Македонски сценарио у Бањалуци

Смрт двадесетједногодишњег Давида Драгичевића, чије тело је након вишедневне потраге пронађено 24. марта на ушћу Црквeне, притоке у реку Врбас, ни након два месеца не престаје буде тема у граду на Врбасу. Иако бројни слични случајеви у пракси полиције и тужилаштва остају годинама неразрешени а истрага остаје отворена, зашто је трагична смрт овог младића изазвала неуобичајено велику пажњу јавности изван круга породице и пријатеља?

Док из полиције, ослањајући се на налазе патолога, тврде да немају сазнања да се ради о убиству, родбина и пријатељи покојног Давида предвођени његовим оцем Давором, на протестним скуповима који се свакодневно организују на Тргу Крајине, тврде сасвим супротно – Давид је убијен, а полиција прикрива доказе.

Власт је показала изузетно висок степен емпатије, председник Додик и министар унутрашњих послова Драган Лукач посетили су породицу Драгичевић, председник се чак придружио једном окупљању пред зградом Окружног јавног тужилаштва у Бања Луци, али протести нису јењавали.

Давор Драгичевић у континуитету јавно прозива и оптужује врх Министарства унутрашњих послова, за министра Лукача и директора полиције Дарка Ћулума тврди да су нечињењем саучесници у убиству, наводећи да је његов син Давид претучен од групе младића и бачен у Црквeну. Тако је на захтев опозиције један неразрешени смртни случај још у току истраге потпуно неубичајено стигао до ванредног заседања Народне скупштине, а отац трагично преминулог младића први добио реч.

Давор Драгичевић се обратио народним посланицима инсистирајући на тврдњама о убиству и оптужбама на рачун министра унутрашњих послова, након чега је  министар Лукач изнео низ сазнања до којих је полиција дошла током истраге и указао на широку лепезу предузетих мера поводом смрти Давида Драгичевића. Уједно, министар је истакао да Даворoм Драгичевићeм, оцeм несрећног младића, манипулишу, да га усмеравају и њиме управљају два блогера, Слободан Васковић и Борислав Радовановић.

Штићеници америчке амбасаде у Сарајеву: претње и паре

Док је за Радовановића кратко рекао да се ради о неуравнотеженом припаднику МУП-а који је покушао да убије свог начелника, и за кога постоји уредна медицинска документација о неурачунљивости, због чега ни кривични ни дисциплински поступци нису окончани, Васковићу је министар Лукач посветио више пажње.

„Све што Васковић пише, Давор Драгичевић понавља на Тргу Крајине“ – нагласио је Лукач.     

И наставио: „Када сам раније и сасвим другим поводом на конференцији за медије указао да Васковић збуњује јавност својим писањем и да пласираним лажима подрива институције Српске, уследила је експресна реакција Америчке амбасаде у Сарајеву“. Службеник амбасаде пренео је министру Лукачу поруку од амбасадорке Кормак да ни у ком случају више не спомиње Васковића у негативном контексту, јер Васковић ужива подршку Америчке амбасаде. Ствар се поновила и када је полицајац покуцао на врата Васковићевог стана носећи судски позив поводом тужбе за клевету коју је против њега поднио један грађанин.

Васковић је догађај окарактерисао као покушај убиства и поново се обратио за помоћ амбасадорки. Поново је на врата Министарства унутрашњих послова покуцао службеник Америчке амбасаде са упозорењем. Лукач је нагласио и да је МУП три пута од тужилаштва захтијевао да се Васковић саслуша поводом неистина које пласира о смрти Давида Драгичевића, али је из тужилаштва лаконски одговорено са „пусти будалу“.

Био будала или не, блогер Васковић очито има добру конекцију са амбасадорком Кормаковом.

Да је под заштитом поменуте амбасаде врло брзо се побринула и поменута амбасада саопштењем у којем је наглашено да су „грађани и независни медији кључни стуб истинске демократије“: „Медији постоје да би информисали и истраживали, те захтевали од институција да буду одговорне према грађанима којима служе. Сваку претњу независним медијима и грађанима новинарима сматрамо врло неозбиљном и неприхватљивом пјетњом демократији“.

