Хоће ли и Кина у сиријски рат?

После десетак написа у израелским медијима о активном укључивању руских снага у сиријски сукоб, Times of Israel је објавио вест како би, ако сиријски председник Башар Ал Асад то затражи, Кина такође могла да распореди своје војнике у Сирији. Вест је објавила др Кристина Лин, сарадница у Центру за трансатлантске односе са Школе за међународне односе на Универзитету Џонс Хопкинс из Вашингтона.

Наиме, како да Турска активно подржава исламистичке групе кинеских Ујгура које се боре у Сирији, Пекинг сматра да је Сирија постала ујгурско упориште за покретање напада на Кину. У чланку који је објавила агенција Syria Now стоји да се око 3.500 Ујгура настанило у селу близу Јиср Ал Шагура, сиријског града који је исламистичка коалиција Јаиш Ал Фатех заузела током пролећа. У редовима те коалиције борили су се и поменути ујгурски милитанти из Туркестанске исламске странке (TIP), односно Исламског покрета источног Туркестана (ETIM). Они су наводно под надзором турске обавештајне службе, коју оптужују да им добавља лажне пасоше и тако кинеским Ујгурима омогућава да одлазе да се боре у Сирији.

Вест долази пошто су кинески исламисти, заједно са својом „браћом“ у Сирији, заузели сиријску ваздушну базу у покрајини Идлиб, где су заробилии неколико старих борбених авиона МиГ и друго оружје. Иако се по снимцима да закључити да су сви заробљени авиони и хеликоптери у бази Абу Ад Духор неупотребљиви, аналитичар Кристина Лин тврди да та победа исламиста подсећа на Исламску државу, ISIL, и њено заробљавање напредног америчког наоружања од ирачке војске.

ПОВЕЗАНОСТ УЈГУРА СА ТУРСКОМ

Вест о наводном пристанку Кине да пошаље своју војску у Сирију такође долази после бомбашког напада на светилиште у Бангкоку, које посећују кинески туристи. Тајландска власт је за напад оптужила ујгурске екстремисте, тврдећи да је то „иста група која је напала тајландски конзулат у Турској и повезана је са турским Сивим вуковима“. Уз подршку Турске, исламистичка колаиција Јаyш Ал Фатех током пролећа је остварила значајне победе против сиријске војске у покрајини Идлиб, али су велики допринос дали и кинески исламисти из Исламског покрета источног Туркестана (ETIM). Кристина Лин тврди да су управо кинески екстремисти одиграли кључну улогу у победи над сиријском војском у Јиср Ал Шугуру. Најистакнутији ујгурски борац међу сиријским исламситима је Абу Ал Рида Туркистани, портпарол „Сиријог огранка ETIM“ од 2014. године. На једном од снимака види се како предводи милитанте и пење се на торањ са сатом, постављајући заставу фронта Ал Нусра, на којој је на арапском језику додан напис „Туркестанска исламска странка“.

За ујгурске милитанте тврди се да су извели низ већих терористичких напада у Кини 2013. и 2014. године, а неки Ујгури позивају на „интифаду“ против кинеске комунистичке владавине. Сада, кад су припадници ујгурског исламистичког покрета успоставили базу у Сирији и шире свој утицај уз помоћ својих турских спонзора, Кина ће морати да поступи у складу са препоруком из 2013. године, која налаже да „ETIM треба сузбити пре него што претња нарасте, и да треба распоредити војнике у Сирији“, тврди Кристина Лин.

Кинеско начело немешања пре свега се односи на неуплитање у унутрашњу политику других земаља. Политика немешања не значи неделовање кад су угрожени безбедност и интереси Кине. Др Лин тврди да Кини није тешко да предузме мере „кад се прети њеним темељним интересима и кад су јој угрожени суверенитет, територијална целовитост, економски развој и опстанак режима“. Године 2011. на Азијском самиту о безбедности тадашњи кинески министар обране Ланг Гуангли je прецизирао темељне интересе Кине, рекавши следеће: „Темељни интереси укључују све што се односи на суверенитет, стабилност и облик власти. Кина сада проводи социјализам. Ако буде било каквог покушаја да се угрози тај пут, тиме ће се дирнути у кинеске темељне интересе. Или, ако буде било каквог покушаја да се подстакне било који дио Кине на отцепљење, то ће такође дирнути у темељне интересе наше земљу на копну, мору или у ваздуху. Затим, све што се односи на кинески национални економски и друштвени развој, такође се тиче темељних интереса Кине.“

Ако ETIM настави да јача унутар исламистичке коалиције Јаyш Ал Фатех у Сирији, која је састављена од разних подружница Ал Каиде и салафистичких екстремиста, кинеска покрајина Синђанг може да постане следећи Авганистан. Осим тога, влада Башара Ал Асада је још увек правно призната од УН, упркос чињеници да држи само око трећине сиријске територије. Ако Асад позове и да дозволу Русији, Кини и другим чланицама Шангајске организације за сарадњу, ШОС, да му војно помогну, то ће бити у складу са међународним правом, тврди др Кристина Лин.

