Gvatanamizacija sveta pod upravom SAD

Danas, više nego ikada, postaje kristalno jasno kako je zvanični Vašington zamislio provođenje svojih imperijalističkih apetita: cela planeta poput Gvantanama. I svako ko se usprotivi ovoj monstruoznoj ideji trpi i trpeće, u zavisnosti od jačine oponenta, posledice. Nekada su to diplomatski demarši, češće se radi o sankcijama prvenstveno finansijske prirode, a kada je reč o slabašnim oponentima ne preza se i od upotrebe ogoljene sile. Tako svedočimo stradanju pojedinaca, grupa, naroda i u krajnjem slučaju (kakav je primer Srbije) ukidanju države. Dakle, Sjedinjenim Američkim Državama i satelitima koji kruže oko ovog gravitacionog polja sve je dozvoljeno, jer su oni tako odlučili. Međutim, kako to inače biva tako zahtevni projekti socijalnog inženjeringa u korist „super rase“ uvek pokažu unutar sebe vrlo slabe i lomljive tačke. Tačke unutar sistema koje mi možemo samo videti kao ljude koji su za budućnost učinili herojska dela. Ovde dolazimo do, u svetu, najaktualnije teme kakva je: sudbina uzbunjivača.

Edvard Snouden, koji će svojim statusom usijati ionako u dobroj meri zategnute odnose između SAD i Ruske Federacije poslednji je u nizu ljudi iz obaveštajne zajednice Amerike koji su svoju savest olakšali uzbunjivanjem svetske javnosti: da Veliki brat prati svaki (čak i) nagoveštaj koji može da ugrozi njegove „nacionalne interese“. Za našu temu trenutno je od izuzetnog značaja sudski postupak protiv Bredlija Meninga kome se u Fort Midu, sudi pred vojnim sudom za obelodanjivanje strogo poverljivih i tajnih dokumenata Vikiliksu. Ovaj mladi vojnih, inače vojno-obaveštajni analitičar već je osvojio mesto u istoriji i naredne generacije će ga pamtiti kao čoveka koji je obelodanio oko 700 000 tajnih dokumenata-što predstavlja i najveće obelodanjivanje tajni u istoriji SAD.

Zašto je za nas ovaj slučaj značajan? Prvo, čovek iz vojne obaveštajne zajednice SAD se usudio da javnosti učini dostupnim materijale koji ogoljuju pomahnitalu prirodu zapadne sile; Drugo, vrlo je verovatno da je Mening imao pristup informacijama koje su otkrile „nešto“ mnogo monstruoznije nego što bilo ko od kvalifikovane javnosti može i da pretpostavi.

O tome govori sama reakcija SAD kao i postupak koji bi trebalo da iznedri presedan koji preti da ukine objektivno istraživačko novinarstvo, konačno, istinu, slobodu, prava i odgovornosti kao temelje demokratskog društva; Treće, konačno dolazimo do dela koji je za celokupnu međunarodnu zajednicu od izuzetnog ako ne i životnog značaja-ukoliko vojni sud prihvati da je prema optužnom zahtevu tužilaštva Mening svojim činom „pomagao neprijateljima“ i tako napravi presedan u pravu koje se nameće za model pravosudnih sistema svuda gde to Americi odgovara- onda Vikiliks i svi mediji koji se još uvek drže objektivnog i istraživačkog novinarstva mogu da dožive istu sudbinu kao i Mening. Samo na osnovu ove tačke optužnice( ima ih ukupno 20), Bredli Mening se suočava sa doživotnom robijom. Pitanje je kako će proći svi oni hrabri novinari kojima je istina kategorički imperativ ma o kome se radilo. O njima ćemo malo kasnije.

Suđenje Bredliju Meningu trebalo bi da se završi sledećeg meseca i sva „očekivanja“ kada je reč o presudi idu ka doživotnoj robiji ukoliko ga vojni sud osudi za „pomaganje neprijatelju“ kako je vlada tražila optužnicom. Za njih Mening je svojevoljno poslao poverljiva dokumenta Vikiliksu dok je bio angažovan kao vojnoobaveštajni analitičar u Iraku i time direktno pomagao neprijatelju ili teroristima. (1) Mening koji je uhapšen aprila 2010. godine angažovao je civilnog advokata Dejvida Kumba (David Coomb) jer nije imao poverenja u vojne advokate iako bi po prirodi stvari (sudi mu vojni sud) bilo logičnije za očekivati da pravni zastupnik Bredlija Meninga bude neko iz armije. Postavlja se pitanje: zašto Mening ne veruje sopstvenoj vojsci? Idemo dalje: odbrana je tokom proteklih nekoliko dana izvela deset svedoka i jedan od njih bio je profesor prava na Harvardu Jokai Benkler (Yokai Benkler) koji je inače u svojoj karijeri predavao Internet pravo na Njujorškom Univerzitetu i kasnije na Jelu.

