Doboj kao konclogor za Srbe

Podmuklo i bezobrazno ćute istoričari „preteče EU“ već vek ceo, o zločinima nad SRBIMA u Velikom ratu gde je i model koncentracionih logora primenjen, za uništavanje celokupnog srpskog stanovništva u pojedinim delovima, tadašnje pokrajine BiH!

Pre početka rata, isplanirao je vojni vrh Austro-Ugarske da sistematski zatire Srbe u BiH, Hrvatskoj, Slavoniji, Sremu, Baranji, Bačkoj, Banatu i Dalmaciji, a nakon prvog vatikanskog koncila.

Kao uzor za ove planove poslužilo je britansko „iskustvo“ iz zemalja afričkih Bura, gde su ostrvski „humanitarci“ brutalno i bezobzirno provodili operaciju nasilnog preseljenja civilnog stanovništva, u logore opasane bodljikavom žicom. Imanja im je progutao plamen a stoku je engleska država velikodušno ponudila svojoj vojsci za šnicle, razume se, bez ikakve naknade tako nasilno lagerovanim Burima.

Čuvari su silovali mlade žene i devojčice, poneki i dečake (ukusi su različiti!) a sve u cilju uništavanja svakog oružanog otpora, koji su ponosni i ratoborni Buri uspešno pokazali prema engleskim okupatorima! Uzalud su malobrojni lekari Buri molili za medikamente dok su zarazne bolesti kosile logoraše, kao snoplje.

Ovaj model „spaljene zemlje“ oduševio je planere rata na brdovitom Balkanu, jer je tu bilo mnogo prostije provesti ga u delo. Sela su duž komunikacija a lokalno stanovništvo je izmešano. Vekovni otomanski okupatori silom su naterali malodušne da prodaju vjeru za večeru“ (kako zapisa Vuk Stefanović-Karadžić), dokazujući potom svoju odanost u zločinu nad slovenskom pravoslavnom braćom.

Danas, pokvarenjaci iz EU, potomke tih islamiziranih Srba nazivaju Bošnjacima, imenujući ih „autohtonim islamskim starosedeocima Balkana“, bezobrazno tvrdeći da oni ispovedaju „evropski islam“, koji im je „preteča EU“ i priznala za „državnu“ religiju 1912.godine.

Pripremali su ih za zločinačku ulogu, posle srpske veličanstvene pobede na Kumanovu, gde je polomljena otomanska kičma, iako su je Germani uzalud zdušno ojačavali!

Plašeći se sve vidljivije želje i namere srpskog stanovništva da zbaci okupatorski jaram  evropskih, katoličkih „usrećitelja“, i živi po svojoj slobodnoj volji u jedinstvu sa matičnom državom, režim carske tiranije premrežio je BiH (koja se graniči sa kraljevinom Srbijom) mrežom žbira, denuncijanata i špijuna (tipično evropski manir!) iz redova muslimanskog i katoličkog stanovništva, uz srpske otpadnike kao „šlag na tortu“!

Čim se za to ukaže pogodna prilika, planirano je zavođenje vojne uprave, kako bi vojno-policijski aparat carevine u punom kapacitetu mogao proraditi.

Sarajevski atentat bio je idealan povod za početak već isplanirane operacije, kao model udruženog zločinačkog poduhvata „preteče EU“, nad srpskim narodom.

Liste obeleženih kao navodni „državni  neprijatelji“, zapravo su drugo ime za sveštenike SPC, školovane i prosvećene javne radnike ali i državne činovnike, koji su ponosno i javno ispovedali svoju svetosavsku veru! Iako je pravoslavlje bilo zakonom izjednačeno sa RKC kao „carskom“ verom, nisu dušobrižnici RKC nikako mogli da podnesu te „šizmatike“ u  svojoj zemlji!

Zato su odmah počeli da hapse i zatvaraju po spiskovima, koje su tako pažljivo sastavljali prvaci HSP (Hrvatska stranka prava) poznati kao frankovci.

„Preteča EU“ obilovala je tamnicama, nije da ih nije bilo, al Srba ipak beše daleko više i očas tamnice ispuniše, te poče primena već gotovog plana srpskog lagerovanja.

