Ramuš Haradinaj i drugo dno politike Zapada

Objašnjavati ko je Ramuš Haradinaj i kakva je njegova uloga u kosmetskoj krizi, skoro da nema smisla. Na Balkanu, a posebno u Srbiji, to ime je veoma poznato. Među srpskim stanovništvom postoji čvrsto uverenje da je on manijakalni ubica, dok se među kosovskim Albancima i dalje glorifikuje njegov heroizam.

Postoji samo jedan razlog zbog čega se u publikaciji vraćamo ovom čoveku – da još jednom pokušamo da shvatimo zašto je za Zapad, u prvom redu za SAD, jedan krvavi manijak postao ne samo prihvatljiva, nego i poželjna figura. Da shvatimo kako NATO kombinuje tehnike upravljanja svetskim javnim mnjenjem, sa praksom skalpiranja celokupnih nacija bez anestezije. A svaki razuman čovek će se saglasiti sa tim, da nasilno odvajanje Kosmeta od Srbije uz pomoć inostrane vojne pomoći – predstavlja skalpiranje Srbije.

Ipak, da ukratko kažemo ko je Ramuš Haradinaj.

Rođen je 1968. godine u selu Glođane u Metohiji.

U Švajcarsku emigrira 1989. godine i radio je kao obezbeđenje u noćnim klubovima, pokušavajući da stupi u francusku Legiju stranaca. U Prištinu se vraća 1990. godine kako bi uzeo učešće u demonstracijama Albanaca, zbog čega je bio uhapšen i započeo robijanje u srpskom zatvoru. Iz zatvora je pobegao i ponovo se vratio u Švajcarsku, gde pristupa Narodnom Pokretu Kosova iz koga je kasnije formirana OVK.

Diverzantsko-terorističku obuku prošao je 1996. godine, u kampu za borbenu obuku u Albaniji i učestvovao je u osnivanju baznih logora za obuku u rejonu albanskih gradova Tropoja i Kukeš, odakle su teroristi vršili terorističke upade na susedno Kosovo.

Iz tih baza Haradinaj je organizovao šverc oružja na Kosmet, a potom je zajedno sa rođenim bratom, formirao štab OVK u Metohiji i specijalnu jedinicu “Crni orlovi” koja je pokrenula terorističke aktivnosti protiv srpskih vlasti i Albanaca koji su im lojalni. Među teroristima Haradinaj je stekao status heroja i postao je komandant operativne zone, koju su Albanci zvali “Dukađini”. Smatra se da je pod njegovim rukovodstvom, za dve godine ubijeno 300 ljudi i uhapšeno više od 400.

Po mnogobrojnim svedočenjima Haradinaj je bio jedan od glavnih pomagača NATO paktu prilikom bombardovanja na Kosovu i Metohiji i jedan od gerilskih oficira koji je dobio satelitski telefon za korekciju avio-udara, što govori o njegovom bliskom odnosu sa američkim specijalnim službama. Teško da Amerikanci nisu znali da imaju posla sa teroristom. Naprotiv, upravo se saradnja sa takvim snagama poklapa sa njihovim planovima. Tada je niklo snažno prijateljstvo Vašingtona i Haradinaja, koje mu je kasnije mnogo pomoglo. Činjenica da su ruke Albanaca sa Kosmeta bile krvave do lakata, uopšte nije smetalo Amerikancima. Jer Stejt Department, CIA i vojna obaveštajna služba Pentagona – nije “Amnestyinternational”. Svako radi svoj posao.

Posle ulaska mirotvoraca u pokrajinu i odlaska srpske vojske, Haradinajeve trupe su se bavile etničkim čišćenjem, koje je veoma brutalno sprovođeno.Srbi, Romi i drugo nealbansko stanovništvo proterivani su iz svojih rođenih sela, hramovi su rušeni, a oni koji bi se pokušali suprotstaviti bili su izloženi nasilju. Njegove jedinice odgovorne su za mučenja i ubistva više desetina ljudi, čija su tela nađena u Radonjićkom jezeru i u bunarima opštine Dečani.

