Далеко је Миљацка, а Ружић ante portas!

Уз нову премијерку (или премијера, не знам како је правилније да се каже) дарежљиви председник Вучић ће Србији подарити и два нова министарства – за Европске интеграције и за Екологију. Шта је „штедљивог“ Вучића, који је, још колико јуче, свођење Министарства за Косово и Метохију на ниво канцеларије образлагао жељом да се штеди сваки динар (јер, ето, нема се), нагнало да овако дреши кесу, при томе чак и не консултујући будућег премијера?

Нема сумње, политички разлози. А политика је, у Вучићевој глави, важнија од територије, митова, финансија… Политика даје и узима, поставља и руши. Политика може без Краља, Краљ не може без политике. Да видимо шта је, дакле, била Вучићева политичка рачуница са тим министарствима?

Код Министарства за европске интеграције све је јасно. Оно је потпуно у складу са његовим поимањем политике “балансирања” између Русије и Запада. Како је недавно отворена Канцеларија за сарадњу са Русијом и Кином,  Западу се одмах мора понудити виши ниво. Министарство. Све у складу са девизом корак ка Русији, три ка Западу. 

Али, шта је са Екологијом? Тим пре што је, помоћним каналима, одмах пласирано да ће тај ресор припасти социјалисти Бранку Ружићу, највећем Дачићевом противнику унутар СПС-а и донедавно једином отвореном критичару политике СНС-а из редова ове партије. Вучић није баш склон тетошењу политичких неистомишљеника, али није непознато ни то да је, после пар упозорења Дачићу да га обузда, што овај није могао, Вучић од пре нешто више од годину дана успоставио директну комуникацију са Ружићем, што је дало резултате у смислу да су Ружићеве жаоке према СНС-у и политици владе нагло пресахле. Повремене, према Дачићу, нису!

Шта се, дакле, дешава? Да ли Вучић давањем још једног министарства СПС-у, али на конкретно име, помаже Дачићу да одржи стабилност унутар своје партије, или почиње формирање “своје” фракције унутар СПС-а? Да ли помаже свом садашњем коалиционом партнеру или започиње процес његовог маргинализовања унутар сопствене странке, као први корак ка његовом потпуном уклањању са политичке сцене?

Пре бих рекао ово друго. Свакако није случајно што је баш Бранко Ружић, а не Дачић, био први социјалиста које је подржао предлог да Барнабићка буде премијер изјавивши како то “представља дубоко промишљен, државнички и политички одговоран потез”.(1) А толико дуго је ћутао. При томе: “Он је истакао и да ће СПС своју државотворност показати и доказати кроз још преданији и посвећенији рад министара који ће се наћи у Kабинету Ане Брнабић” (2), пренео је Блиц његову изјаву.

Најблаже речено, Дачић има разлога за бригу. Није тајна да и у врху и у чланству СПС-а постоји незадовољство начином на који Дачић води странку, и да поред Ружића позицијама у власти нису задовољни браћа Тончев, Жарко Обрадовић и други. Разлог су функције, односно плен. Алавост Вучићевих пресекла је и присвојила много СПС канала који су доносили профит, па се Дачићу, у врху странке, све више замера што је то допустио.

Још је мања тајна да Вучић према Дачићу гаји дубоки презир и да га трпи само из политичке нужде (двотрећинска већина за предстојеће одлуке о промени Устава и спрености да учествује у издаји Космета). На томе се не може опстајати вечно. Дачић је незгодан јер много зна, али са друге стране је и рањив јер је корумпиран преко сваке мере. Вероватно није случајно што је борбу за овај премијерски мандат водио као да је питање живота и смрти. Иако је Вучић приликом објаве мандатара рекао како ће Дачић водити политичке активности владе, очигледно да Ивица то више доживљава као некакву „хладну облогу“ него као вид политичког компромиса.

На крају, најмања је тајна да Вучић нема скурпула у покушају да од аутохтоних странака прави своје испоставе. Када год може. Жалосна судбина ДСС-а најбољи је пример. Зна ли неко шта је та странка сада? Које су јој идеје? Једино што знате јесте да ће њени представници увек подићи руку онако како треба Вучићу. Додуше не увек, само кад му треба!

Отуда, некако мислим, да ће Дачић у наредном периоду имати много преча посла него да тугује или се дури због премијерског места. Ни за глумљење Халида Бешлића неће бити много времена, верујем ни воље. Јер, далеко је Миљцка, а Ружић ante portas!(3)

Шира верзија текста објављена на Фонду Стратешке Културе 18.06.2017.

_____________________________________

1. www.blic.rs/vesti/politika/reakcije-na-imenovanje-ane-brnabic-promisljen-drzavnicki-potez-i-odluka-u-interesu/gf0lk8c
2. Исто
3. ante portas – пред вратима

Извор: Фонд Стратешке Културе