i interpretacije? Je li se on doslovno kretao između Platonovog sveta ideja i fizičke, ispoljene stvarnosti? Kako je koristio matematiku (i kakvu matematiku) u tom spoznajnom procesu?

Teslin je um radio kao priroda, jednostavno i stvaralački potpuno, sumersko-pitagorejskom matematikom za osnovnu školu i mudrace. Po Teslinim rečima, u njemu se određeni zakon pojavljivao uvek spontano i u obliku slike koja, naravno, ima geometrijski princip. Usledilo bi potom poniranje u taj princip, umna identifikacija, razumevanje i fizičko interpretiranje, kao kasnije faze procesa otkrivanja. Tek tada dolazilo bi do aritmetizacije zakonitosti i do izražavanja tehničkih osobina materijala najpogodnijih za neometani rad zakona u konstruisanom fizičkom modelu. Shodno ličnom iskustvu svoje inventivnosti, Tesla je držao da rad vrše prirodni zakoni, a ne materijalne strukture. Pod radom na otkriću on pre svega podrazumeva borbu za mentalno pročišćenje, tj. apstrahovanje od sekundarnih misli i čulnih sadržaja opterećenih detaljima koji zamračuju jasnoću slike principa i otežavaju uvid u pravu narav odnosa geometrijskih elemenata. Teslin postupak shvatanja principa završen je, a princip spreman za primenu, onda kada je postignuta jednoznačna korespondencija matematičkih i fizičkih elemenata. Otkriće je, dakle, dostignuto u trenutku postizanja identičnosti nezavisnih članova matematičkog algoritma i njihovih fizičkih interpreta, tako da se u samom algoritmu prepoznaje fizički zakon koji vlada stvarnim svetom. Ideja se, dakle, kod Tesle ekskluzivno pojavljuje kao akt kreativne imaginacije čije matematiziranje vodi konačno do fizičkog modela.

Je li Teslino shvatanje ljudske memorije upućivalo na holističku predstavu po kojoj mentalne procese delimo sa svemirom u koji smo uronjeni, pri čemu naše mentalne funkcije ne bi bile ograničene našim fizičkim, biološkim telom? Znamo da postoje fenomeni koji su znaučno istraživani i koji to pokazuju (iskustva kliničke smrti, vantelesna iskustva, gledanje na daljinu i slični fenomeni).

Ceo svet za nas je svakako samo slika. Po Tesli, memorijski se engrami ne nalaze u mozgu, ni fizički, niti fiziološki, nego je memorija interakcija s okruženjem i u tom pogledu čovek je živi robot koji ima moć da menja poziciju i nivo svesti, koja je u suštini još uvek tajanstveno, ali zajedničko temporalno svojstvo kosmosa i pojedinca. Kada nadiđe relativnu individualnu svesnost ili sinhronicitet delova koji ga omeđuju, čovek je u stanju uzdići se do nivoa kontinuiteta koji je univerzalna svest beskonačnosti ili celokupnog postojanja. U tom stanju jezik reči više nije dovoljan i mora se preći na kontemplaciju prirodnog matematičkog jezika da bi se to nekako simbolički izrazilo, odnosno razumelo.

DUHOVNA FIZIKA

Zanimljivo je spomenuti da Joganandin duhovni učitelj Juktešvar Giri, koji je bio i naučnik, u svojoj knjizi „Sveta nauka“ govori da se u uzlaznim dobima sveta ljudska svest razvija do spoznaje elektromagnetske prirode svemira, da bi se u Satja jugi – najduhovnijem dobu – kada je Sunce najbliže velikom kosmičkom duhovnom središtu (Višnu Nabi) i kada bi magnetizam bio najjači, duhovna svest razvija do maksimuma kada biva spoznata svaka suptilna energija. Kakvo je bilo Teslino shvatanje duhovnosti? Poznati su njegovi susreti s Vivekanandom. Prema hrvatskom fizičaru prof.dr. Mladenu Martinisu, Tesla je vjerovao da je vedsko učenje o prirodi svemira ključ za razumevanje savremene nauke i rada nekih njegovih patenata. Koliko su se njegovi pogledi podudarali s vedskima? Da li je praktikovao duhovne vežbe, poput meditacije ili joge? Nije li on otišao i dalje od vedskih duhovnih shvatanja?

