Косметске светиње у постоктобарској Србији

Црква Христова у Српском народу, која дели судбину свога народа кроз читаво његово историјско, културно и духовно трајање, показује се и данас као најпоузданији сведок његових искушења, која су погубнија сада можда но икада. Та искушења су највећа и најтрагичнија на Косову и Метохији, тој Светој Земљи Српског народа. Оно што је Јерусалим за Јеврејски народ, то је Косово за Српски народ, а Косово, као и Јерусалим, није само географија, ни демографија. То је питање идентитета: народног, духовног, културног, хришћанског и људског, то јест за нас православне хришћане – Богочовечанског.

Ако су Срби „склони митоманији“, како нас злобно карактеришу неки западни суви рационалисти, а и неки међу Србима некритички епигрони, и ако је српски „мит о Косову“ настао само зато да би био стављен „у функцију“ не знам којег и како све називаног српског „национализма“… како се може таквом митоманијом објаснити факат да на тако малом простору какав је Косово и Метохија, географских размера једва стотону километара унакрст, Српски Православни народ и његова Црква имају 1.300, и словима хиљаду триста цркава и манастира од 12. до 20. века, подизаних и обнављаних у континуитету пуних осам векова, било у слбоди или ропству, било у слављу или патњи, у вишевековном страдању непризнатом од хришћанске Европе, почев од петовековног турског, до недавног полувековног комунистичког и овог најновијег крајвековног и крајмиленијумског шиптарско-натовског страданија.

Међу тим црквама и манастирима има, у градовима и изван њих, неколико десетина импозантних по својој величини, лепоти своје архитектуре, и ремек-делима свога живописа каквих је мало у Европи и свету (Пећ, Дечани, Грачаница, Љевишка, Св. Арханђела, Црколез, Будисавци…)

Ове многобројне црквено-народне Светиње на српском Косову и Метохији нису ни „митологија“, ни „митоманија“, него сведочанство стеченог и вековима трајућег идентитета једног часног хришћанског народа, обдареног и стваралачки, и материјално и духовно, културно и цивилизацијски историјског народа Божјег, који није од јуче, али који је јуче и данас понижен од нацифашиста, комуниста и извесних људи из кругова Европе и Америке, као никада до сада у својој тешкој, али славној историји.

Меморандум СПЦ о Косову и Метохији, 2003. година

Тешко је побројати сва зверства и злочине које су Шиптари чинили над Србима након што је 1999. године тзв. међународна заједница преузела управу над Косметом. Почев од кршења најелементарнијих људских права, као што су права на слободно кретање и медицинску негу, па све до мучких напада и језивих убистава. Оно што посебно указује на прави смисао тих злочина јесте њихова некажњивост и потпуна индиферентност српских власти за страдања свог народа на светој српској земљи. Никада ниједан шиптарски злочинац није кажњен за почињено злодело, нити је иједан српски преговарач, или државни орган, као било какав услов силних државних уступака злочиначкој шиптарској држави поставио решавање барем једног случаја усмереног против Срба на Космету.

Посебну културну, социјалну, моралну, историјску и националну тежину има уништавање српских верских светиња на Космету. ЦЕОПОМ-Истина представља Вам списак од 128 Манастира, Цркава и других светиња које су Шиптари уништили, оштетили или оскрнавили за протеклих петнаест година.

Ови верски и историјски објекти подељени су у три категорије: уништени манастири (7 објеката), уништене цркве (34 објекта) и демолиране, опљачкане и спаљене цркве, манастири и остали споменици (87 објеката).

УНИШТЕНИ МАНАСТИРИ:

1. Средњевековни Манастир Свете Тројице изнад Мушутишта (Сува Река), 14. век, црква фрескописана; опљачкан, демолиран, спаљен и затим срушен до темеља експлозивом.

2. Средњевековни Манастир Светог Марка код Корише, Призрен, из 1467.године, опљачкан, демолиран, спаљен и потпуно срушен минирањем.