Haradinaj je 2000. godine osnovao Alijansu za budućnost Kosova, koja ga je 2004. godine dovela do mesta premijera. Na tom mestu počeo je da vlada u skladu sa svojstvenim mu duhom.

Dobro informisana nemačka obaveštajna služba BND smatra da iza Haradinaja stoji široka mreža albanskog organizovanog kriminala. “Mreža se proteže do rejona Dečana i bazirana je na porodičnim klanovima okupljenim oko Ramuša Haradinaja i bavi se širokim spektrom delatnosti – kriminalnom, političkom, kao i delatnosti povezanoj sa trgovinom oružjem. Mreža ima direktan uticaj na unutrašnju situaciju na Kosmetu. Grupa koju predvodi Haradinaj bavi se narkoticima, krijumčarenjem oružja i švercovanjem svakojake robe. Pored toga, ova grupa kontroliše i lokalne organe vlasti”.

U jednom od izveštaja KFORA, Haradinajeva grupa se ocenjuje kao “najmoćnija kriminalna organizacija u regionu”.

Kao premijer, Ramuš Haradinaj personifikuje ideal štićenika američke politike: politički lider sa kriminalnom podrškom, umešan u zločine protiv čovečnosti i spreman na fizičku likvidaciju svojih protivnika. To su idejno bliske marionete kojima je lako upravljati. Takve treba ceniti.

Beogradske vlasti su protiv Haradinaja podigle optužnicu sa 108 tačaka za terorizam, ubistva civilnih lica i ostalo.

Sam Haradinaj to nije posebno ni skrivao. U svojoj autobiografskoj knjizi “O ratu i slobodi” napisao je: “Mi smo neprekidno napadali srpske snage. Na svakom mestu. Danju i noću. Bez prikrivanja. Mi smo svakodnevno ubijali srpske policajce…”. To je apsolutno u skladu sa izvornim značenjem reči “terorizam”.

Haradinaj je u Hagu bio optužen da je “tokom razmatranog perioda, OVK u cilju obezbeđenja potpune kontrole Metohije proganjala i ubijala na Kosovu civile Srbe i Rome, kao i kosovske Albance osumnjičene za saradnju sa srpskim snagama”. Tužilac je tvrdio da je Ramuš Haradinaj od 1. marta 1998. godine do sredine 1998. godine bio komandant OVK na teritoriji Metohije defacto, a od sredine juna i dejure, komandujući.

U martu 2005. godine, zbog optužbi protiv njega, Haradinaj podnosi ostavku na mesto premijera i dobrovoljno se predaje Haškom tribunalu.

I ovde postoji skriveni smisao. Imajući na savesti mnogobrojna žestoka ubistva i masakre, Haradinaj je spokojno pošao na suđenje. To ukazuje da je on ne samo znao ko stoji iza MTBJ, nego je imao garancije o pozitivnom ishodu suđenja. Tako je i bilo. MTBJ je 03.04. 2008. godine doneo oslobađajuću presudu Ramušu Haradinaju, oslobađajući ga krivice po svih 37 tačaka optužnice.

Kao najbolji komentar na ovakvu presudu može poslužiti odlomak iz knjige optuženog. “Vojnik kosovske nezavisnosti” kako sebe zove Ramuš Haradinaj, piše u već pomenutoj knjizi “Priče o ratu i slobodi”: “Zbog teške situacije u kojoj se nalazimo, neophodan nam je predah. Sporazum Holbruk – Milošević na osnovu koga je na Kosovo došlo 2 000 civilnih pripadnika misije OEBSA, predstavljao je spas za OVK. Ovaj sporazum je od velikog značaja, on nam je pomogao da obnovimo armiju… Naravno, posebne simpatije gajimo prema SAD, obzirom na njihovu ulogu u rešavanju kosovskog pitanja”.

Tada su SAD spasile OVK, sada su spasili i samog Haradinaja. Tolika količina dokaznog materijala protiv njega, garantovala je maksimalnu kaznu za to čudovište.