Profesor Martinis potpuno je u pravu kada zahteva proširenje naučne spoznaje vedskim spoznajama. Pozitivna, praktična nauka nije još pronašla put matematiziranja i eksperimentalne kontrole kosmoloških otkrića Veda. Razlog za to je neshvatanje ontologije prirodne matematike koja stvara ceo ovaj naš svet iz jednog jedinog principa, a taj je postojanje ma koliko središta kosmosa u koegzistenciji, princip večnosti ili konstantne sadašnjosti. Neophodna su najmanje dva središta za konačnu relaciju i tako sfernim zakonom nastaje Prostor kao ma koliko veliki, ali ipak konačni deo beskonačnog vremena, same sadašnjosti. Dokaz tza to je što postoji samo jedna jedina materija u promeni, a ne tri oblika te iste materije, prošli, sadašnji i budući, kako se implicitno smatra, jer nemamo nikakvu valjanu hipotezu vremena u fizici. O Vremenu se u nauci gotovo i ne razmišlja jer se službeno smatra da vreme ne postoji realno. Sasvim je obrnuto, samo je Vreme beskonačna celina, dakle – realno, a sve drugo su efemerni delovi tog vremena, mislim na prostor i masu. Za Teslu je Duh poslednja osnova sveta, ono što zaista egzistira uvek na isti način, a prostor i masa su promenjivi, iluzorni, vedska maja, iluzorni svet promene. Razjašnjenje magnetizma svakako je ključ za spoznaju najopštenitije tajne sile. Gravitacija je sinhrono uređeni magnetizam, nalik na Boškovićevu krivulju jedinstvene sile u prirodi, a nikako nije u pitanju jednopolna sila koja samo privlači mase, kako nas to uči njutnovska univerzitetska nauka. Sa druge strane, svetlost je poslednja prepreka ljudske svesti na putu spajanja sa beskonačnim. Tesla je radio sa svim vrstama svetlosti, vidljivim i nevidljivim, i to je Vivekananda odmah uočio kao stepen komunikacije svojstven samo nekolicini najviših indijskih svetih ljudi, kao jedini direktan oblik komunikacije ljudi sa svetom bogova. Uzeto u celini, Tesla ne samo eksperimentalno praktikuje vedske uvide već nam otkriva i nove, naučno jasne, upotrebljive i svakom dostupne podzakonitosti vedskih univerzalija – duhovnu fiziku.

VEZA SA PARALELNIM SVETOVIMA

Tesla je uspevao stvarati kugle svetleće hladne plazme. Kako mu je to polazilo za rukom i može li se taj fenomen uporediti s kuglastim munjama?

Ako se kuglaste munje formiraju u dalekim infracrvenim područjima spektra onda nemaju termička i eksplozivna svojstva jer su fazno pomerene u odnosu na naš energetski svet i stoga ne međudeluju, drugim rečima, bezopasne su.

Kad je Tesla ustvrdio da je uspostavio ‘vezu s drugim svetovima, ‘paralelnim svetovima’ on je diskretno nastavio rad na tome. Je li moguće da je uspostavio neku vrstu kontakta? Ako da, sa kime? Da li je ostavio ikakve zapise o tome?