Назвати Васковића „стубом истинске демократије“ у најмању руку је неозбиљно.

Васковић није ни крио блискост са Кормаковом јер је на блогу објавио неколико заједничких фотографија. Уједно, није било ниједног коктела ни свечаности у режији Америчке амбасаде, а да Васковић није позван.

Да амерички утицај није далеко од приче о Давиду сведочи још један медиј којег министар Лукач у свом обраћању народним посланицима Српске није поменуо. Ради се о порталу „Бука“, који уређује Александар Трифуновић.

Мерено америчким аршинима, и „Бука“ представља један од „стубова истинске демократије“, а Трифуновић се ни у ком случају не би могао назвати будалом. Тај зна шта ради! Наиме, његовом порталу је недавно од америчке фондације USAID дониран износ од 81 396 америчких долара.

Трифуновић редовно пласира тенденциозне и непроверене информације везано за смрт Давида Драгичевића, а на порталу није мањкало ни текстова у којима се Српска оптужује да формира паравојске, а МУП илегално наоружава.

Већина младих се не да завести

За скупштинском говорницом Лукач је оповргао све тврдње Давора Драгичевића и показао у чијим је рукама даљински управљач. Уверљивим наступом са много чињеница и детаља, који се у интересу истраге, иначе не износе у јавност, министар је сваком добронамерном разјаснио о чему се ради.

Док се у бањалучкој тврђави Кастел одржавао концерт једне популарне групе, неколико чланова „Правде за Давида“ у препознатљивим мајицама почело је да узвикује своје покличе и омета концерт у намери да се концерт претвори у политички митинг. Међутим, остали младићи и девојке који су дошли да слушају музику узвратили су: „Доста вас је било“, „Дошли смо на концерт, а не на митинг“.

Вођа бенда је ипак  концерт морао прекинути. Нешто слично се поновило и током Бањалучког полумаратона, на којем се такође окупило мноштво младих. Поново неколицина чланова покрета Правда за Давида покушава анимирати узвицима остале, али су наишли на јединствену и још гласнију осуду.

За Српску брижно муслиманско Сарајево

Након бањалучких неусјеха у акцију се агилније укључује Сарајево, те вођа бенда Зостер на концерту у Сарајеву држи говор о околностима смрти Давида Драгичевића, након чега почиње с песмом са карактеристичним рефреном: „Узећу правду у своје руке, нема времена за губљење“.

Да се ствари пребацују у другу брзину говори нам и, након дужег чекања, пристрасно писање сарајевске штампе.

Истина, политичко Сарајево је од почетка било укључено у бањалучке протесте. Нермин Никшић, председник партије СДП посјетио је Давора Драгичевића и јавно поручио да „полицију против које се дигне народ треба укинути“.

Можда је питање из сјајног филма „Сунчаница“ Никите Михалкова сада неопходно, а оно гласи: „Како је све почело?“

На до сада највећем митингу, оном од 21. априла, организатори су поздравили госте из Сарајева, Фојнице и Мостара, али и оне из  Скопља, који заслужују највише пажње.

Наиме, у новембру претходне године је екипа која је успела да сруши владу Николе Груевског, из Скопља прекомандована у Сарајево, наравно, у америчкој режији.

Нови македонски премијер Зоран Заев од тада интезивно посећује Сарајево, и редовно се виђа са опозиционарима из Савеза за промене, нарочито са Драганом Мектићем, министром безбедности, кадром СДС-а. Како се проценило да је главна баријера за рушење власти у Српској министар Драган Лукач, почињу напади на МУП Српске кроз оптужбе о паравојном организовању, илегалном наоружавању и слично. У овим нападима нарочито је експониран Мектић, али га у свему што ради подржава његова странка.

Стручњаци за рушење режима из Скопља и бошњачка дијаспора

Тако злоупотреба смрти Давида Драгичевића досеже несхватљиве размере.

Екипа приспела из Скопља је искусна и крајње професионална. Мора се признати, и врло креативна. Вешто користи друштвене мреже и циља рањиве друштвене групе, првенствено тинејџере и мајке. Бира се свака реч, синтагма и слика.

Зато се Давид назива дететом, а не 21-једногодишњим младићем. „Убили дете“ – та синтагма ствара већу емпатију, нарочито погађа мајке.

