Шта Срби дугују Христу и зашто Руси славе Богородицу

Писмо капетану Петру Ј. који пита: Шта Срби дугују Христу?.

Добро је твоје питање. Енглези се често баве питањем: шта Енглези дугују Христу? И одговарају једним дугим списком добара примљених од Христа. Сада ти питаш за свој народ: шта Срби дугују Христу? Заиста ти кажем: више него Енглези. Јер Енглези дугују понешто и староме Риму, док Срби за све и сва дугују искључиво Христу.

Пре свега Срби дугују Христу све своје највеће људе. Само свети људи и свете жене код Срба су се уздигли до величине, која се види из далеких времена и поколења. А светост је од Христа Господа; од Његове свете вере. Кад би се рекло, да Срби дугују Христу само светога Саву, духовнога кнеза и крманоша живота србскога народа до данас, па би дуг био неисплатив. А Свети Сава није усамљена звезда, осветљена Сунцем Христом; око Саве стоји цео рој сјајних звезда, сјајних светитеља србских.

Још Срби дугују Христу основна начела живота и владања. Дугују Му веру у једнога живога Бога, у суд Божији, у Промисао, у правду и милост Божију, у бесмртни живот на небесима. Христу дугују и разумевање природе не кроз природу него кроз Бога; и разумевање судбе људи и народа не кроз материјалне узроке него кроз моралне и духовне. Једном речју: сву истину о овоме и ономе свету Срби дугују Христу. А у погледу владања све дугују Христовој науци. Поштење, уздржљивост, чедност, братољубље, смерност, милостивост, мирољубивост, трудољубље, ведрина духа, храброст у одбрани правде, пожртвовање, и све остале узвишене врлине душе – све је дошло Србима од вере Христове.

Још Срби дугују Христу благе и красне обичаје своје. Сви ти обичаји су у суштини и по символици јеванђелски. Јер ти обичаји нису само накит живота но прави и главни морално – законски поредак, који чува живот народа србског од распадања, збрке и трулежи.

Још Срби дугују Христу надахнуће за уметничке изразе своје душе и својих идеала у песмама, пословицама, причама, у творевинама ума свога и руку својих.

Још Срби дугују Христу епопеју свога првога царства, и епопеју робовања, и епопеју ослобођења. То јест дугују прве и потоње државе своје, мудрост у стварању држава, херојску трпељивост и визионарско надање у време робовања, као и јуначку издрживост и пожртвовање у време ослобођења.

Јесам ли све побројао? Ни из далека. Тек сам почео списак србских дуговања Христу. Но, мислим, дао сам ти путоказ, по коме ћеш и сам моћи рачунати остала дуговања народа твога Христу Спаситељу. Па кад будеш успео да побројиш сва србска дуговања Христу, онда окрени листу и поброј сва Христова потраживања од Срба. Мисли и питај се: шта Христос тражи од Срба?

Мир ти и радост од Господа.

Једној Српкињи која пита: Зашто Руси толико славе Богородицу

А зар је Срби не славе? и Грци, и Бугари, и Румуни? Највећи број наших царских задужбина посвећен је имену Свете Богородице. Хиландар, узор многих задужбина и драгоцени бисер међу овима, слави Ваведење. Свети Сава је, дакле, посветио Хиландар имену Мајке Божије. Да ли си била у Савини на Приморју и видела икону Пресвете Деве, сву покривену ђерданима, и златом и драгуљима и медаљама? Све попрсје покривено одликовањима као ниједног војводе! То је народно признање, да она војује против зла и побеђује зло у свету. То су поморци китили њу, своју заштитницу на неверној пучини. Па, да ли си била, кћери српска, у Чајничу, ни по чему чувеном осим по Мајци Божијој? Чудотворна икона њена у Чајничу знана је свој Босни и Херцеговини и даљним странама. Још да видиш оно поштовање и дивљење и покајно уздисање и благодарно величање од хиљаде поклоника пред Чајничком Богомајком! Па да чујеш пречудне повести о њеним милостима и даровима, којима је обасипала и обасипа људе! Но сличне повести можеш чути и у Пећи, и у Охриду, и у Прилепу, и широм Балкана од сињега до црнога мора. Од свих молитава на устима Срба није ли најчешћа молитва: помоз’ Боже и Богородице? Поштовање Богородице укорењено је и у души најбоље интелигенције народне. Кад је наш највећи народни песник Владика Раде умирао, он је потражио икону Свете Богородице из Цетињског манастира. Заплакао се над њом, целивао и узвикнуо: Пресвета Богородице, спаси ме!

А што наша браћа Руси тако изванредно штују Богородицу, мислим, има и један нарочити разлог поред свих оних које и ми имамо. Наиме: Руси су осетили много пута њену помоћ у судбоносним државним и црквеним догађајима. Тако кад су незнабожни руски кнежеви Асколд и Дир кренули у пљачку на Цариград, пљачку нису извршили а крштење су примили. Кад су они на лађама изненадно стигли под Цариград, хришћани се веома устраше, и потеку у цркве на призивање Божије помоћи. Тада патријарх Фотије изнесе икону Богородичину, донесе је у литији до мора, и стави је у море. Наједном се море тако узбурка, да се руске лађе потопише. Асколд и Дир једва се дограбише обале. Па сазнавши, од кога је дошла изненадна бура на мору и спасење царском граду, обојица се крстише, и као крштени повратише у Русију. – Када је стројена Кијевопечерска лавра, огњиште руског хришћанства, Богородица је јасно показала своју чудесну помоћ како при том стројењу тако и при изради икона за манастир. – Владимирска икона Мајке Божије слави се у Русији три пута у години. Три славе због три велике победе, које су Руси однели над Татарима носећи ту икону као заставу. При коначном ослобођењу Русије од Татара пошао је цар Јован ИИИ с том иконом на угњетаче руског народа. На реци Угри стајале су две војске једна према другој на две обале више месеци. Само су стајале, без борбе. Најзад кад су Руси дигли у вис икону и запевали химну Богородици, Татари брзо окрену леђа и побегну. И тако: битка и слобода буде добијена за Русе без капи крви, све помоћу Свете Богородице. – Ови и други знаменити догађаји, у којима је Богомајка пресудно учествовала, дубоко су урезани у душу руског народа. И осећање благодарности преноси се са колена на колено.

Мир ти и милост од Господа.

Свети владика Николај Охридски и Жички – Мисионарска писма

Извор: Светосавље