Istina, na početku procesa, od 98 svedoka 9 je bilo ubijeno ili su umrli pod nerazjašnjenim okolnostima, deo je odbio da svedoči, ostali se nisu pojavili na sudu!!!

Tako su Kujtin Berišu udarila kola u Crnoj Gori, Iljir Selman je poginuo u izazvanoj tuči. Bekim Mustafa i Ajni Elezaj ubijeni su vatrenim oružjem. Sabaheta Tava i Isuk Hakljaj, saradnici kosovske policije koji su pristali da svedoče protiv Haradinaja, bili su ubijeni, a automobil sa njihovim telima bio je spaljen posle likvidacije.

Od 9 ubijenih svedoka, trojica su bili “zaštićeni svedoci” Haškog tribunala koji im je obećao svoju zaštitu. Ali ih nije zaštitio. Sva trojica – Džejdin Musta, Sadrik Murići i Vesel Murići – ubijeni su u profesionalno organizovanim naručenim ubistvima. Poslednji – Ramir Muslići – bio je ranjen i posle toga je odbio da svedoči. Samo posle 1999. godine na Kosmetu je bilo ubijeno oko 40 albanskih svedoka zločina koje je počinila OVK.

Uprkos svemu, pogibija svedoka za sudije nije predstavljala indikaciju da iza Haradinaja stoji kosovsko zločinačko podzemlje i da se mora duboko uroniti u predmet. Sudije su bile daleko od Femidinih instrukcija.

Međutim, pritisak svetskog javnog mnjenja na MTBJ po pitanju ovog ubojice bio je toliko veliki, da je 2. maja 2008. godine glavni tužilac MTBJ Serž Bramerc uložio žalbu na oslobađajuću presudu Haradinaju. Presuda je oborena 21. juna 2010. godine. Predsedavajući sudija Patrik Robinson objasnio je obaranje presude motivacijom da je ona mogla biti nepravedna zbog mogućeg zastrašivanja svedoka.

Među Haradinajevim braniocima kojima duguje svoje puštanje na slobodu, ističe se generalni sekretar UN Soren Jensen Petersen, koji Ramuša smatra “najbližim saradnikom i prijateljem” koji je “mnogima poklonio svetlu budućnost Kosova”. I ne misli tako samo Petersen. Tokom niza godina Haradinaj je u Evropi imao pristalice u poslu odvajanja Kosmeta od Srbije i smatrao se najpouzdanijim saveznikom Zapada kao “komandant zone Dukađini” (Metohije).

Podrška američke administracije obezbedila je nedodirljivost Haradinaju. Postavlja se pitanje – zašto tribunal nije koristio lično svedočenje samog Haradinaja o njegovim terorističkim zverstvima u ratu protiv Srbije, kao što je njegova knjiga “Ispovest o ratu i slobodi” koja je 1999. godine publikovana u Prištini?

Među ciničnim formulacijama haškog suda, postoje i takve: “Maltretiranje, prisilno rasejavanje i ubijanje romskih i srpskih civila, kao i civila albanske nacionalnosti koji su smatrani kolaboracionistima ili onima koji nisu pružali podršku OVK – sva ta dejstva nisu bila širokog obima, odnosno nisu bila toliko česta kako bi se moglo zaključiti da se radi o progonu civilnog stanovništva”. A mi znamo da je u sadejstvu delovanja OVK i NATO pakta sa Kosmeta bilo prognano više od 250 000 građana nealbanske nacionalnosti!

Međutim, broj žrtava predstavlja samo jednu stranu problema. Na drugoj strani je neljudskost zločina.

U Specijalnom sudu Srbije za istraživanje ratnih zločina postoji svedočenje Albanke L. K. Koji je takođe poslat Haškom tribunalu. Ona je izjavila da je u maju 1998. godine sa grupom albanskih i romskih žena bila oteta i na silu odvedena u logor separatista na planini Junik, na granici sa Albanijom. Odmah na ulasku u logor videla je prizor koji razara dušu: dva noževima izbodena srpska policajca bila su zavezana za drvo.