3. Средњевековни Манастир Светог Арханђела Гаврила у селу Бинач (Бузовик) код Витине, из 14. века, са фрескама; најпре опљачкан и спаљен 22/23. јуна 1999.године, а затим динамитом разорен до темеља, и то прво конаци а затим и црква, тако да су делови фресака били видни по рушевинама, а онда су пропали од невремена.

4. Манастир Успенија – Светог Уроша, Шареник – Горње Неродимље, 14.век, обновљен 1996; миниран и потпуно срушен.

5. Манастир Светог Арханђела, Горња Неродимља, 14. век, са фрескама; обновљен у 17. веку; запаљен и миниран, гробље срушено, огромни бор цара Душана из 1336-те посечен и спаљен.

6. Манастир Светих Врача Козме и Дамјана у Зочишту, из 14. века, фрескописан; опљачкан и демолиран, већина конака спаљена. Када је у лето 2002.године Епископ и монаштво хтело да обнови Манастир, па су на празник Св. Врача служили Литургију на рушевинама, тада је већа група Шиптара у близини вриштала и гађала их камењем. Иако је био у близини холандско-дански KFOR ништа није предузимао, а кад су Владика и монаси отишли, Шиптари су минирали и остале делове порушеног Манастира.

7. Манастир Ваведења Богородице у Долцу код Клине, из 14. века, обновљен 1620.г. фрескописан; најпре спаљен и Св. Престо срушен, затим миниран и срушен цео до темеља, делови фресака видели се по зидовима и пропали су на киши.

УНИШТЕНЕ ЦРКВЕ:

1. Средњевековна црква Успенија Богородице (фрескописана), из 1315.г, у Мушутишту, спаљена и потом срушена до темеља.

2. Црква Светог Ђорђа у Руднику код Србице (14. век, обновио Патријарх Макарије 16.в., са фрескама, има стари вековни светосавски дуд као у Пећкој Патријаршији и врло старе камене крстове на гробљу), демолирана и паљена унутра, а затим експлозивом срушен камени свод крова и југоисточни део олтара (полов. августа 1999).

3. Црква Светог Николе (Рајкова) у Призрену, задужбина призренског властелина Рајка Киризлића, чији се син Богдан помиње у писаним призренским изворима 1361.и 1368. Минирана је са 20 мина од којих је 5 експлодирало и знатно оштетило цркву. У августу 1999. Године црква је сасвим срушена од стране шиптарских терориста.

4. Црква Свете Пречисте (Ваведења) Богородице у селу Зочишту код Ораховца, 15.век, обновљена; оскрнављена и уништена од шиптарских екстремиста крајем лета 1999. године.

5. Црква Светог Ваведења у селу Ретимље код Велике Хоче (Ораховац) са фрескама, саграђена 1601-1602.г. оскрнављена и уништена потпуно крајем лета 1999. године.

6. Црква Светог Спаса у селу Оптеруша код Велике Хоче, 14.век, обновљена 1925; срушена до темеља.

7. Катедрална црква Свете Тројице у граду Ђаковици, (подигнута 1998. године на темељима спомен-цркве из 1939.г., срушене 1950), демолирана, унутра паљена и уништен драгоцени мозаик над улазним вратима, а потом потпуно срушена експлозивом (ноћу 24/25. јула 1999). Крајем 2003. и почетком 2004. Шиптари очистили о однели сав материјал од срушене Цркве и ту направили парк (видели очевици 22. марта 2004).

8. Црква Светог Николе у селу Словиње код Липљана, основана у 16.веку, обновљена у 19.веку, експлозивом разрушена до темеља.

9. Црква Светих Апостола Петра и Павла у Сувој Реци, из 1938, демолирана и затим срушена до темеља експлозивом.

10. Црква Свете Тројице у селу Петрич код Пећи (из 1993.г.), срушена динамитом до темеља, чак и бакар са кубета скинут и однет; столетни храст у порти цркве посечен.

11. Црква Свете Тројице у селу Велика Река код Вучитрна, из 1997, демолирана, спаљена и неуспело рушена.