Profesor Benkler je u statusu svedoka-eksperta svedočio na okolnosti koje se odnose na slobodno istraživačko novinarstvo koje se ranije vezivalo za velike novinske kuće, danas uglavnom za Internet novinske portale. Tako je ovaj svedok ekspert govorio o „mreži Four Estate“ (2) koja se odnosi na novinare i njihovu profesiju. Four Estate za profesora Benklera je„set modela prakse i organizovanja tehnologija koje zajedno imaju funkciju da ostvare ulogu koju u smo u dvadesetom veku povezivali s slobodnom štampom. Mreža Four Estate je u suštini klaster praksi, tehnologija i organizacija koje u dvadesetprvom veku ostvaruju tu ulogu u okviru modela mreže informacionih produkcija. Uglavnom se to odnosi na novinarstvo kada o njemu govorimo kroz ulogu izgradnje demokratije i više kroz model čuvara te funkcije u sve širem spektru novinarstva“.(3) Meningova odbrana je, naravno, iskoristila prisustvo ovako važnog i uticajnog svedoka da pokaže da li se Vikiliks uklapa u mrežu Four Estate, jer je važno predočiti javnosti pokušaj vlade SAD da Vikiliks dovede u vezu sa teroristima pa tako i sve one koji su sarađivali sa ovim novinskim sajtom.

Profesor Benkler je Vikiliks opisao kao „organizaciju koja je ispunila diskretnu ulogu u novinarskoj mreži obezbeđujući rešenje za mrežu koje se odnosi na istraživačko novinarstvo zasnovano na informacijama koje su „procurele“ a koje su ranije radile relativno velike organizacije a sada može da se radi u mrežnom modu“ (4) dodajući da prema svim kriterijumima mreže Four Estate Vikiliks se apsolutno uklapa u njihov model. I ne samo to. Profesor Benkler je dodao da su čak i vladini mediji kao i senator Džo Liberman pozdravili postojanje ovog sajta. Pritom, Vikiliks je prema navodima ovog eksperta, stvorio u suštini bezbednu platformu za ljude koji su bili u posedu dokumenata, i „imali saznanja iznutra da obelodane materijale. Platforma je obezbeđivala tajnost i bezbednost za te ljude i obezbeđivala mehanizme za izvesne nivoe provere autentičnosti dokumenata pre nego su oni publikovani online. U tom idealnom modelu napravili su i prostor za komentare pošto su materijali publikovani“ (5) rekao je u svom svedočenju profesor Benkler.

Kako je onda moguće, da odjednom američka vlada pokrene lavinu „argumenata“ koji su vodili samo u jednom smeru „pomoć neprijateljima“? Odbrana Bredlija Meninga je i tokom izvođenja dokaza odgovorila na ovo pitanje-niko Vikiliks pre hapšenja Meninga nije video kao organizaciju koja pomaže teroristima. Naprotiv. Vikiliks je bio prepoznatljiv sajt slobodnog i autentičnog istraživačkog novinarstva. Hapšenje Meninga i priprema procesa koji je trebalo da u perspektivi zataška istinu i umrtvi svaki pokušaj uzbunjivanja i traganja za istinom, promenilo je sve. Na ovom mladom čoveku treba da se slomi sav bes posrnule i značajno obaveštajno osramoćene Amerike i pošalje poruka da svi oni koji pokušaju da tragaju za tako progonjenom istinom mogu da se nadaju najgorem.

Pitamo se da li se to onda odnosi na Gardijan, Špigl, Rusku Federaciju – jer svi oni slede trag obelodanjenih tajnih dokumenata, istražuju i pišu o događajima koji se zvanično nikada nisu odigrali; dok Ruska Federacija odoleva nečuvenim pritiscima od strane SAD da im isporuči Snoudena koji je zatražio, zamislite, politički azil (na koji apsolutno ima pravo) i to tek privremeni da bi mogao da kroči na teritoriju Rusije. Da li će se Amerika u perspektivi usuditi da Rusiju inkriminiše da je pružila utočište Snoudenu koji je „pomagao neprijatelju“ jer je, takođe, svoja saznanja prosledio Vikiliksu? S obzirom na potpuno šizofreno ponašanje ozbiljno pogođene sile obaveštajnim skandalima, sve je moguće.