Policajci su, kako je kasnije saznala L. K., bili uhapšeni u rejonu sela Rastavica. Dovedene žene videle su da su policajcima bili odrezani delovi tela i izvađene oči, a u rane koje su krvarile bila je sipana so. Po rečima L. K. policajci su bili još živi i stenjali su glasno od nesnosnih muka. Tada je policajcima prišao Ramuš Haradinaj sa policijskom radio-stanicom podešenom na talase srpske policije. On je izvadio nož i bez žurbe klao policajce, kako bi srpski policajci slušali kako umiru njihove kolege.

Tada dežurni policajci na srpskom kontrolnom punktu sačuvali su i audio zapis tog varvarskog čina. Po rečima L. K. pošto je tako zaklao policajce, Haradinaj se vratio uhapšenim ženama. Svezao je ruke L. K. koja ovo svedoči i potom je silovao. U vreme pisanja protokola svedočenja, bili su vidni ožiljci na rukama žene. Tokom silovanja, Haradinaj je nožem kojim je prethodno zaklao policajce, nanosio posekotine ženi. Kasnije je Haradinaj silovao i ostale privedene žene iz grupe koja je dovedena u logor. Kada su L. K. zajedno sa ostalim ženama poveli na streljanje, ona je uspela da pobegne i tako se spasila”.

Samo ovaj dokument,trebalo bi da bude dovoljan da se Ramuš Haradinaj večno izoluje od ljudi.

No umesto toga on slobodno šeta i uživa u statusu nacionalnog heroja. Ne ushićuju se svi na Kosmetu podvizima ovog ubice, ali je najvažnije ovde da mediji i admistrativni aparat koji su potčinjeni separatistima, rade svoj posao. Nije isključeno da će on vremenom ući u panteon nacionalnih heroja.

U skladu sa ovim, logika ponašanja zapadnih sudija iza kojih stoji pre svega administracija SAD, tera nas da donesemo sledeće zaključke.

Ramuš Haradinaj je jedan od najsvirepijih glavoseča albanskog besporetka, unet je u spisak strateških rezervi NATO pakta. Dugoročno planirano, sudbina piratske republike sa nazivom “nezavisno Kosovo” veoma je sumnjiva. Po pravilu, banditi koji se dočepaju vlasti dižu na državni nivo svoje metode upravljanja, gde caruju vlast kriminala, zavere, naručena ubistva. U oblasti ekonomije oni do državnih razmera dovode ono jedino čime su se bavili u životu – trgovinu narkoticima, trgovinu robljem, reketiranje, krijumčarenje. Strane korporacije koje se pojavljuju u zemlji, opstaju u njoj kao zasebna ostrva koja u njoj kopaju i izvoze njeno nacionalno blago i potkupljuju siledžije na vlasti. Sa nestankom stranih investicija, njeno stanovništvo će upasti u siromaštvo.

Iz iskustva Latinske Amerike znamo da takva situacija može da traje dugo, no ne i beskonačno. Među stanovništvom počinje da narasta nezadovoljstvo koje može dovesti do odlaska postojeće vlasti i povratak pređašnjem životu u savezu sa Srbijom, bez koje je nezamisliv normalan život kosmetske privrede.

No, takav savez nije u interesu NATO pakta. Nije zbog toga započinjala višegodišnja kampanja na drobljenju srpske nacije. Oni to neće dozvoliti i zbog toga NATO i angažuje glavoseče poput Haradinaja u redove svojih rezervista. Zbog toga ga je MTBJ i drugi put oslobodio, upkos svakoj zdravorazumskoj logici. On je potreban NATO paktu jer je uvek spreman na prolivanje krvi i svome i tuđim narodima.

Pored toga, u Makedoniji i Crnoj Gori separatisti još nisu postigli svoj cilj i tamo tek predstoje veliki događaji. Ova rezerva i tamo može biti od koristi.

Izvor: Fond Strateške Kulture