В И Д О В Д А Н

ВИДОВДАН

Опет нам сољу видају ране
Белог анђела везаног воде
Оковани славимо Видовдане
Можеш ли сам у амбис роде!?

Са Газиместана езан одзвања
Косовска звона мукло се чују
Много је тужних Видовдана
За мали народ везаних очију

Палим небо слепи крик пролама
Ископано око с фреске плаче
Видовдан модар од нашег срама
Чупају душу, јаче и јаче

Јалово семе живот не рађау
Бездушна трупла посташе људи
Видовдан оста симбол свађа
Несложне браће гордих ћуди

Давно смо себи одсекли главу
Наместили смо и лепше лице
За душу су нам дали браву
Уз њу катанац и лисице

Још један Видовдан посрамљен оде
У мутну Марицу историје
Белог Анђела на вешала воде
Само се дан вешања крије.

Први пут објављено 28.06.2018.

Извор: ФБ страница аутора