Posebno je pitanje: čemu takav intezitet reakcija od strane Amerike? Šta to SAD pokušava da sakrije, pa se služi spinovanjima, pretnjama, hapšenjima… Šta je to toliko važno za Ameriku da ne dospe do javnosti? Ili, možda treba ponovo postaviti pitanje zašto je Amerika bilateralnim sporazumima sa mnogim državama zahtevala izuzeće od krivičnog gonjenja za njene vojnike (gdegod se nalazili) ukoliko počine krivično delo? Možda pravi odgovor leži, baš, tu.

Tako dolazimo i do slučaja još jednog novinara koji je zbog objavljivanja članka koji govori o američkom napadu na Jemen tokom kog je stradalo (decembar 2009) četrdeset civila: od kojih je bilo 14 žena i dvadeset jedno dete. Abdula Hejder Šej, jemenski novinar koji je izveštavao o američkom napadu na jemensko selo al-Mahala bio je osuđen na pet godina zatvora zbog navodnih „veza“ sa terorističkom ćelijom al-Kaide u Jemenu (AQAP). Šej koji je kao novinar istraživač razgovarao i sa pripadnicima islamističkih operativaca u traganju za istinom završio je iza rešetaka zbog „saradnje sa teroristima“. Januara 2011 je osuđen na pet godina zatvora. Uzbunile su se organizacije za zaštitu ljudskih prava čak i poglavari jemenskih plemena. Predsednik Jemena Saleh pomilovao je Šeja. Usledio je Obamin telefonski poziv u kome izražava veliku zabrinutost povodom oslobađanja Šeja. Jemenski predsednik opoziva svoje pomilovanje. (6)

Maja meseca ove godine Šej je u svom pismu direktno optužio Baraka Obamu za sudbinu koja ga je snašla. Šeja su podržale profesionalna novinarska udruženja, Amnesti Internešnal, kao i uticajni novinari poput Grinvalda (Gardijan): koji je napisao da je Šej u zatvoru samo zato što je napisao istinu-da su Amerikanci napali jemensko selo Tomahavcima i kasetnim bombama tokom kog je stradalo četrdeset civila i da samo zbog toga što je Šej pisao o tome završio je u zatvoru i to isključivo „zahvaljujući predsedniku Obami lično“ (7) zaključio je Grinvald.

Kada bismo kojim slučajem nabrajali sve ovakve i slične slučajeve u kojima je Amerika pogazila sve važeće konvencije, kako o ljudskim pravima, tako i o zabrani upotrebe određenog oružja poput kasetnih bombi- stotine hiljada strana bi nastalo u svrhu materijalnih dokaza za samo jednu pretpostavljenu sumnju: da su SAD imale za cilj da svoj imperijalistički projekat sagrade poput Gvantanama. To je ta monstruozna istina koju već poznati uzbunjivači više nisu mogli da drže u sebi jer je previše za, ono o čemu se sve ređe govori a što sve češće eksplodira u poslednje vreme a zove se, savest. Kao što smo imali prilike da vidimo i u našem slučaju, i u slučaju mnogih drugih država i naroda nijedna kasetna bomba, niti jedan Tomahavk nije dovoljno jak da ubije tako otpornu SAVEST. Neki mnogo mudriji od nas rekli bi da je carstvo nebesko baš u tom malom ali ekstremno jakom delu svih nas: u SAVESTI. Ko je jednom probudi, svet i događaji u njemu izgledaju potpuno drugčije. Ništa više nije isto kao ni probuđeni čovek 21 veka. Čini se da je upravo to sila koje se SAD, i ono što iza njih jeste prava i realna (ali ozbiljno obolela) moć, užasavaju. I zato su svi oni koji su glavom platili traganje za istinom, iako sužnji današnjice u stvari heroji budućnosti.

—————————————————————————————

1 http://rt.com/usa/bradley-manning-defense-benkler-921/

2 http://collegiatejournalism.blogspot.com/2007/08/definition-fourth-estate.html

3 http://rt.com/usa/bradley-manning-defense-benkler-921/

4 isto

5 isto

6 http://rt.com/news/yemeni-journalist-shaye-freed-500/

7 isto

Izvor: Fond Strateške Kulture