12. Парохијска црква Свете Тројице у селу Грмову, код Витине (нова), најпре спаљена, а потом потпуно срушена експлозивом (25.7.1999).

13. Црква Светог Николе у Кијеву, код Клине, из 16. века (са фрескама), срушена до темеља, и на гробљу рушени крстови и споменици.

14. Црква Светог Јеванђелиста Марка (на темељима старе цркве Ваведења) у Клини (Метохија), срушена експлозивом.

15. Црква Свете Петке у селу Добрчане између Гњилана и Косовске Каменице, спаљена, кров срушен унутра.

16. Црква Светог Василија Великог (1863.г.), Горња Србица код Призрена, спаљена и порушена.

17. Црква Свете Петке (новија), село Заскок код Урошевца, минирана и срушена.

18. Црква Светог Николе (стара средњевековна, обновљена 1984), село Гатње, Урошевац, демолирана па срушена динамитом.

19. Црква Богородице (стара, обновљена 1925), Горње Неродимље, демолирана и срушена.

20. Црква Покрова Богородице (16. век, обновљена), у селу Кориша (Призрен), срушена до темеља, као и старо црквиште, и гробље уништено.

21. Црква Светог Јеремије у селу Гребник код Клине (из 1923.г.) срушена до темеља и терен поравнат булдожером.

22. Црква Свете Петке изнад села Бинча код Витине, обновљена на врло старим темељима, 1973. Место је познато као поклоничко народно сабориште. Дана, 27. јула 1999. црква је најпре паљена, оскрнављена а потом и минирана.

23. Црква Светог Спаса у Дворанима код Мушутишта, Сува Река, из 1465. година; потпуно срушена у лето 1999. године од Шиптара у присуству немачког KFOR-a.

24. Црква Светог Илије у Локвицама код Призрена, сазидана на старим темељима (13.век) 1866. године; оскрнављена и минирана у августу 1999. године.

25. Црква у селу Горњи Закут, десетак километара од Подујева, из 14. века, обновљена 1990; чувана од британских војника KFOR-a, који су се затим повукли те је црква, око 8.11.1999. год. минирана и срушена од стране Шиптара.

26. Црква Светог Николе (1340.Г., обновљена 1592, са фрескама) – Ђураковац Исток, стара црква на гробљу у Ђураковцу, потпуно срушена до темеља, и српско гробље около у великом броју порушени споменици.

27. Црква Светог Николе у селу Осојане код Истока обновљена на старим темељима 1934. године, крајем лета 1999. године оскрнављена и срушена од стране Шиптара.

28. Црква Светог Илије у селу Жегри код Гњилана, из 1931. године, демолирана и затим сасвим спаљена (кров срушен), а такође су паљене 2 црквене зграде и на гробљу срушени крстови и споменици.

29. Црква Светог Илије у Помазатину код Белаћевца, Косово Поље, из 1937. године (била срушена и 1941.г.), паљена и делимично срушена минирањем у лето 1999., па је чувао KFOR, а у недељу 16. јула 2.000. године ноћу минирањем срушена до темеља.

30. Црква Светог Архангела у Мушутишту, 19. век; крајем јуна 1999. године црква је спаљена и делимично срушена од шиптарских терориста након доласка немачких снага KFOR-a.

31. Црква Светог Николе, Доње Неродимље, стара, обновљена 1983; демолирана, паљена и минирана.

32. Црква Светог Стефана, Доња Неродимља, 14. век, обновљена 1996, на гробљу, демолирана, паљена и минирана.

33. Црква Сетог Василија Острошког, Љубово-Исток, 1939.г.; минирана 16. новембра 2002.г.

34. Црква Светог Николе у Горњем Ливочу код Гњилана, из 20. века; минирана потпуно од Шиптара 8. фебруара 2001. године.

