Србијо, не заборави 24. март и НАТО злочине…!!

Чико, ја тебе гледам с неба
И видим те као на слици
Чико, ја сам онај цвет-беба
Који си убрао у Батајници.

Ја сам била она мала
Милица, што је задремала
У мамином загрљају
А пробудила се у рају.

Сад нисам она булка румена
Већ бели анђелак оне булке
Што гледа своје најдраже с неба
И види тебе… и твоје руке.

Мој тата се сада брије
А моја мама пегла пелене
Ја их видим и жао ми је
Што не виде и они мене.

Ено и моје розе ноше
И лутке што се смешила на ме
Кад су твоје зле тице дошле
И отеле ме од моје маме.

Тада сам се овде попела
С неком дечицом непознатом
Али бих много више волела
Да сам доле, с мамом и татом.

Да ти кажем још само ово
Па иди и заборави ме
Мама ће да ме роди поново
И даће ми још лепше име!

Емило Лабудовић

МОЈЕ ЈЕ ИМЕ МИЛИЦА

Моје је име Милица
А свега су ми три
Адреса ми је – небеска улица
Тамо гдје снивају анђели.

Моје је име Милица
И била сам мамино цвеће
Нежна плава љубичица
Што небни у прољеће.

Моје је има Милица
Имала сам блиставо лице
Била сам брацина царица
Јер све су Милица царице.

Моје је име Милица
И била сам татино злато
Хтела сам да будем учитељица
Али није дао НАТО.

Моје је име Милица
Остаћу заувек дете
Са чијих плавих витица
Сребрне звезде лете.

Моје је име Милица
А неки људи зли
Рекли су: име ти је кривица
А свега су ми – три!

Моје је име Милица
Имала сам очи плаве
И молим све чике света
Да ме не забораве.

---

Извор: Стање Ствари, ИН4С