Nevladine organizacije, Toma Nikolić i ja

Vrlo sam se neprijatno iznenadio kada sam iz štampe saznao da još uvek postoje one izdajničke tvorevine zvane nevladine organizacije. Bio sam ubeđen da su se raspale čim su uspešno obavile svoje antisrpske domaće zadatke (sve što je srpsko to im je mrsko). To su bile grupe kvaziintelektualaca, pristojno plaćenih od okupatora, koje su se kao zalagale za poštovanje ljudskih prava (naravno svih ljudi osim Srba). Čak sam i načuo da su im finansijeri zavrnuli slavine, pa da više nije tako unosno biti član nevladine organizacije.

Izgleda da sam napravio veliku grešku. Verovatno je pljuvanje po sopstvenoj zemlji i nipodaštavanje svega što nosi predznak srpski, ponovo postalo neophodno, pa su se ove ništarije povampirile.

Bezobrazno i drsko traže od predsednika Srbije Tome Nikolića da se odrekne titule vojvode, tobože, radi mira u regionu i normalizacije odnosa sa onima kojima to počasno zvanje smeta! Zaista ne znam da li su strani plaćenici poludeli ili su gledali suviše Bulajićevih filmova? Jedno je očigledno: oni nemaju pojma šta je to četništvo, koliko dugu tradiciju ima u srpskom narodu i koliko je velika čast nositi titulu vojvode.

Ne mogu da govorim u Tomino ime, ali pošto sam i sam vojvoda i portparol SČP, pokušaću da „mirotvorcima“ objasnim neke stvari.

Nisu svi četnici oni krezubi, bradati tipovi, sa kamom u ustima, koji idu okolo, pijanče, siluju i kolju nevine ljude. Sam pokret seže još od balkanskih ratova, a ime četnik (komita) označava srpskog rodoljuba koji se na gerilski način bori protiv stranih okupatora (borio bi se i protiv vama sličnih izdajnika da ste tada postojali).

Moram da vam ispričam jednu istinitu priču, o tome kako se pravi Srbi ponašaju prema okupatorima, ne bi li na vas delovao pedagoški i ne bi li shvatili da je posao koji radite prljav i izdajnički.

Moj pradeda Ignjat je bio ćurčija u vreme kada su Bugari (tada još nisu bili u EU) okupirali Niš. Okupacija je bila prilično surova, pa su mog pradedu optužili da sarađuje sa KOMITAMA (ČETNICIMA) i izveli ga na streljanje. Dok je stajao pred streljačkim vodom Ignjat je zamolio da mu ispune poslednju želju – da popuši poslednju cigaretu. Oslobodili su mu jednu ruku, a bugarski oficir je prišao da mu zapali cigaretu. Tog momenta ga je moj pradeda Ignjat slobodnom rukom zgrabio za vrat i iščupao mu grkljan. Naravno da su ga Bugari momentalno ubili i bacili u Nišavu. Moja rodbina iz Niša tvrdi da su Ignjatovo telo izvadili iz reke i sahranili, da bi mu se znao grob, mada u to sumnjam.

Ne sumnjam da bi nevladine organizacije u današnje vreme proglasile Ignjata za ratnog zločinca, koji je izvršio mučki atentat na jednog dobro vaspitanog stranog oficira.

Ignjat je svakako bio samo pravi Srbin, patriota i saradnik četnika. Sad zamislite koliko časti, ugleda i dostojanstva nosi titula vojvode. Nije mi jasno otkud ovim pravo da se uopšte obraćaju vojvodi Tomi Nikoliću ili bilo kom drugom vojvodi i da traže da se odrekne titule. Pa nisu oni ležali u šiptarskom kazamatu, nego Toma.

Kakav mir u regionu spominju, kad bi prvo uvredili Makedonce. Jer, ne znaju da je „Spremte se, spremte četnici“ makedonska pesma, da je selo Drenovo u Makedoniji, i da se pesma ne odnosi na đenerala Dražu, već na vojvodu Jovana Babunskog (imam negde original i najdraži stih mi je: „Frlite bumbi, četnici“…).

Kada je vojvoda Miroslav – Čele Vuković, predsednik Srpskog četničkog pokreta, odlučio da mi dodeli tu visoku titulu, nekako u isto vreme, isto je odlučio i Vojvodski savet Ujedinjenog ravnogorskog pokreta. Tradicionalna srpska nesloga je vladala i među četnicima. Pošto mi je dosadilo da na Dan pobede PROTIV FAŠIZMA 9. maj na prigodnoj paradi marširaju dve četničke kolone, odlučio sam da zvanje prihvatim kada ove dve organizacije potpišu protokol o saradnji, što je i učinjeno. Zbog toga me neki zovu i vojvoda ujedinitelj, na šta sam vrlo ponosan. Vojvodsku zakletvu sam položio u crkvi u selu Ba (istorijsko mesto održavanja Prvog četničkog kongresa).

Zato mi je krajnje neprihvatljivo da neke tikve bez korena traže od vojvode Tome Nikolića da pogazi ono u šta se zakleo pred Bogom.

Možda, kada se titule odreknu vojvoda Stepa Stepanović, Radomir Putnik, Živojin Mišić, pa engleski vojvoda od Kenta, Jorka, vojvoda od Edinburga, Džon Vejn svoga nadimka (vojvoda), pa habzburške vojvode i nadvojvode i kad Vojvodina promeni ime.

Ne volim što sam morao da se obraćam nevladinim organizacijama, jer kad god im se obraćam obavezno povraćam.

Borisav Đorđević, vojvoda Srpskog četničkog pokreta, zamenik predsednika SČP vojvode Miroslava Čeleta Vukovića i portparol iste organizacije i vojvoda zapadnomoravski Ujedinjenog ravnogorskog pokreta.

P. S. Zvuči neskromno, ali, koliko znam, jedini imam dve vojvodske titule. Ne postoji cena zbog koje bi ih se odrekao.

Izvor: Novosti