 

ДЕМОЛИРАНЕ, ОПЉАЧКАНЕ И СПАЉЕНЕ СРПСКЕ СВЕТИЊЕ:

1. Манастир Девич Св. Јоаникија у Дреници код Србице, из Средњег века, са фрескама, из 1434.Г, демолиран и опљачкан. (Манастир је био паљен и рушен и 1941.г. од Шиптара). Потпуно спаљен од Шиптара терориста, приликом општег Шиптарског погрома над Србима Косова и Метохије, од 17-21. марта 2004.Г.; сестре су присилно евакуисане од француског KFOR-a 18. марта 2004., а била је остала сестра Анђа, па су је накнадно извукли (Французи или Шиптарски КПС?). У цркви је све изгорело и то дуже подржаваном ватром (тако да су је и очевици затекли 21. марта предвече, као и још друге живе ватре у манастиру, што значи да су Шиптари пљачкали Манастир и онда палили постепено и додавали на ватру ново гориво, јер није било шта да тако дуго гори). Гроб Светог Јоаникија је разбијен, све плоче поломљене, и крај гробнице је дуго горела ватра. Свети Престо је у цркви срушен и копано је на три места на солеји. Свод ћемер Цркве није пао, али је кров са Цркве однет, јер га нема, а није горео. Шиптари су данима виђани у Манастиру са колима и тракторима како развлаче ама буквално све, а онда су почели да секу и вуку манастирску околну шуму.

2. Црква Ваведења Богородице у Белом Пољу код Пећи, из 16. века, обновљена у 1868.г, демолирана и спаљена; гробље око ње рушено и засипано смећем. Поново паљена 17-18. марта 2004. приликом општег погрома Шиптара над Србима на Космету, када су једва спашени 30 Срба повратника у то село. Тада су им попаљене црква и парохијски дом где их је већина живела, као и све обновљене куће.

3. Катедрална црква Светог Уроша у граду Урошевцу, подигнута 1929. године, демолирана и унутра паљена. (Чува је амерички и грчки KFOR). Поново је више пута нападана и скрнављена (недавно, у јесен 2003). – У дане 17-18. марта 2004. у време општег погрома Шиптара на Србе на Космету, поново је нападнута с покушајем паљења, грчки KFOR је бранио и дошло је до ватрене борбе 15 минута, где је било рањено неколико грчких војника, док нису дошли из америчког KFOR-a и преузели цркву, а Грци су се повукли у своју базу. Сигурно да је том приликом црква накнадно оштећена мецима.

4. Црква Светог Пророка Илије у граду Вучитрну, из 1834. године, опљачкана, демолирана и унутра делом паљена; почетком 2000. г. срушена је унутра у цркви галерија хора, и спаљена је једна од две црквене зграде у дворишту; неки гробови око цркве срушени. Дана 17-18. марта 2004. у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, опет је паљена и накнадно оштећена.

5. Црква Светог Јована Крститеља – Самодрежа, код Вучитрна, 14. век, обновљена 1932.Г.; демолирана, спаљена и покушано рушење и копање у цркви и око темеља.

6. Црква Свете Параскеве у Дрснику код Пећи, 14. век, са фрескама из 1570. године, оскрнављена, демолирана и унутра паљена.

7. Црква Богородичина у селу Накло код Пећи, из 1985.г.; демолирана и паљена.

8. Црква Светог Апостола, Петровце код Косовске Каменице, демолирана и спаљена.

9. Црква Свете Богородице – Свете Петке у селу Подгорце код Витине, обновљена 1996; демолирана и спаљена; а 30. јуна 2000. године и срушена до темеља минирањем од стране Шиптара.

10. Црква Светог Јована Крститеља у Пећкој Бањи код Пећи, из 1996, демолирана и унутра паљена.

11. Црква Сабора Срба Светитеља у Ђураковцу код Пећи, из 1997.г., демолирана, затим 16. новембра 2002. делимично минирана и поред присуства KFOR-a, који је затим на брзину покушао санацију насталих рупа и пукотина. Црквени дом код храма спаљен.