Metodično, bez emocija, pristupiše policijski činovnici  izvršenju zadatih naređenja.  Oformi se odmah pomoćna policija „šuckor“, koju čine zlotvori iz redova frankovaca i muslimanska fukara kao bašibozuk (dobrovoljačke, lokalne grupe) koji se poput najezde šumskih mrava, sručiše na mirno, goloruko, srpsko civilno stanovništvo. Uz hapšenja po spiskovima, provođena je i pljačka, paljenje i razaranje stečene imovine, na koju su vlasnici uredno plaćali porez „preteči EU“ kao njeni civilizovani građani, a ne divlja, pobunjena plemena, kako su ih nemoralni  novinari (preteče BBC, DW, RFE, ZDF, CNN) zlonamerno prikazivali u svojim napisima za bečke, peštanske, agramerske (zagrebačke) i lajbahske (ljubljanske) novine.

Razume se da su „šuckori“ sasvim slobodno vršili mnogobrojna silovanja srpskih mladih žena i devojčica kao „društvene igre“ o čijim detaljima su rado kazivali, jer „žene su odmor ratnika“ kako reče jedan istaknuti evropski vojskovođa i osvajač!

Pravda je slepa da se ne ogreši, al toliki broj „ćoravih“ državnih činovnika, da ne bi videli zlodela još neviđena posle najezde Huna, nije evropska istorija do tada zabeležila!

Brinula je „preteča EU“ o svemu državnom, te tako i o vojničkim konjima bez kojih nema ratovanja. SAKAGIJA, teška konjska zarazna bolest, opasnost je i za ljude, te su zato kažnjenici radili u konjskoj bolnici, smeštenoj uz kasarnu u Doboju. Zaražena slama izbacivala se veoma brižljivo i retko, a gomila tako zatečene slame poslužila je za improvitovani ležaj prvih srpskih logoraša, pravoslavnih sveštenika. Njih kao „državne neprijatelje“ doteraše „šuckori“ iz srezova zvorničkog i srebreničkog, dodavajući im usput ugledne Srbe iz Semberije, izvučene naprečac iz svojih domova.

Tu će bez odgovarajuće nege, ishrane dostojne čak i utamničenih ljudi, osnovnih potreba preživljavanja, provesti nekoliko meseci, dok „umni“ staraoci carsko-kraljevske „pravne  države“ ne odluče u koji će logor biti upućeni, širom dvojne monarhije.

Vojnički poraz kaznene ekspedicije soldateske KuK razbesneo je vlastodršce, i počeše u sabirni logor Doboj trpati i kompletne porodice onih Srba koji stupiše u srpske dobrovoljce.

Očas nikoše širom BiH brojni logori, od kojih se pročuše po zlu uz Doboj, logor u Žegaru i Bihaću, kao prvi koncentracioni logori na tlu Evrope, koja se tada (kao i danas!) ponosila svojom kulturom i humanošću.

Srpska pobeda u Velikom ratu i posledično stvaranje zajedničke države sa željom za pomirenje i svaki napredak, učiniše da se svesno potisne i ne pominje ovaj strašni primer planskog, organizovanog udruženog zločinačkog poduhvata carsko-kraljevske vojne i civilne vlasti Austro-Ugarske. Ovo stoga, što su u zločinu učestvovali i njihovi katoličko-musliman ski podanici, a sada jugoslovenski stanovnici.

Srbi, zarad budućnosti zajedničke, oprostiše ovaj zločin, jer praštanje je u osnovi pravoslavlja kao srpskog temelja.

Prvaci srpski grdno pogrešiše, jer zločinci katoličko-muslimanski pomisliše da je svaki zločin nad Srbima moguć, a kazne neće biti!

Stvaranje NDH 1941.godine, oni dočekaše odlučni da svoj zločinački posao i završe, te odmah počeše plansko istrebljenje svega srpskoga, pošto novostvorena hrvatska fašistička država u svom Saboru izglasa rasne zakone protiv Srba, a protiv Jevreja samo primeniše već donete nemačke.

Besomučni i bestijalni lov na Srbe kao seosku šumsku divljač, sprovodili su nekadašnji pripadnici „šuckora“ ali i mlade snage, tek stasalih ustaša, domobrana i muslimanske seoske milicije.

