Razbojnici potonjih vremena

U XVIII veku beše rečeno da će nastupiti vreme kada će razbojnici prestati da se skrivaju po gorama, nego će početi da žive i kradu po gradovima. To je kazao sv. Kozma, čije su reči dostojne toga da se odliju u zlatu i da se stave svima na uvid.

On je izgovarao reči koje savremenici nisu bili u stanju da razumeju. Ali, zato mi – potonja pokolenja – potpuno naviknuto živimo u atmosferi ostvarenih Kozminih proročanstava. On je kazao da će putevima, brže od zečeva, juriti kola bez konja. A tadašnji slušaoci su se smešili i namigivali: ma, „al` ga je preterao!“. A mi, sasvim obično sedamo za volan automobila, ili na zadnja sedišta i pretičemo zečeve.

Kozma je govorio: „Svet će biti omotan tankim koncem, pa ako kineš u Carigradu, to će se čuti u Moskvi.“ Ne znam šta su mislili tadašnji slušaoci, ali naše kijanje se zaista čuje širom sveta zahvaljujući telefonu, kompjuterima i ostalom.

Kozma je govorio i o gvozdenim pticama koje čas mirno lete po nebu, a čas izrigavaju plamen, govorio je o nekoliko sela koja staju u jednu kuću, o đavolu koji se zavukao u sanduk i odande se dere. I mi danas zaista živimo u višespratnim zgradama u koje mogu da stanu odjednom nekoliko sela; iznad nas sasvim obično lete srebrnaste gvozdene ptice. Jedino je televizor uspeo da se od „sanduka“ pretvori u pljosnatu plazminu ploču, ali iz njega se kao i ranije i dalje počesto đavo dernja.

Govorim o tome da su reči ravnoapostolnog svetitelja Kozme, neobične za 18. vek, postale svakodnevica u 20. i 21. veku. Znači – svetitelju se može verovati. Reči su mu tačne. Tačne su i one o razbojnicima koji su nekada, odeveni u krzna, živeli po gorama (a kod nas po šumama), a danas su odeveni u firmirana odela i žive po gradovima.

Lopovluk ima sasvim konkretnu psihologiju. Ne mislim da ću o tome reći sve iscrpno i tačno, ali mislim sledeće: Lopuža sebi smišlja pravo na lopovluk – neku teoriju opravdavanja: „Mogu da kradem od države, jer i ona krade od mene i svih ostalih“. Ili: „Ja sam predstavnik više rase i mogu da oduzmem sve što mi se svidi od predstavnika niže rase.“ Eto primera dveju opravdavajućih teza za postojanje lopovluka kako u socijalizmu, tako i u kolonijalizmu. A – takve opravdavajuće teze imate za sve modele lopovluka: od zavlačenja ruke u tuđi džep u nekoj gunguli, do kriminalne privatizacije.

Lopov ne želi da radi i prezire stvaralački, predani svakodnevni rad. Ili mu je nešto na lopovski način „zapalo“, ili je aristokratski odviknut od elementarnog trudoljublja, ili bilo šta drugo…  Ali – on smatra da ostali moraju da rade, dok on ima pravo da na svoje izmišljeno pravo da oduzima, ili tajno prisvaja plodove tuđeg rada. Uz to, naravno u visinama koje daleko prevazilaze potrebe pojedinca.

Ako, i kada oni oteti plodovi tuđeg rada dostižu ogromne razmere, lopovu postaje potrebno da se legalizuje. Don Korleone uvek želi da mu neko od sinova postane senator ili guverner neke od država. Na izvesnim etapama i u izvesnim iznosima, bogatstvo rađa vlast. Ono i samo postaje vlast, ili se tesno povezuje sa već postojećom vlašću. Sitne lopove će i dalje loviti, ali genije lopovluka će ipak postati senator, ili narodni poslanik, ili nešto u tom smislu…

Očigledno, u tome mu neće smetati obrazovanje niti njegov formalni lik – biće mu potreban reprezentativan dom i svi atributi tog novog života. On će u stvarnosti biti kao da je izašao iz šume, zbaciće krzno i preći u odelo, počeće da živi u vili, a ne u pećini usred opljačkanih blaga.