V. ABRAMOVIĆ: U posljednjoj deceniji života Tesla je eksperimentisao na sebi i sa sobom. Proizveo je uređaje za multidimenzionalnu rezonansu i intersekciju svoje vlastite moždane aktivnosti kojima se lako prebacivao u paralelne sadašnjosti mikro i makro svetova, kojima je posve ispunjen kosmički prostor. Zapravo i nema praznine već je kosmos segmentiran po internim vremenima paralelnih svetova, koji su jedan u drugom, ali tako organizovani da se međusobno ne ometaju, kao što prošlost fizički ne ometa sadašnjost, već je u njoj prisutna samo kao memorija, kao svetlosna slika. Teslino istinito i duboko shvatanje pravih osobina elektromagnetskog spektra u nauci je ignorisano i zato fizika fundamentalno stagnira već čitav vek. Taj pomak u odnosu duše umrlih – duše živih Tesla je odgonetnuo i mogao je komunicirati s Tvenom, Vestinghausom i drugima kad god je hteo, o čemu svedoči njegov intervju Njujork Tajmsu iz 1942. Ali, još pre toga, 1937. u Američkom Srbobranu, koji se štampao u Pittsburgu, Tesla je dao intervju u kome spominje svoju čestu komunikaciju sa razvijenom civilizacijom unutar Venere.

Je li Tesla razvio naprednu metodu komunikacije nadsvetlosnim brzinama (ili trenutnim, nelokalnim efektima) kada je govorio o kontaktu sa inteligencijama iz svemira?

Sa beskonačnim brzinama Tesla je radio od samog početka jer se elektromagnetska indukcija već u njegovim zavojnicama obavljala trenutnim eterskim prenosom, ali ih je postao naučno svestan tek 1899. u Koloradu kada je nakon otkrića stacionarnih talasa sasvim ovladao tom tehnikom. Tu je najvažnija geometrija polja. Kada se ovlada tom geometrijom ma koliko visokonaponskim uređajima više nije potrebna izolacija. O tome svedoče mnogi snimci iz Teslinih laboratorija. Osim toga što je celokupni svemir inteligentan, postoji mnogo lokalno evoluiranih paralelnih civilizacija na daleko višem nivou svesti od ljudske. Izuzev nekoliko zapisa o tome objavljenih tokom Teslinog života, svi su drugi pažljivo sakriveni.

Vi govorite da je Tesla duhovni osnivač nove civilizacije temeljene na naprednoj nauci i tehnologiji i nazivate je ‘Teslijana’. Šta bi bile osnovne karakteristike te nove civilizacije i nauke? Koliko je u tome značajno shvatanje prirode vremena?

Pođite u džamije, medrese, idite u Vatikan, u patrijaršije, u masonske lože, u kancelarije svih svetskih vlada, gde god, svuda ćete naići na mobitele i kompjutere, na telekomunikacijske uređaje u čijoj osnovi su Teslini patenti, pre svih onaj daljinskog upravljanja. Religijski vođe u sukobu nisu ni svesni da ih je Tesla sve već povezao, naučno-tehnički ujedinio. Sledeći korak je spiritualizacija fizike i celokupne nauke iz koje će se roditi nova naučna religija, primerena ujedinjenom čovečanstvu. Astrofizika se već uveliko bavi kosmogonijom, kosmologijom, sve je već spremno za transformaciju naučne u naučno-religijsku kolektivnu svest čoveka. Otkriće i utilizacija prirode vremena je teorijska srž Tesline još uvijek nerazumljive i usled toga neprimenjene tehnologije. Civilizacija Teslijana ima dve glavne odlike: slobodna energija iz neiscrpnog kosmičkog okeana energije i sinteza mase neposredno iz svetlosti. Biće to civilizacija koja će poznavati moć vremena i služiti se tehnologijom samog Kontinuuma.

Što se u bliskoj i daljoj budućnosti može očekivati od proučavanja Teslinih ideja?

Napuštanje nepotpunih koncepcija relativizma i kvantne mehanike i vraćanje ontološkoj prirodnoj matematici koja zaista kreira naš svet, čemu će prethoditi pojava nove, transcendentalne naučne duhovnosti.

Izvor: Svjetlost