12. Црква Светог Пророка Илије у Бистражину између Призрена и Ђаковице, 14. век, обновљена на старим темељима 1930. г. и током Другог светског рата срушена од Шиптара, поново обновљена 1988.г.; сада потпуно демолирана. Потпуно до темеља срушена у погрому Шиптара над Србима 17-18. марта 2004. године. Очевици су видели 21.марта 2004. да цркве више нема.

13. Црква Светог Димитрија у Сиги код Пећи, 14. век, обновљена 1937. на средњевековним темељима; демолирана и спаљена.

14. Црква Светих Врача, Новаке, Призрен, 14. век, обновљена 1991.г.; демолирана и паљена, покушано минирање, гробови око храма порушени.

15. Црква Ваведења Богородице у Великом Крушеву код Клине, 14. век, обновљена 1980; проваљена и делимично спаљена.

16. Црква Светог Николе у Љубижди код Призрена, 16. век, обновљена 1867; опљачкана и демолирана; парохијски дом спаљен.

17. Црква Светог Пророка Илије у истом селу Љубижди код Призрена, 16. век, на гробљу, обновљена 1979; опљачкана, демолирана и унутра паљена и минирана, гробље око ње рушено.

18. Катедрална црква Христа Спаса у Приштини, 1998. године најпре покушано паљење, а 1.8.1999. у 1 час по поноћи подметнут експлозив на 4 места: 2 експлодирала, а 2 нису; поново нападана (ова црква је подигнута у Приштини уместо ранијих 12; на темељима 3 од њих су џамије).

19. Црква Светог Илије, Смаћ код Призрена, 1994; паљена, демолирана и минирана изнутра, али нису сви пакети динамита експлодирали.

20. Црква Светог Илије, у селу Некодим код Урошевца, стара, обновом 1975. године проширена; демолирана и паљена. Потпуно срушена у време Шиптарског погрома над Србима 17-18. марта 2004. године.

21. Црква Светих Апостола Петра и Павла у Талиновцу код Урошевца, 20. век; демолирана и унутра сва спаљена; гробље око ње порушено.

22. Црква Свете Тројице у селу Бабљак код Урошевца, 1965.г.; демолирана и унутра паљена.

23. Црква Рођења Богородице, село Софтовић Урошевац, 1930.г.; демолирана и спаљена. Потпуно срушена у време Шиптарског погрома 17-18. марта 2004.г.

24. Црква Светог Илије у Новом Качанику, 1929. године; спаљена унутра.

25. Црква Ваведења (Св.Кнез Лазар) у селу Кош код Истока, 1969. година; врата разваљена и унутра сва демолирана.

26. Црква Свете Тројице у селу Житињу, Клокот – Витина, стара, обновљена 1980; покушано паљење 19.7.1999.г. кроз прозоре, који су оштећени; накнадно демолирана и оштећена.

27. Црква Светог Лазара Четвородневног (Св. Ђорђа) у Белици код Рудника (Србица-Исток), 14. век; запаљена.

28. Црква Свете Тројице у Доњем Ратишу код Дечана, стара, обновљена 1935; уништена од Шиптара 1941, обновљена 1992.Г.; на њу су Шиптари од 1996. до 1998. атаковали седам пута; сада оштећена и демолирана.

29. Црква Светог Апостола Луке у Витомирици поред Пећи, саграђена 1912; спаљена изнутра и оскрнављена од Шиптара у августу 1999. год.

30. Црква Светог Апостола Андреја Првозваног (Св. Илије) у Подујеву, подигнута на узвишењу изнад града 1929.г.; за време 2. Светског рата Шиптари су срушили кубе а цркву оскрнавили; црква је обновљена 1971.г.; крајем јуна 1999. године поново оскрнављена и унутра спаљена од Шиптара. У време општег Шиптарског погрома над Србима 17-18. марта 2004.г. поново паљена, а можда и више оштећена.

31. Црква Светих Апостола Петра и Павла у Горњој Пакаштици код Подујева, позната као „Краљева црква“ задужбина Краља Милутина (из 1282.г.); на старим темељима подигнута нова 1925.г.; средином јуна 1999. након доласка KFOR-а демолирана и оскрнављена, гробље око ње рушено.