Suočeni sa biološkim istrebljenjem, Srbi kao narod podigoše opšti ustanak, prvi u zemlja ma porobljene Evrope, bez obzira na cenu koju moraju da plate!

Kada britanski pokvarenjaci (tobožnji antifašisti) okrenuše ćurak naopako i izdaše generala Mihailovića, podržavajući KuK feldvebela JOSIPA BROZA (TITO) kao samoproglašenog maršala, ponovi se istorija. Feldvebel KuK postiže dogovor o prelasku fašista iz redova NDH u redove NOVJ, i odjednom čitave fašističke jedinice „progledaše“, ubrzano menjajući samo oznake na kapama i reverima svojih bluza, ali nastaviše progon i ubijanje Srba, samo sada kao nepoželjnih monarhista!  

Posle sloma fašizma, kome sovjetski (ruski) borci slomiše kičmu, zabraniše komunističke vlasti Jugoslavije svaku priču, o zločinima nad Srbima u dva svetska rata. Sve zarad nekakvog „bratstva-jedinstva“ kao nove velike srpske zablude, sa verom u bolju i srećniju zajedničku budućnost!

Tek će građanski rat u BiH devedesetih godina prošlog veka, otrezniti deo Srba, da nakon trogodišnjih ratnih napora i stvaranja svog državnog entiteta u BiH, počnu sistematski da izučavaju svoju istoriju, jer bez poznavanja istorije, nema ni budućnosti, ni boljitka.

Istina o Doboju kao prvom konclogoru u Evropi, još čeka svoje istraživače, da najzad progledaju (posle jednog veka!) kao slepi mačići, i suoče svoje narode sa potrebom donošenja rezolucije o genocidu nad Srbima. Razume se, uz odgovarajuće školske programe, koji bi možda i pomogli da se barem uspori talas neofašizma, koji se sve otvorenije valja EU zemljama!

„Drugosrbijanci“ i NVO u Srbiji, mogu kao svoj doprinos da planiraju trasu putovanja za školsku decu, umesto što (uzalud!) izmišljaju nekakve masovne grobnice iz građanskog rata na prostoru bivše zajedničke države. Neka počnu od plavog Jadrana, jer je na ostrvu Pag bio logor za srpske i jevrejske žene sa decom i devojke, a danas tu belosvetski golaći „prže“ dupe na letnjem suncu. Nema nikakvog obeležja u članici EU (da se ne zagađuje čist „hrvatski zrak“) o ovome stratištu, gde je 15.avgusta 1941.godine (katolička Vela gospa) RKC župnik paški organizovao za uzvanike, kolektivno silovanje Srpkinja i Jevrejki (kao „švedski sto“!). Zgroženi talijanski oficiri izvestili su pismeno načelnika generalštaba, ali kao dobri katolici napisaše pismo i svetom ocu (PIJE XII.) u Vatikan, da zna šta rade njegovi „pastiri“!   

Edukativna ekskurzija bi se svakako završavala na starom Sajmištu, gde se završavala i fašistička hrvatska država NDH. Kao narator ekskurzije, verovatno bi rado nastupio Efraim Zurof, kao ponajbolji sadašnji poznavalac fašizma i učinaka njegovih, a ipak nije Srbin, da bude pristrasan!

Srbi imaju poslovicu koja kaže: Boj se Boga istinoga! Ali EU baš i ne mari za Gospoda!

_________________________________

Napomena CEOPOM-a: Dobojski logor je osnovan 27. decembra 1915. godine i smatra seprvim koncentracionim logorom za Srbe na Balkanu. U njemu je bilo zatočeno 45.791 Srba. Od toga je bilo 16.673 muškaraca, 16.996 žena i 12.122 srpskih vojnika i jedan broj starijih građana, žena i djece iz Srbije i Crne Gore [2] . U logoru je ubijeno više od 12.000 Srba, a samo u aprilu 1916. godine je umrlo 643 djece. Logor je zatvoren 5. jula 1917. godine. U spomen žrtvama logora kod Crkve Sv. apostola Petra i Pavla je podignut spomenik. Spomenik se sastoji od granitnog postolja i obeliska koji se završava krstom.[3] Dan sjećanja na žrtve logora u Doboju se obilježava na dan njegovog osnivanja (27. decembra).

Izvor: Fond Strateške Kulture