Србија и будућа руска православна империја

Ово лудило од непрекидне изборне кампање, а које је наставак организовано континуираног затрпавања јавног мњења јаловим, утопијским и злонамерним фразама као и конструкцијама разних социолошких и интернационалистичких школа мишљења – те режимске насилне имплементације западних теолошких схема у наш животни и политички систем битисања су и дефинитивно довеле народ у стање залеђености због којег је спречен да политички кандидује заиста снажну политичку организацију која ће непрестано и снажно обелодањивати да се налазимо на метаисторијској размеђи која налаже ургентан и радикално другачији приступ односима у земљи, околини и свету.

Код Поатјеа, 732. године, франачки војсковођа Карл Мартел је чудесном победом над многобројнијим арапским легијама у последњем моменту спречио тадашњи, већ готово свршени, чин европског цивилизацијског краха и потпадања Европе под апсолутну исламизацију.

Исти сценарио предвиђен за Европу Срби су својим војскама ефикасно успорили на Газиместану.

И после савремених насртаја агресивног ислама на Европу, од Босне преко Косова и Метохије до садашњег катаклизмичног померања становништва, дириговане исламске најезде преко наше територије са Блиског истока и севера Африке у Европу, однос европских престоница према Србима упорно се не мења.

Одговор лежи у чињеници да Европа не мисли органски, не сеже до најдубљих и највиших структура Неба и земље и тако, не само да нам никада није признала наш Поатје, него нас је сурово и бескрупулозно вековима препуштала насилној исламизацији и ту исламизацију нашег народа и животног простора чак политички и војно спонзорисала, а у последњим годинама и правним насиљем покушала да сва решења проистекла из терора над нашим националним и државним бићем зацементира, уводећи их у међународни правни поредак као обавезујућа.

Исти циљеве са нашим народом и територијама Европа има и овог тренутка.

Европа ће сада пробати да заустави у Србији што год може више избеглица из Сирије, Ирака, Јемена, Авганистана, Сомалије и Либије – у намери да њих спречи да продру у ЕУ, а да истовремено Србију коначно и дубоко урони у процес исламизације и тиме је смести у хантингтоновски предвиђену граничну државу исламског света и „европске“ цивилизације.

Европа упорно размишља само организационо, и у том смислу Србију од ње не чека ништа добро.

Ситуација захтева да се у тражењу решења за излаз из овог ужаса, у којем се налазимо и још горег ужаса који нам прети, ослањамо на православну геополитику и то онај њен сегмент који чини православна словенска цивилизација, концепт који захтева тесно везивање за Русију и из којег би се касније природно исходовала много употребљивија и конкретнија политичка стратегија према ЕУ, САД и муслиманском војно-политичком фактору као НАТО извршном саучеснику на терену.

Србији је као хлеб насушни потребан чврст ослон на будућу руску православну империју, која ће као таква лакше наћи заједнички језик са умереним исламом, а самим тим и неке од рецепата за то решење просто пренети и имплементирати на наше просторе и на тај начин нас заштити од НАТО џихадиста, а и самог НАТО-а и обездуховљене ЕУ.

Србији није потребно да други помисле да она може бити јака па због тога треба повремено са њом тактизирати – да би опстала Србија мора заиста да буде јака и зато су јој неопходне и руске инвестиције и руско оружје.

Тренутак је такав да ми више не можемо опстајати у сталној реторичкој запитаности, већ морамо веома брзо дејствовати тако да резултати тог дејства могу бити веома брзо изложени провери у равни свакодневног а до тога, бојим се, нећемо још дуго чекати.

Јасно позитивно одређивање Србије према православним геополитичким структурама помоћи ће и да се у земљи победе накаламљене калвинистичке пројекције начина брзе измене наше националне свести и увођења у мондијалистички штрас-папир облепљено пуко робовласништво и савремни вид феудализма.

Овакав приступ не би значио полазак на пут насилне мајоризације муслимана у земљи и околини, али ни стављања у други план јелинских православаца илити православних Бугара и Румуна, али се мора подвући црта и реално рећи – за сада сте на супротној страни, добродошли сте када будете искрено одлучили да се вратите.

До тада, ми морамо учинити све могуће напоре да спасимо нашу аутентичну филозофију живота која је и допринела томе да данас ипак има неколико милиона нас који се можемо називати Србима.

Морамо да хитно изађемо из ове учмале, плачљиве и пасивне животне и политичке доктрине у којој нас протестантским проповедима чврсто држи актуелни режим идући тако низ длаку наших осведочених непријатеља.

Извор: Стање ствари