32. Параклиска пела на српском гробљу у К. Митровици зидана 1939.г. на старом црквишту; у време кад год је српско православно гробље скрнављено, оскрнављена је и ова капела, а то је било више пута. Гробље је јако рушено у општем погрому Шиптара над Србима 17-18. марта 2004.Г.

33. Црква Светих Апостола Петра и Павла у Истоку, подигнута је 1929. године; добротом Патријарха Варнаве израђен је иконостас; почетком јула 1999.г. спаљена је и оскрнављена од Шиптара.

34. Црква Светог Кнеза Лазара у Пискотама код Ђаковице, једнокуполни храм саграђен на српском гробљу 1991-1994.године; Шиптари су крајем августа 1999-те уништили крст на куполи и оскрнавили цркву и гробље около; затим је црква минирањем оштећена, а парохијски дом спаљен.

35. Црква Светог Николе у Поповљанима код Суве Реке, из 1626.г. са дивним фрескама, око цркве је старо српско гробље; августа1999. године опљачкана, демолирана, оскрнављена од Шиптара.

36. Црква Светог Николе у Штимљу, подигнута 1926. године на темељима старе, гробљанске цркве; половином јула 1999. оскрнављена и демолирана од Шиптара у близини британског KFOR-a. Поново паљена у дане општег Шиптарског погрома над Србима 17-18. марта 2004. године.

37. Црква Светог Архангела Михаила у Штимљу, на брегу изнад града, подигнута 1920/21. године, иконостас је радио познати сликар Урош Предић; црква је темељно реновирана 1977.г.; запаљена и оскрнављена, а фреске уништене августа 1999. године. У време општег Шиптарског погрома над Србима поново паљена и оштећивана.

38. Црква Светог Спаса у Мецићевој махали, Мушутиште – Призренски подгор, 11 км од Суве Реке, из 19. века; почетком јула 1999.г. црква је опљачкана, оскрнављена и запаљена.79. Црква Св. Петке, Мушутиште – Сува Река, 19. век, обновљена 1973. године; крајем јуна 1999. године оскрнављена и запаљена од Шиптара.

39. Црква Светог Илије, у селу Церници код Гњилана, из 15. века, обновљена 1933. године; дана 15. јануара 2000.г. на око 70 м од јединица америчког KFOR-a, рано ујутру око З.30 часова, Шиптари су подметнули експлозив, уништили унутрашњост цркве и оштетили зидове; од експлозије су и три суседне српске куће јако оштећене. (Канађани су потом помогли обнову цркве).

40. Црква Светог Николе у селу Бањској код Вучитрна, из 1346.г.; претходно је оскрванљена и демолирана, а око Св. Саве (27. јануара) 2.000.г., минирана у близини KFOR-a из Уједињених Арапских емирата.

41. Црква Светог Николе (у народу: Св. Петка) на гробљу у Млечанима код Клине (наспрам Кијева), 14-16. век; кров и део олтара Шиптари уништили крајем лета 1999.г.

42. Споменик и Меморијални комплекс Косовским јунацима дело архитекте Александра Дерока, подигнут 1953. на месту где се на Видовдан 1389.г. збила Косовска битка. Крајем августа 1999. године Споменик је оскрнављен и оштећен минирањем од Шиптарских зулумћара; затим су уништавали натпис великим металним „Ко је Србин и српскога рода…“, мада Споменик чувају војници KFOR-a.

43. Црква Светог Николе у Мушникову, Средачка жупа код Призрена, из 16. века; минирана од Шиптара 4. септембра 2.000. године.

44. Црква Светог Николе – Св.Петке, Грнчар, Витина, 14. век; обновљена 1976. године.

45. Испосница Манастира Високи Дечани, 14. век, оштећена.

46. Црква Пресвете Богородице, крај Манастира Високи Дечани, 14. век, оскрнављена, оштећена.

47. Црква Свете Киријакије (Недеље), Брњача, Ораховац, 1852. Гододина, оштећена.

