И Дачић у Бриселу …

У Београду за Бриселом је права јагма. Још од постпето-октобарског утркивања Ђинђића и Коштунице није била већа. Тек што је бивши председнички кандидат и обдусман, а будући вођа некаквог грађанског покрета, Саша Јанковић, најавио одлазак у тај град, формално други човек владајуће коалиције, Ивица Дачић лично, обрео се тамо, упарађен и са намештеним осмехом, као да учествује у избору за најлепшег европског пажа. Примио га је достојанствен, и очигледно уморан од таквих гостију, “Комесар ЕУ за добросуседске односе и”, ваљда, “проширење”, Јоханес Хан.

Зашто кажем “ваљда”? Зато што имам добро сећање, које каже да је, приликом избора Хана, ЕУ јасно истакла да укида функцију “Комесар за проширење, придруживање и добросуседске односе” коју је обављао Штефан Филе, а уместо ње уводи функцију “Комесар за добросуседске односе”, коју ће вршити Јоханес Хан, али који ће преузети и бригу о проширењу. То је звучало као отворена порука европским зарепцима попут Србије, Црне Горе или Албаније, чија се елита одједном нашла у небраном грожћу. Како после вишегодишњих бајки о Европи која само њих чека свом народу објаснити да је она рекла – Доста! Да је проширење, као тема, скинуто за сва времена или бар на неко дуже време. Да ко је ушао, ушао је и нема више! Претило је то суновратом про-европских елита и додатном јачању Русије на Балкану, па су европски бирократски манипуланти брзо начинили корак назад и досетили се да их празна прича на ништа не обавезује. Тако су напрасно „заборавили“ како су огласили „замор од проширења“ и поново о њему почели да причају као о реалној перспективи. Наравно да је локалним „елитама“ јасно да се ради о манипулацији, али да су једва дочекали “проширење” као политичку цуцлу варалицу опљачканим нацијама, које су свеле на збир појединаца који размишљају стомаком.

Тако се реч „проширење“, кроз мала врата, поново нашла у имену функције господина Хана, на почетку његовог другог мандата (01.11.2014). Но, тиме се отворило питање колико је организација која укида функцију “Комесара за проширење и добросуседске односе”, а уводи функцију “Комесара за добросуседске односе и проширење” уопште нормална? Седе ли у њој разумни људи или дангубе које пресипају из шупљег у празно?

Годинама сваког европејца кога сретнем питам да ми ово разјасни, али нико ништа. Слежу раменима. Ћуте. И зашто се ЕУ – питам даље ја – ако је Хан заиста и комесар за “проширење” не проширује за све ове године од када се устоличио? Шта значи немачки пројекат Западни Балкан, ако Европа намерава да прима нове чланице до сада познатим механизмима? А ако намерава да прими цео регион одједном, ког ђавола нас наши властодршци замајавају некаквим „условима“? Питања која извиру из здравог разума има колико хоћете. Само, нема одговора. Ни логичног, ни искреног. Неће га ни бити. Као ни проширења, те 2020 или 2022. године, за када нам га наши властодршци најављују. До тада нам остају питања и дилиме…

Но, та питања и дилеме очигледно не муче нашег буцмастог Дачића. Он је, како сам за себе каже, реал-политичар. То би значило да увек ради и говори оно што треба да се чује у датом тренутку. Без икаквог осећаја одговорности за последице. Баш га брига. Оно шта пропагира данас напада сутра или прекосутра. Научио је да лако може увек да каже нешто друго и да се то прихвати као разумно.  Да може данас потписати Бриселски споразум, а сутра га нападати, као да му га је неко потурио. Да нам из Крушевца може поручити како је Видовдан празник пораза и како 28. јун убудуће треба славити као Датум придруживања ЕУ, а да нам онда прича о патриотизму. Све може код Дачића, јер у њему не постоји ни образ, ни морал – ни понос, ни став. Само инстикт преживљавања на власти! Због тога су га се, готово отворено, гнушали и Тадић и Вучић, али држали су га уза себе јер такав увек треба.

И зато питања и дилеме о сврсисходности европског пута данас, када се ЕУ евидентно распада, очигледно не муче нашег буцмастог Ивицу. За његову реал-политичност много времена има до тад. Може још бар триста пута д промени став. Не секира се он ни због Шиптара превише. Уосталом, његов потпис је на Бриселском споразуму, не можемо то пренебрегнути чак и да хоћемо.

Њега, тренутно, море друге бриге. Ко ће бити калиф уместо калифа, односно премијер уместо премијера? За њега је то сада питање свих питања! А он бар добро зна да се то питање не решава само у Београду. И ето га, тамо где се решава, у Бриселу, како сија поред Хана као машћу намазан. Као Вучић поред Меркелове.

Није заборавио ни Ангелину Ајнхорст, директорку за Западну Европу, Западни Балкан и Турску у Европској спољнополитичкој служби, чија је Србија зона интересовања, а срео се и са Ђанијем Пителом, председником политичке групе социјалдемократа у Европском парламенту и утицајним европским лобистом.(1) Ради човек, нема шта.

На заједничкој конференцији са Ханом речено је доста тога. Али у контексту постизборних позиционирања и онога по шта је Дачић дошао у Брисел најважније је запамтити његову поруку “да је чланство у ЕУ најважнији приоритет Србије и да ће се након формирања нове владе наставити са реализацијом тог приоритета”(2)

Звучи ли Вам ово познато? Личи ли вам на обећање?! И шта мислите коме је то обећање упућено?

Грађанима Србије сигурно није. Они већ знају шта мисли њихова “елита”, а посебно Дачић краљ бескичмењака. Не би се рекло ни да се обратио Москви. Мада, верујем, да га је Путин добро чуо. И запамтио …

А чула га је, засигурно, и Зорана. Биће весело у Србији наредних дана!

Шира верзија текста објављеног на Фонду Стратешке Културе 25.04.2014.

_____________________________________

(1) www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/2711940/dacic-u-briselu-podrska-reformama-srpske-vlade-.html

(2) www.glasamerike.net/a/dacic-u-briselu-nakon-formiranja-vlade-srbija-nastavlja-ka-eu/3823473.html

Извор: Фонд Стратешке Културе, ЦЕОПОМ Истина