Šta Srbi duguju Hristu i zašto Rusi slave Bogorodicu

Pismo kapetanu Petru J. koji pita: Šta Srbi duguju Hristu?.

Dobro je tvoje pitanje. Englezi se često bave pitanjem: šta Englezi duguju Hristu? I odgovaraju jednim dugim spiskom dobara primljenih od Hrista. Sada ti pitaš za svoj narod: šta Srbi duguju Hristu? Zaista ti kažem: više nego Englezi. Jer Englezi duguju ponešto i starome Rimu, dok Srbi za sve i sva duguju isključivo Hristu.

Pre svega Srbi duguju Hristu sve svoje najveće ljude. Samo sveti ljudi i svete žene kod Srba su se uzdigli do veličine, koja se vidi iz dalekih vremena i pokolenja. A svetost je od Hrista Gospoda; od Njegove svete vere. Kad bi se reklo, da Srbi duguju Hristu samo svetoga Savu, duhovnoga kneza i krmanoša života srbskoga naroda do danas, pa bi dug bio neisplativ. A Sveti Sava nije usamljena zvezda, osvetljena Suncem Hristom; oko Save stoji ceo roj sjajnih zvezda, sjajnih svetitelja srbskih.

Još Srbi duguju Hristu osnovna načela života i vladanja. Duguju Mu veru u jednoga živoga Boga, u sud Božiji, u Promisao, u pravdu i milost Božiju, u besmrtni život na nebesima. Hristu duguju i razumevanje prirode ne kroz prirodu nego kroz Boga; i razumevanje sudbe ljudi i naroda ne kroz materijalne uzroke nego kroz moralne i duhovne. Jednom rečju: svu istinu o ovome i onome svetu Srbi duguju Hristu. A u pogledu vladanja sve duguju Hristovoj nauci. Poštenje, uzdržljivost, čednost, bratoljublje, smernost, milostivost, miroljubivost, trudoljublje, vedrina duha, hrabrost u odbrani pravde, požrtvovanje, i sve ostale uzvišene vrline duše – sve je došlo Srbima od vere Hristove.

Još Srbi duguju Hristu blage i krasne običaje svoje. Svi ti običaji su u suštini i po simvolici jevanđelski. Jer ti običaji nisu samo nakit života no pravi i glavni moralno – zakonski poredak, koji čuva život naroda srbskog od raspadanja, zbrke i truleži.

Još Srbi duguju Hristu nadahnuće za umetničke izraze svoje duše i svojih ideala u pesmama, poslovicama, pričama, u tvorevinama uma svoga i ruku svojih.

Još Srbi duguju Hristu epopeju svoga prvoga carstva, i epopeju robovanja, i epopeju oslobođenja. To jest duguju prve i potonje države svoje, mudrost u stvaranju država, herojsku trpeljivost i vizionarsko nadanje u vreme robovanja, kao i junačku izdrživost i požrtvovanje u vreme oslobođenja.

Jesam li sve pobrojao? Ni iz daleka. Tek sam počeo spisak srbskih dugovanja Hristu. No, mislim, dao sam ti putokaz, po kome ćeš i sam moći računati ostala dugovanja naroda tvoga Hristu Spasitelju. Pa kad budeš uspeo da pobrojiš sva srbska dugovanja Hristu, onda okreni listu i pobroj sva Hristova potraživanja od Srba. Misli i pitaj se: šta Hristos traži od Srba?

Mir ti i radost od Gospoda.

Jednoj Srpkinji koja pita: Zašto Rusi toliko slave Bogorodicu

A zar je Srbi ne slave? i Grci, i Bugari, i Rumuni? Najveći broj naših carskih zadužbina posvećen je imenu Svete Bogorodice. Hilandar, uzor mnogih zadužbina i dragoceni biser među ovima, slavi Vavedenje. Sveti Sava je, dakle, posvetio Hilandar imenu Majke Božije. Da li si bila u Savini na Primorju i videla ikonu Presvete Deve, svu pokrivenu đerdanima, i zlatom i draguljima i medaljama? Sve poprsje pokriveno odlikovanjima kao nijednog vojvode! To je narodno priznanje, da ona vojuje protiv zla i pobeđuje zlo u svetu. To su pomorci kitili nju, svoju zaštitnicu na nevernoj pučini. Pa, da li si bila, kćeri srpska, u Čajniču, ni po čemu čuvenom osim po Majci Božijoj? Čudotvorna ikona njena u Čajniču znana je svoj Bosni i Hercegovini i daljnim stranama. Još da vidiš ono poštovanje i divljenje i pokajno uzdisanje i blagodarno veličanje od hiljade poklonika pred Čajničkom Bogomajkom! Pa da čuješ prečudne povesti o njenim milostima i darovima, kojima je obasipala i obasipa ljude! No slične povesti možeš čuti i u Peći, i u Ohridu, i u Prilepu, i širom Balkana od sinjega do crnoga mora. Od svih molitava na ustima Srba nije li najčešća molitva: pomoz’ Bože i Bogorodice? Poštovanje Bogorodice ukorenjeno je i u duši najbolje inteligencije narodne. Kad je naš najveći narodni pesnik Vladika Rade umirao, on je potražio ikonu Svete Bogorodice iz Cetinjskog manastira. Zaplakao se nad njom, celivao i uzviknuo: Presveta Bogorodice, spasi me!

A što naša braća Rusi tako izvanredno štuju Bogorodicu, mislim, ima i jedan naročiti razlog pored svih onih koje i mi imamo. Naime: Rusi su osetili mnogo puta njenu pomoć u sudbonosnim državnim i crkvenim događajima. Tako kad su neznabožni ruski kneževi Askold i Dir krenuli u pljačku na Carigrad, pljačku nisu izvršili a krštenje su primili. Kad su oni na lađama iznenadno stigli pod Carigrad, hrišćani se veoma ustraše, i poteku u crkve na prizivanje Božije pomoći. Tada patrijarh Fotije iznese ikonu Bogorodičinu, donese je u litiji do mora, i stavi je u more. Najednom se more tako uzburka, da se ruske lađe potopiše. Askold i Dir jedva se dograbiše obale. Pa saznavši, od koga je došla iznenadna bura na moru i spasenje carskom gradu, obojica se krstiše, i kao kršteni povratiše u Rusiju. – Kada je strojena Kijevopečerska lavra, ognjište ruskog hrišćanstva, Bogorodica je jasno pokazala svoju čudesnu pomoć kako pri tom strojenju tako i pri izradi ikona za manastir. – Vladimirska ikona Majke Božije slavi se u Rusiji tri puta u godini. Tri slave zbog tri velike pobede, koje su Rusi odneli nad Tatarima noseći tu ikonu kao zastavu. Pri konačnom oslobođenju Rusije od Tatara pošao je car Jovan III s tom ikonom na ugnjetače ruskog naroda. Na reci Ugri stajale su dve vojske jedna prema drugoj na dve obale više meseci. Samo su stajale, bez borbe. Najzad kad su Rusi digli u vis ikonu i zapevali himnu Bogorodici, Tatari brzo okrenu leđa i pobegnu. I tako: bitka i sloboda bude dobijena za Ruse bez kapi krvi, sve pomoću Svete Bogorodice. – Ovi i drugi znameniti događaji, u kojima je Bogomajka presudno učestvovala, duboko su urezani u dušu ruskog naroda. I osećanje blagodarnosti prenosi se sa kolena na koleno.

Mir ti i milost od Gospoda.

Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički – Misionarska pisma

Izvor: Svetosavlje