Архив БИА – историја политичке полиције

Национални, архиви и историјска докуметација у Србији и даље су под „ембаргом“ политичког, полицијског и безбедоносног сектора у Србији.  Архив Србије већ деценијама служи као „депо“ и историјска „депонија“ новије историје где су „запачаћене“ судбине дестина хиљада људи у Србији.  Архив Србије примио је „сирове“ али и ретуширана досијеа политичких „непријатеља“. Пошто није извршена темељна реформа архива тајних служби и отварање досијеа политичких противника и даље се води каталог непожељних којих више нема у животу или оних који се и даље из различитих разлога прогањају, коа и њихових потомака.

Матрица „непријатеља“ комунизма

Категоризација на Ратне злочинце, љотићевце, недићевце, четнике, јатаке, дезертере из ЈНА, класне и идеолошке непријатеље, анархолиберале, емигранте, припаднике југословенске непријатељске емиграције, лица интернирана у заробљеничке логоре, остали учесници Другог светског рата на страни непријатеља, повратнике, репатрирце, ибеовце. . “ јасно говори да се политички рат против противника није завршио и да се наставио новим средствима.

Матрица „непријатеља“ транзиције и демократије?

Како би се могли категоризовати политички противници за период од 1990 до данас. Они би за структуре СДБ и РДБ у Милошевићево време могли да буду у категорији: “опозиција, монархисти, сорошевци, фулбрајтовци, ратни дезертери ратова 1991-1999 године, тајкуни, шпијуни страних служби, организација ОТПОР, слободни новинари и они који су радили за стране медије, НУНС, многе НВО, масони. Након 2000. године БИА посредно ради нову класификацију која и даље држи категорију политичких противника у категорији: “анти хашки лоби, антиглобалисти и противници ЕУ и САД као и Немачке и Велике Британије, новинари , историчари, мафија, коруптвини и моћни тајкуни, монархисти, клерикалци и посебно СПЦ, организције Двери и Образ, опозиција пре свега СРС и ДСС, незадовољни пензинисани офицри и генерали, личности за реституцију и рехаблитацију. Све у свему све је остало исто, само су се промениле циљне групе и „газде“ за које се ради. Данас у Србији после доношења Закона о заштити података о личности где је затупљена и архивска грађа, као и Закона о реституцији и рехабилитацији битно спречава право рангирање грађе ОЗНЕ-УДБЕ-ДБ-СДБ-РДБ-БИА као веродостојне.

Архиви као „затамљене„ историје

Архиви у Србији били су и остали као „нема“ историја када је реч о процесима од 1945. године до данас. Није ни чудо што су су десетине хиљада људских судбина, документованих у тајним досијеима које је БИА похранила у депоу Архива Србије, уредно је спаковано у плаве, црвене и црне фасцикле како пише лист „Полиитка“. Евидентно је да ни једној влади од 2000. године није у интересу Закон о архивској грађи која остаје као део „затамњене историје“. Тако се понашају и архиви јер без закона о архивама они су затворени за озбиљна истраживања и достуни су „одабранима“.

Таква логика одговора и политичким структурама у Србији којим и одговара „затамљена историја“.  Многи на власти данас у Србији пре свега страначки лидери, као и они који владају јавном сценом или су на универзитету, САНУ међу кљижевницима, новинарима и бизнисменима налазе се или су ретуширани у „затамљеним„ досијеа и тајних служби. Све ово говори да тајне службе и даље владају Србијом. Тајне службе у Србији имају обилну документацију о дестинама хиљада грађана Србије уз могућност да се ти подаци „багателишу“ или злоупотребе.
Историчар др Бранка Прпа сматра да би у Србији могао да се примени хрватски или словеначки модел у отварању архива тајних служби. Словеначки модел по др Прпи је процена да Државни архив сам одлучи ко има права да погледа личне досијее, док Хрватски приступ досијеима има породица субјекта, али кад потпише спразум о поверљивости података. Овде се примењују селективни модели са елементима застрашивања и претњи. Модели отварања државних архива са документима тајних служби који су примењни у Немачкој, Чешкој су реалнији него у Словенији и Хрватској.

Кафкијански процеси?

Данашња категоризација „праћених“ и контролисаних грађана Србије добија ново рухо сходоно глобалним безбедоносним интересима, прилагођеним интересима моћних држава и њихових служби безбедности пре свега САД, Немачкој, Великој Британији, Француској, Руској федерацији.  Грађани Србије немају прилике да јасније провере да ли су били обрађивани од стране тајних служби. Модерно контролисање грађана Србије преко мејлова, фејсбука, твитера, мобилних и фиксних телефона је такво да делује застрашујуће . Са великом проценом може се рећи да све мобилне телефоније и провајдери за интернет делују у матрици „Великог брата“. Тајне службе данас јавно и без дозволе слушају на стотине хиљада грађана тражећи „непријатеље“ и сумњива лица. Ако се успротивите Новом светском поретку и и владавини администрације САД, Немачке или ЕУ можете постати „кафкијански случај“ нове светске идеологије.

Извор: Видовдан