У употреби је и један стари, добро познати симбол – злогласна отпорашка песница.

Тим из Скопља ради неуморно, непрекидно смишља перформансе, креира догађаје. Све више активира политичко Сарајево, јер идеолошка платформа покрета Правда за Давида и јесте грађанско друштво.

У оквирима „немогуће државе“ – то је унитарна БиХ.

Зато Давор Драгичевић полицији поручује „убијате већ 26 година“, што значи од 92. године, и стварања Републике Српске. У свему добија подршку из другог ентитета, али и бошњачке дијаспоре, која се плански окупља у Франкфурту, Бечу, Минхену, али и широм Федерације БиХ.

Како време одмиче, припадници борачке популације, Лукачеви ратни саборци и припадници полиције, све отвореније изражавају своје неслагање са перманентним оптужбама, па су формирали фејсбук страницу „Подршка министру и команданту Драгану Лукачу“, а број оних који се придружују овом виду подршке се рапидно повећава. Истовремено, све су гласнија заговарања за одржавањем контра-митинга, односно митинга подршке Драгану Лукачу и МУП-у, који је након укидања ВРС једина оружана одбрана Републике Српске и мета концентрисане ватре из Сарајева, од западних медија и, наравно, „српског патриоте Драгана Мектића“, због рутинске набавке оружја, слања кадрова на обуку у Русију и сл.

Анкетни одбор нови камен смутње

Одлука посебне седнице Народне скупштине била је да се формира Анкетни одбор који би преиспитао цео случај, а у одбор су изабрани листом опозиционари са изузетком једног члана. Анкетни одбор је у свој састав додао и два припадника покрета „Правда за Давида“, а један од њих је поменути блогер, Борислав Радовановић.

Одбор је себи дао за право да саслушава представнике извршне и судске власти, на што је тужилац Далибор Врећо указао да се ради о преседану, али су изгледа преседани у овом случају постали уобичајени.

Током саслушања министра Лукача, он је изјавио да се у Анкетном одбору налази лице против кога је у току судски поступак и да на питања Борислава Радовановића неће одговарати.

„Укључили сте у одбор човека против кога је подигнута оптужница за покушај убиства. Зар да ја одговорам на питања човека против кога се води поступак? – рекао је Лукач, на шта га је предсједавајући Анкетног одбора Бореновић прекинуо речима: „Искључите министра!”

Тако ће рад Анкетног одбора више одмоћи него помоћи да се дође до истине о трагичној смрти Давида Драгићевића. Циљ који манипулатори једном породичном трагедијом желе постићи и јесте ширење конфузије и дезавуисање институција Републике Српске и актуелне власти.

Шта је позадина?

Неколико независних предизборних испитивања јавног мњења указују да кандидати СНСД убедљиво воде и да ће на предстојећим изборима забиљежити убедљиву победу. Зато је циљ зацртан у страним кухињама је да избора не буде, односно да протестна окупљања у Бањалуци поприме све карактеристике уличних нереда, што би био повод за интервенцију тзв. међународне заједнице.

Прецизније, ради се о „удруженом злочиначком подухвату“ против Републике Српске, којим командују искусни специјалисти из америчке и британске амбасаде у Сарајеву и колеге из ОХР-а, а са дежурним објашњењем да „штите Дејтон“ иако већ 20 година предводе у његовом рушењу.

Да би се то постигло, неопходно је да протести досегну критичну масу, од бар 10 000 људи. То им је пошло за руком само једном, 21. 04. ове године, уз бројна појачања пристигла из Зенице и Сарајева, уз бесплатан превоз и дневнице. После митинга, који су активисти „Правде за Давида“ заједно са партнерима из „Правде за Џенана“ из Федерације, одржали у Сарајеву, појачања из већег ентитета су наједном престала да стижу.

Неком од бошњачких активиста се омакла оптужба и на власт Бакира Изетбеговића.

Што се тиче покојног Давида Драгичевића, он нам свако вече са скупова на Тргу Крајине кроз своју пјесму „Клинац у гету“, поручује: „Ја сам само пијун у овој причи.“

Извор: Све о Српској