48. Црква Светог Јована (Св. Николе), Леочина, Србица, 14. Век, паљена и оштећена.

49. Испосница Уљарица, Клина, 14. (обнов. 16) век, паљена.

50. Црква Свете Недеље, Живињане, Призрен, 16. (обнов. 19) век.

51. Црква Светог Николе, Оптеруша, Ораховац, 14. век (обнов. 1934. год.).

52. Црква Свете Петке, Пећ, 14.век (обнов. 1912. год), оштећена у погрому.

53. Црква Светих Козме и Дамјана, Поткаљаја, Призрен, 14. век (обнов. 19. век).

54. Руговска испосница код Пећи, 1314. Век, оштећена.

55. Испосница Светог Николе код Призрена, 14.век.

56. Црква Светог Архангела Михаила, Ракитница, Подујево,14.век.

57. Црква Светог Николе, Средска, Призрен, 15. век (обнов. 1875).

58. Црква Светог Ђорђа, Речани, Сува Река, 14.век.

59. Црква Светог Николе, Сићево, Клина, 15.век.

60. Црква Светих Апостола Петра и Павла (ман. Петровица), Добра Вода код Клине 13-16. век.

61. Споменик благодарности српским патриотама у Призрену, 1930. год.

62. Црква Светог Николе у Чабићима, Клина, 16. век.

63. Црква Светог Козме и Дамјана, Подграђе, Клина, 16.в.

64. Црква Непознатог Светог, Пустеник, Качаник, 10-11. век.

65. Црква Свете Тројице, Српски Бабуш, Урошевац, 20. век.

66. Црква Св. Димитрија, Сушица, Грачаница, 18. век (обнов. 20. век). Недавно је, на Св. Димитрија или Аранђеловдан 2003.г. поново демолирана…

67. Црква Светог Јована Претече (Митрополија), Пећ, 1982. год. – Потпуно спаљена и срушена, као и зграда Митрополије у граду Пећи у време општег Шиптарског погрома над Србима, 17-18. марта 2004. Године.

68. Црква Светог Николе у Приштини, из средњег века, обновљена 1830. г. са иконостасом у дуборезу с почетка 19.в.; више пута нападана и каменована; задњих дана и недеља: 10. маја, 26. јуна и 3. и 4. јула 2003.Г.; парохијски дом крај цркве такође каменован, а црквена кућа испод цркве спаљена. – У време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004.г. потпуно спаљена и срушена од бесне руље Шиптарских терориста, такође и црквени дом и парохијска зграда. Свештеник Мирослав Попадић је спашен тиме што је у почетку сишао у подрум парохијског дома, а потом су дошли људи из Међународне полиције из Приштине и извели га.

69. Храм Богородице Љевишке у Призрену, прелепи српсковизнатијски храм из 1305. године са фрескама Михаила и Евтихија Астрапе, и са једном фреском Богородице са Христом Кормитежем Призрена из 12. века, спаљена је у општем Шиптарском погрому над Србима на Космету, 17-18. марта 2004.Г., када је све у Призрену српско спаљено и уништено, и Богородица Љевишка разваљена на улазу и отворима на прозирима и кубетима, и унутра поломљен Свети Престо и паљено горивом чврстим и течним; Фреска Богородице из 12. века је у доњем делу састругана. Шиптари сада улазе у цркву и врше нужду, како су видели очевици 22. марта 2004. и снимили.

70. Саборна црква Светог Георгија у Призрену, из 19. века, спаљена и порушена од Шиптара у време општег погрома над Србима 17-18. марта 2004, када је у Призрену све српско спаљено и уништено, такође и Владичански Двор крај цркве. Свештеника и неколико Срба из Двора је присилно евакуисао немачки KFOR који је иначе чувао Саборну цркву и двор.

71. Црква Светог Георгија Руновца у дворишту Саборне Цркве у Призрену, из 15. века, спаљена и срушена за време истог погрома Шиптара над Србима 17-18. марта 2004. године.

72. Црква Христа Спаса на брегу изнад Призрена у Подкаљаји, из 14.века, паљена од Шиптара у време општег погрома над Србима 17-18. марта 2004.г.