Sveti Kozma je svojim prozorljivim okom uvideo tu metamorfozu zločinstva, do koje će doći u kasnijim vekovima. O tome govori i još jedno od njegovih proročanstava: „Nevolja će vam doći od obrazovanih.“ U širem smislu tih reči, baš su oni „obrazovani“ i naučili mnoge ljude da nema Boga, i da je čovek – majmunski sin. Oni su ti koji su učinili (po Kozminim rečima) da „će vam tanjiri biti puni, ali ta hrana se neće smeti jesti“, kao i „reke će postati prljave“. Ali – u užem smislu, baš ti – obrazovani će u smislu lopovluka takođe veoma prosperirati. Sada poslušajmo glas i drugog hora, ali i taj peva o istome. Teodor Ruzvelt, 26. predsednik SAD, jednom reče da običan lopov može ukrasti džak uglja, ali će zato lopov sa univerzitetskom diplomom ukrasti čitavu železničku prugu, naravno – sa sve kompozicijama natovarenim ugljem.

Obrazovani nitkov je bič našeg vremena. To je onaj u firmiranom odelu i sa košuljom sa zlatnim dugmadima na manžetnama. Lopov na govornici, lopov u sudijskoj mantiji ili u politici – radi pravnog imuniteta. On je gord, i ubeđen je da „ima pravo“. Prezire ostale ljude, i u ranijim vremenima bi sa zadovoljstvom sebi kupio i plemićku titulu.

Njegovi kvaliteti su – zmijska elastičnost, neumornost u lukavstvu, sumnjičavost, patološka pohlepa. On je nezasit kao Ad i razvratan kao likovi istorije Rima iz vremena opadanja. Za njega ništa nije sveto, mada je jako rečit sa ekrana onog sanduka  (ili ploče plazme) kada raspravlja o svetinji.

Običan čovek jednostavno nema kuda da se skloni od te rđe koja sve razjeda. I – ako je dobar – onaj običan čovek, on onda zatvara oči i uši uz reči: „Gospode! Sakloni!“ Ali, ako je i sam natruo, taj običan čovek pati od zavisti gledajući uspehe nečastivih. I on hoće da se uključi u alhemiju knjigovodstvenog lopovluka, manipulacija brojevima i zakonima. On želi slavu, zaludnost i raskoš. Želi nekažnjivost i dozvoljenost svega. A, kada stigne nevolja, taj jednostavni čovek sa unutrašnjom truleži od zavisti biće kažnjen isto toliko kao i oni kojima je toliko zavideo. Po zakonima duhovnog srodstva – oni su jednaki.

A nama je potrebno da uvidimo tu nevolju. Potrebno je da je precizno identifikujemo i shvatimo: možemo li da utičemo na situaciju. Ako ne možemo, bolje nam je da se sklonimo, kao da izlazimo iz zgrade koja tek što se nije urušila. Uz sve to – stradavanje od obrazovanih lopova nije jedina nevolja savremenog čovečanstva. Evo, na primer šta je još uvideo sv. Kozma, i što nam je sada pred nosom:

• U školama će se pojaviti stvari neshvatljive vašem umu.
• Videćemo kako nam se zemlja pretvara u Sodomu i Gomoru
• Ljudi će biti siromašni, jer u njima neće biti ljubavi za drveće i biljke.

Mnogo toga korisnog je iskazao sv. Kozma, nazvan Etolski: jadnom grešniku za utehu, a onima koji traže razum – za urazumljivanje. A nečastivom – za ohlađivanje mu duše raspaljene pohotama: ko zna, možda će uzdrhtati od straha, ili od umiljenija. Jer – sve dok se grešnici kaju, a nečastivi uzdrhtavaju od uboda savesti, život će se nastavljati.

Izvor: Stanje stvari