O svetom Nikolaju, velikom čudotvorcu!

Sveti i bogonosni otac naš Nikolaj Čudotvorac Mirilikijski veoma je poštovan ugodnik Božji ne samo u našoj pomesnoj Crkvi, već u vasceloj hrišćanskoj vaseljeni. Ovaj svetilnik vascelog hrišćanstva rođen je u gradu Patari u oblasti Likija u Maloj Aziji od pobožnih i blagočestivih roditelja Teofana i None, za vreme rimskog cara Valerijana. Sveti Nikolaj je bio dete koje je isprošeno (izmoljeno) od Boga, budući da su njegovi blagočestivi roditelji bili bezdetni.

Sveti otac Nikolaj, budući darovan od Boga, od malena je bio ispunjen Duhom Svetim, još kao dete  pokazivao je neobične duševne i duhovne darove, a kada je odrastao i izučio škole, slušajući svoje srce i svoj unutarnji Božji priziv, poželeo je da stupi u prezviterski čin, te ga njegov stric, arhiepiskop, proizvede za prezvitera grada Mira. Prema svetiteljevom žitiju, kada se roditelji Svetog Nikolaja upokojiše, on je od bogatstva njegovih vrlinskih roditelja pomagao potrebite deleći im pomoć. Ugledajući se na Spasitelja, on je zahtevao od naroda da ostane anoniman pri činjenju milostinje. Po smrti njegovog strica, arhijereji i prezviteri iz likijske oblasti, odlučuju  da izaberu novog arhiepiskopa i dogovore se da izaberu najrevnosnijeg u vršenju prezviterske službe. Pošto su se uverili da je upravo Nikolaj takav, izaberu ga za arhiepiskopa mirilikijskog.

Sveti Nikolaj je bio vandredan arhijerej, pun ljubavi, milosti i dobrote, spreman da svakoga saluša i svakome pomogne. Kao arhipastir on je verom i ljubavlju poučavao povereno mu sveštenstvo i narod, privodeći ih Gospodu. Bio je učesnik Prvog vaseljenskog sabora (325. godine), a budući da je carica Jelena u to doba pronašla u Jerusalimu Časni i Životvorni Krst Gospodnji, mnogi počeše da obilaze sveta mesta. I arhijerej Nikolaj je obišao sva sveta mesta. Na ovom putu dogodila su se mnoga čuda u ime Gospodnje. Kada se Svetitelj nalazio na moru, on predskaza oluju. Mornari, poznavajući sve morske znake, ismejavali su Nikolaja govoreći da oluje neće biti. Ali se uskoro pojaviše crni oblaci, zaduvaše jaki vetrovi i užasna bura počne da besni. Svi se na lađi uplašiše, očekivajući da svakoga časa postanu žrtve velikih talasa. Božji ugodnik Nikolaj pade ničice Bogu na molitvu i oblaci se raziđoše, vetar presta i bura se utiša, te tako do današnjeg dana sveti Nikolaj ostaje poznat kao zaštitnik moreplovaca.

Arhiepiskop Nikolaj do duboke starosti upravljao je Crkvom Božjom u Mitropoliji mirilikijskoj. Upokojio se 6/19. decembra 345. godine, a njegovo sveto telo svečano je sahranjeno u mitropolitskom Sabornom hramu. Godine 1096. sv. Nikolaj se obrati u snu jednom prezviteru iz Barija i saopšti mu da ne želi da mu mošti počivaju u „bezbožničkom gradu“ i reče mu da ode u grad Miru i da mu mošti prenese u Bari, na sigurno mesto. Ovaj tako i učini i, prerušen u trgovca, sa tri broda puna žita poseti grad Miru i prenese mošti svetitelja u Bari. Ovo se dogodilo 8/22. maja, kada su mošti odneli u manastir svetog Jovana Preteče. Posle tri godine podignut je hram Sv. Nikolaju u čast, u kome je Sveti blagoverni kralj Stefan Dečanski povratio vid i kao znak zahvalnosti taj hram optočio srebrom.

