Непознате Теслине технологије – Моћ мисли и речи

Све је више научника који тврде да између видљивог (физичког) и невидљивог (метафизичког) дела света, постоји нешто попут огледала, можда је то „огледалска енергија”, која има свој одраз у људски мислима. Тако човек и када има себе пре собом и гледа се уживо, има своју представу о себи која се зове имагинација, она није ни истинита нити стварна. Зато човек може да мења само оно што је стварно (себе), а последица те промене је и промена у имагинацији, односно одраза у огледалу, које се будући да је невидљиво, налази у мозгу (мислима), између његовог физичког и метафизичког дела. Али да кренемо редом:

Одувек су искусни људи упозоравали да треба водити рачуна о томе шта се говори, јер су речи снажне, и да поседују неку магичну моћ. Тако је Свети владика Николај Велимировић казивао:

„Силна је реч као гром. Она поражава грешника, мелем је болноме и потиштеноме, утук развратноме, а опомена богатоме… ” (О Богу и људима, 1993).

Сада су научници опседнути моћима језика, речи, мисли и ума. Све чешћи су написи који потврђују да језик, речи и мисли програмирају људско тело. Те идеје пренесене су полако, али по свему судећи заувек, из езотеријске у научну област, с обзиром на то да се тврдње тајне науке и класичне науке скоро поклапају. Недавно је приказан и експеримент у коме мајмуница мислима контролисе робота, мајмуна, на даљину а Фрактална, Света, Тајна геометрија, није болесна машта теоретичара завере већ објективна стварност без чије зконитости би било немогуће направити савремене компјутерске анимације.

Тражећи астрофизичке узроке цикличних сукоба међу народима, Никола Тесла је развио и теорију према којој сунчева магнетосфера, правилни циклуси појава сунчевих пега, протуберанце, магнетни поремећаји и буре утичу на појаву ратова. Укратко, магнетном индукцијом Сунца настају промене у Земљиној јоносфери, која је због карактера струја које њоме протичу директно у резонантном односу са људским мозгом.

О каквој је међузависности између Сунца и понашања људи реч (у овом случају економских), може се закључити на основу анализе бројних економских показатеља, садржаних у Голдштајновој бази података. Наиме, у немачком институту за психологију у Готингену након научног скупа у Амстердаму објављено је под насловом „Преломне тачке циклуса у западним економијама повезане су са сунчевом активношћу“ („Turning points of long waves in Western economics: are they correlated with solar activity?”), да кључне тачке у дугорочним циклусима западне економије значајно зависе од сунчеве активности. Космичка међузависност и васионски склад изражени су структуром и кретањима енергије, материје и информација, а та кретања су у космосу (скоро) идеално синхронизована.

Никола Тесла је реако и још нешто, што би требало да натера све људе на размишљање: „На садашњем степену развоја човечанства, на коме нема свести о историјским збивањима и њиховим космолошким узроцима, повремени потреси су још увек природни. Још жешћа битка тек ће се водити и то између Истока и Запада.”

То је Никола Тесла написао у тексту објављеном у Њујорку 20. децембра 1914. године, у листу „The Sun”, под насловом „Наука и проналазаштво су велике снаге које ће довести до остварења ратова“ („Science and the Discovery are the great Forces which whill lead to the Consummation of the War.”)

Човечанство на почетку 21. века сведочи о наведеном пророчанству, сновиђењу, предвиђању или процени Николе Тесле. Уосталом инструменти „великог брата” такође наговештавају да је мозак човека повезан с космичким циклусима. ЦИА је објавила да је из својих извора сазнала да су Руси уверени како уз помоћ ванчулног посматрања могу открити све тајне Запада. Човек који може да види и чује ствари и догађаје из другог времена и простора управо је идеалан шпијун. Одбрамбена обавештајна служба САД пустила је у оптицај извештај под насловом „Контролно непријатељско деловање: СССР”, у којем су предвиђали да ће Совјети, уз помоћ истраживања парапсихолошких способности бити у стању да открију садржај најповерљивијих докумената, кретање трупа и бродова, локације војних објеката, те мисли генерала и пуковника. Најчуднија тврдња била је да ће можда моћи да убијају људе или обарају ваздухоплове на даљину. Као потврда неведених ставова могу да послуже две америчке научне књиге (J. Shnabel, Remote Viewers: The Secret History of America’s Psychic Spies, New York, Dell, 1997, str. 94–95. i Mctaggart, Lynne, The Field: The Quest for the Secret Force of the Universe, HarperColins, Scranton, Pennsylvania, USA, 2002, str. 162).

Подаци о моћи емоција и мисли учестали су у сразмери са степеном проучености мозга, ума, психе, емоција и мисли. На то указују и истраживања обављена у компанијама NeuroSky и CyberLearning. Њихови мајстори направили су прототип обруча опремљен сензорима посебне врсте који се ставља на главу. Када такав обруч „крунише” главу камионџије, у диспечерском центру његове фирме, на мониторима рачунара, могуће је, у реалном времену, регистровати његово ментално стање. Газде и одговорна лица могу све време да знају где се тренутно налази возило, да ли је возач поспан, уморан, трезан, расположен или љут… Исти систем, који „лови” и емитује таласе великог мозга, повећава могућности и обогаћује садржај игара на персоналним рачунарима. Супарници у интерактивним играма могу мисаоно да се надмећу, да стварају нове виртуелне амбијенте и да се надмудрују у новоствореним ситуацијама.