Те војне активности ће се разликовати од садашњих, које ваздушним нападима у Сирији воде САД, што не чине са мандатом УН нити уз дозволу владе у Сирији иако донекле имају допуштење Асадове владе за борбу против Исламске државе. Због чињенице да Ердоган води исламистичке посредничке ратове против Кине, Курда, Асада, Сисија, Нетанијахуа, за шта се служи филијалама Ал Каиде, коалицијом Јаyш Ал Фатех, Муслиманским братством, Хамасом, због чега не чуди да су Сирија и Египат поднели захтев за чланство у ШОС у јуну. Сада Сирија и Кина деле заједничку претњу која им долази од коалиције Јаyш Ал Фатех, јер борци те групе нападају и Асада и Кину у Синђангу.

ХОЋЕ ЛИ АСАД ПОСЛАТИ ЗАХТЕВ КИНИ?

Као што је приметио Питер Ли, за Кинезе је такође било забрињавајуће кад је палестински председник Абас посетио Ердоганову нову председничку палату у јануару 2015. године, где је дочекан са почасном гардом од 16 војника одевених у униформе Османског царства, а међу њима је био и један Ујгур. Ердоган је на степеницама палате представио 16 „великих или историјских турских царстава“, а једно од њих које је имало службени печат Турске био је Ујгурски канат, који је формално био део династије Танг, али је у основи имао облик државности у време кад је Кинеско царство било слабо. Лист Хуријет је приметио да је ујгурски ратник био шести човек с врха стуба на левој страни. Познати су снови Ердогана, који жели да ојача утицај Турске у Сирији и има амбиције да реконституише „турски свет од Јадрана до Кинеског зида“.

Сад је питање хоће ли Сирија, земља која је поднела захтев за чланство у ШОС, послати захтев за помоћ и дозволити Кини да заиста умаршира са својим јединицама Путем свиле и крене у борбу против ETIM пре него што претња нарасте? Готово истовремено са чланком Кристине Лин, агенција Спутњик пише како ће специјалци ШОС кренути у борбу против ISIL, и да су се спремни да се удруже са осталима. Наиме, ШОС разматра мере за даље интензивирање борбе против терориста Исламске државе. Из Ташкента Спутњик је јавио да су специјалне снаге ШОС одлучиле да подстакну заједничку борбу против Исламске државе, што је у петак потврдио први заменик шефа руске Федералне службе безбедности (ФСБ). „Овај посао траје већ дуго. Све земље ШОС разумеју опасност, а ми развијамо мере за подстицање активности ШСО у борби против Исламске државе“, новинарима је рекао генерал Сергеј Смирнов. Он је, међутим, додао да коалиција против Исламске државе мора бити проширена под координацијом УН. „Морамо да привучемо што више земаља и да успоставимо политички дијалог“, рекао је Смирнов и додао: „Никад нисмо одбијали сарадњу, али неке земље и данас покушавају да то одбаце. Тема сарадње постоји, али не на потребном нивоу, посебно са САД“.

Русија је позвала на сарадњу све зараћене стране у Сирији како би спречила регионални хаос који ствара празнину коју брзо попуњава ISIL, али сад на видело излази истина да исламистичку коалицију, за коју на Западу тврде да је део „умерене опозиције“, чине групе страних исламистичких милитаната из целог света, па и Кине. Пекингу је познато учешће ујгурских исламиста у борбама и Сирији и на другим фронтовима, али, ако је истина да у Јиср Ал Шагуру у близини Идлиба имају базу сa 3.500 бораца, онда је за очекивати да ће се Кина активније укључити у решавање сиријске кризе.

Да ли је заиста дошло време да се Пекинг са очигледном претњом националној безбедности суочи ван својих граница, конкретно у Сирији, као што тврди Кристина Лин, сазнаће се ускоро. Оно што се са сигурношћу може тврдити јесте чињеница да, ако Кина, исто као и Русија, хитно нешто не предузме у Сирији и Ираку, ускоро ће се са истим групама борити на Кавказу и у Синђангу.

Извор: Alter Mainstream Info, Нови Стандард