Bogosluženje praznika svetog oca Nikolaja Čudotvorca mirilikijskog i značaj liturgijskog proslavljanja

Istina stvari objavi te stadu tvome kao pravilo vere, obrazac krotosti i učitelja uzdržanja. Zbog toga si smirenjem stekao visoke počasti, siromaštvom bogatstva: Oče prvosvešteniče Nikolaje, moli Hrista Boga da spase duše naše. (tropar)

Praznik svetog i bogonosnog oca Nikolaja Čudotvorca od najranijih vremena svečano je proslavljan, dok himnografija u njegovu čast predstavlja neisrpnu riznicu. Litijske stihire delo su cara Lava Mudrog, dok je sastavljač kanona Teofan. Slavu na hvalitnimstihirama sastavio je Patrijarh carigradski German. Posebno je zanimljivo istaći kondak Svetom Nikolaju koji je sastavio Sveti Teodor Studit, i u kome Svetog Nikolaja Čudotvorca veliča i proslavlja kao najusrdnijeg pomoćnika svih hrišćana. Drugi kondak Svetom Nikolaju sastavio je Sveti Roman.[1]

Na osnovu bogate himnografije ugodnik Božji Nikolaj  slobodno se može nazvati opštim pomoćnikom i vernim zaštitnikom roda hrišćanskoga. Zbog velikog značaja ovog svetilnika Pravoslavlja u sedmičnom bogoslužbenom krugu svaki četvrtak, pored Svetih slavnih i svehvalnih Apostola, posvećen je i njemu. U godišnjem bogoslužbenom krugu praznujemo dva praznika Svetog oca Nikolaja: Glavni spomen 6/19. decembra i praznik Prenosa njegovih časnih moštiju iz grada Mira u Bari, 9/22. maja.

Prepodobni i bogonosni otac naš Justin Ćelijski, u svojoj bogonadahnutoj besedi na praznik Svetog oca Nikolaja u Svetoarhangelskoj ćelijskoj obitelji, divno je rekao: „Evo praznika kada su svi Srbi na nogama! Srbi na zemlji, Srbi na Nebu! Zemaljska Srbija i Nebeska Srbija! Sve je ujedinjeno! U čemu? U molitvi, kome? – Velikom i čudesnom Svetitelju Božjem, Svetom Ocu Nikolaju Čudotvorcu! Danas je mnogo više njegovih svečara na Nebu nego na zemlji. Danas oko polovine Srba slavi Svetog Oca Nikolaja na zemlji. A na nebu bezbroj njegovih usnulih svečara. A druga polovina učestvuje u molitvi, u uzdasima velikom Svetitelju Božjem. Nikad se sa srpske zemlje ne diže više molitavâ nego danas! Nikad se sa srpske zemlje ne diže ka Nebu više molitvenih i vapajnih uzdaha, nego danas! Danas je čudesan Svetitelj Božji, svemilostivi, blagi, krotki i dobri ujedinio sva srca srpska. Ne samo srpska, nego širom sveta slave svi hrišćani. Nema Svetitelja među Svetiteljima koji je tako omiljen srpskomrodu.ˮ

Ove nadahnute reči svetog starca Justina potvrđuju da vasceli srpski narod proslavlja svetog oca Nikolaja i veliča ga kao svoj duhovnog patrona. Kada je reč o proslavljanju svetih ugodnika Božjih, u ovom slučaju svetog oca Nikolaja koga naš blagočestivi i hristoljubivi narod sa ljubavlju proslavlja, hrišćanski etos nam potvrđuje da je jedino ispravno proslavljanje krsne slave neodvojivo od evharistijskog slavlja. Svako naše učestvovanje u Svetoj Liturgiji kroz pričešće Svetim Tajnama Tela i Krvi Gospodnje sjedinjuje nas sa Bogom, ali i sa svima svetima koji su od pamtiveka ugodili Gospodu, te tako centar proslavljanje krsne slave jeste upravo u Evharistiji.

Slavska trpeza ljubavi u domovima vernih nije ništa drugo do produžetak Svete Liturgije i ona na praznik svetog Nikolaja treba biti posna. Sveti otac Nikolaj Čudotvorac jeste obrazac i putokaz puta koji vodi u život večni, zbog čega ga i nazivamo pravilom vere i obrascem krotosti i dobrote. U svom svetom životu on je ispunio sve evanđelske vrline, ovrlinio je i poveren mu narod, a svojim svetim primerom ukrepljuje duše onih koji ga sa verom i ljubavlju proslavljaju. Njega poštujemo i kao velikog celebnika i čudotvorca. Sveti Nikolaj svojim čudotvorstvom silom Božjom zaceljuje sve grehovne rane duša naših. On  je istinski Hristonosac i Duhonosac, jer sebe nije bogatio zemaljskim i prolaznnim „blagomˮ, već je sebe bogatio Bogom i postao krasni sasud Božje blagodati koju bogato izliva na nas.

Pokazao se jesi u gradu Miru kao vršilac svete službe, svetitelju Nikolaje,  jer ispunivši Hristovo Jevanđelje, položio si dušu svoju za narod svoj i spasao nevine od smrti. Zbog toga si se posvetio kao veliki poznavalac tajni Božije blagodati. (kondak)

Izvor: Sajt SPC