Никола Тесла је такође тврдио да памћење у класичном смислу не постоји и да се информације „изазивају” снажним визуелним, мисаоним и језичким асоцијацијама. И способност мозга, да преко чула у стварни свет опажања „преведе” бројне фреквенције из окружења, (светлосне, звучне, топлотне и физичке вибрације), логичнија је, уколико је мозак холограм.

Научници су, у последњој деценији 20. века, открили да је код човека визуелни систем осетљив на шири спектар фреквенција од до тада познатог. На пример, осим на светлосне вибрације осетљив је и на звучне вибрације. Сем тога, чуло мириса осетљиво је на тзв. космичке фреквенције, а и све ћелије људског организма осетљиве су на широк спектар фреквенција.

Све више научника верује да је „холограмска парадигма” најпрецизнији модел који је наука могла икада да досегне. Сада је много јасније како информација путује од ума до ума на великим раздаљинама и откуд толика „раскош” измењених стања свести. Прихватање холограмске теорије омогућило је научнику Станиславу Грофу, из групе научника „Асоцијација Трансперсоналне Психологије”, да протумачи исходе регресија пацијената поистовећених са скоро сваком врстом развојног зоолошког стабла, чак и случај пацијенткиње која се „сетила” да је била рептил женског пола.

За оне који су прихватили „ново научно становиште” било је јасније: како су особе које нису имале довољно образовања, биле у стању да у детаље опишу зороастерске погребне ритуале, или неке сцене из индијске митологије. Чини се да је сада лакше објаснити неке врсте колективног и расног „бесвешћа”, случајеве када су појединци „известили” о запажањима вантелесних путовања и о догађајима из својих прошлих и будућих живота.

Гроф је таква „искуства” назвао „трансперсоналним доживљајима”. После прихватања холограмске парадигме, он је приметио: „Ако је ум део непрекидне целине, природно је што је повремено у стању да направи упад у ‘холограмски лавиринт’, у којем се спаја са сваким атомом, организмом, простором, временом и сваким другим умом који постоји или је постојао”.

Ни заговорници „тврдих наука” нису остали имуни на холограмску парадигму. Кејт Флојд, психолог на Вирџинија Интермонт колеџу, преокренуо је досадашње схватање свести. Он тврди да свест не проистиче из активности мозга, него да свест креира мозак, као и тело и све остало што доживљавамо као материјалне облике. Уколико је у праву, то значи да је сваки човек лично одговоран за сопствено здравље много више него што то модерна медицина признаје. Исто тако, на тај начин је потврђено да се мозак мења и морфолошки у току учесталих медитација. Можда је још важније, што то значи да је тзв. повлачење симптома неке болести последица промене свести. Болешћу изнуђена промена свести условљава, потом, промене у холограму тела.

У том случају потпуно је природно што проф. др Лариса Фотина предлаже лечење мислима и што се све чешће примењују контраверзне технике лечења, као што су визуелизације. Све више научника верује да реалност замишљене слике није ништа мања од реалне „реалности”. И овде је незаобилазан свевремени Никола Тесла, јер наведени ставови подсећају на начин његовог размишљања. Он је стварао мисаоне моделе који су једнако „радили” пре и после њиховог остваривања.

Неприродне визије и доживљаји постају објашњиви уколико универзум посматрамо као холограм. Лакше је схватити и илузије које пред публиком изазивају индијски факири или Дејвид Коперфилд. У свести људи је „договорена реалност” и вероватно је она истинита, због испреплетаности умова и повезаности свега. Тако се зна и шта јесте „тамо” и шта „тамо” није. Колико је само напора (драме, инсценирања, претварања, обмана, лажи) учињено да се доведу у заблуду они који знају, о ономе што сви знају, и што се једноставно „чита у очима”. Вотсонова искуства нису свакодневна, само зато што свест и веровање људи нису упућени тако да свако зна да има лично право мењања „тканине” реалности.

Оно што се чини реалним, подсећа на грубо платно за ауторске слике какве људи желе. Људи су мађионичари. Све је могуће, од савијања кашике снагом воље, којој су основа мисли, до „мисаоног самоизлечења”. Јунгова теорија синхроницитета, несхватљиве „случајности са смислом” и теорије о „испуњивању жеља” које се не остварују, постају јасније када се прихвати теорија о универзуму – суперхолограму.

На основу наведеног намеће се питање: Уколико је мозак холограм који прима, бира и разврстава вибрације и математички их претвара у запажања, шта је онда – објективна стварност? Можда је заиста реч о илузији. Чини се да су људи живи „пријемници” преплављени сваковрсним вибрацијама које пристижу са свих страна. Они извлаче вибрације из суперхолограма и, у једном од безброј канала, претварају их у материјалну стварност.

Извор: Бележница