73. Манастир Светих Архангела на Бистрици код Призрена, у из 14. века, однедавно обнављан, спаљен потпуно конак и радионица и све што је било обновљено, у време Шиптарског погрома над Србима 17-18. марта 2004. Монахе је скоро присилно евакуисао немачки KFOR, који је Манастир чувао.

74. Црква Успенија Пресвете Богородице у Ђаковици, са оба парохијска дома, старим и новим, спаљена је и потпуно уништена у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004. Неколико Српкиња које су живеле у црквеним кућана евакуисао је италијански KFOR.

75. Црква Светог Николе у Косову Пољу спаљена је изнутра у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004. године.

76. Црква Свете Катарине у Бресју код Косова Поља, спаљена је изнутра у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004.

77. Црква Светог Саве у Косовској Митровици спаљена је и срушена у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004; такође и велики двоспратни Парихијски дом; једва су евакуисани свештеници који су у дому живели, а евакуисани су и сви преостали Срби из јужног дела Косовске Митровице.

78. Црква у Доњој Слапашници код Косовске Каменице, спаљена је у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004. године.

79. Црква у Обилићу спаљена је и демолирана у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004; око 150 Срба насилно су евакуисани из Обилића у KFOR-ову базу код Приштине.

80. Богословија Светог Кирила и Методија у Призрену потпуно је спаљена у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004; неколико Срба који су у њој живели евакуисао је немачки KFOR, али је изгорео једна Србина и једна Српкиња.

81. Црква Светог Николе у Призрену, преко пута Саборне Цркве, спаљена је и демолирана у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004.г.

82. Црква Светог Пантелејмона у Подкаљаји у Призрену спаљена је и демолирана у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004.

83. Црква Светог Николе – Тутићева у Призрену, из 14. века, спаљена је и уништена у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004.

84. Црква Свете Недеље у Призрену, 14. век, спаљена је и уништена у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004.

85. Црква Христа Спаса на брегу изнад Призрена у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004. године.

86. Црква Свете Петке, Мушотиште код Суве Реке, 19. Век, обновљена 1973. Године, а крајем јуна 1999. Оскрнављена и запаљена од Шиптара.

87. Епископски Двор у Призрену, из 19. века (био турски хан и дат царској Русији за Конзулат, па га конзул Јастребов поклонио Призренском Епископу), обновљен у време Еп. Артемија, сачувавши стари изглед; спаљен и срушен у време општег Шиптарског терора над Србима по Космету, посебно страшног у Призрену, 17-19. марта 2004. Са њим спаљена и срушена и Саборна Цркве и све цркве у Призрену. † † †

„Наше Свето мученичко Косово и Метохија, то је наш Свети Јерусалим, које је душа наше душе, које је наш образ, које је корен нашег бића, које је наша судбина, без којег ми престајемо да будемо оно што јесмо, јер смо ми на Косову и Метохији постали зрео историјски народ и, кроз уста Св. Великомученика Косовског Лазара, определили се једном за свагда за Царство Небеско“

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије

Треба ли да додамо и посебно нагласимо: да све ове Божје и народне Светиње на Косову и Метохији, заједно са својим костима и светим моштима, са својим живим народом око њих и у њима, нити су биле, нити су данас било против кога. Зато их као такве могу рушити и палити само варвари и нељуди; а нажалост, руше их и пале терористи пред лицем целе културне Европе и света, и то на крају друге и почетку треће Хиљадугодишњице Хришћанске цивилизације! Малобројни протести који се чују, и то ретко од најпозванијих, као што је нпр. УНЕСКО, често су само формалне, деклараторске природе и не дају никакве резултате. Јер до сада … ниједан шиптарски терориста, убица и паликућа, није ухваћен, ни суђен, ни осуђен! …

Меморандум СПЦ о Косову и Метохији, 2003. година

---

Извор: СПЦ, Светосавље

Коментари

Један коментар на Косметске светиње у постоктобарској Србији