Дан жалости, непристојност и тишина

Још један дан жалости освануо је и нестао у муљу српске стварности а да се нико из режимске машинерије није запитао „Зашто“ и „Докле“? Ни овај, врло чудни, премијер, ни његови Беба-таблоиди, ни председници месних одбора СНС-а, а ни опасни момци са тољагама и џиповима који, тек онако, путују од Врбаса до Зајечара и свуда где су локални избори на којима побеђује увек иста партија.

Србија данас. Прћија болесних амбиција, дегенерисаних вредности и компрадорске „елите“. Плаћен је још један данак у крви партијском незнању и из њега проистеклом државном јавашлуку, а да бахатост једног човека није закључила ништа друго осим „не дам Гашића и Лончара“. Као да неком другом, сем њему, требају несвршени средњошколац и бивши лекар-сарадник земунског клана. Први, керамичар и пекач кафе, да као министар војни прескочи неке степенице и ограничења на путу ка НАТО, јер се газдама страшно жури. Други, да као човек од искуства и веза из „оних“ времена, стави под контролу и преусмери токове новца од прљавих фармацеутских послова заснованих на, у принципу, незаконитом испитивању разних сумњивих фармацеутских производа на сиромашним грађанима Србије, које је започео Томица Милосављевић, а заокружила Надица Ђукић Дејановић. Ко, ако не он?!

Ето ти их, Вучићу. И један и други. Идеално одабрани потрошни материјали за теби крупније ствари него што је губитак седам људских живота. Али, зар је могуће да сте и ти и они толико заборавили на људски морал, политичку одговорност и хришћански грех да верујете како ће све ово проћи у форми испразних фраза извештаја неке комисије или са окривљавањем „виших сила“ као у случају потапања Обреновца. Нису то фалсификовани докторати, ни купљене дипломе, пала је људска крв! Зар кроз иницијације тајних ложа још ниси доспео до степена где се посвећенику открива сва мистичност, енергетска неразградљивост и огромна снага те свете течности?! Немогуће, па премијер си.

Но, свеједно. Ако си био довољно храбар или паметан (чак и обоје) да поставиш керамичара да командује генералима, и довољно вешт да нађеш генерале који на то пристају, ред је да утврдиш и одговорност за ову трагедију. И непосредну, али пре свега политичку. Она се може утврдити одмах!

И морао би, Вучићу, да задригле неотесанце из своје странке научиш елементарном васпитању у медијским иступима, ако им већ плаћаш тог Кембела! Није пристојно да када падне војни хеликоптер министар војске уместо о узроцима и последицама, саучешћу и одговорности прича како се све време молио богу да бар неко преживи, и како ће породице жртава бити обезбеђене по закону. То се ваљда подразумева, али се тиме не хвали неко ко представља државу. Па, неће се ваљда молити да сви изгину, или на таквој трагедији закидати као на пензијама. Непристојно до бола.

Још је непристојније да у данима једне такве трагедије шеф посланичке групе странке на власти даје изјаве о својим намерама да оперише подбрадак и затеже лице. Хтео би господин да буде леп, лепши од пауна. И жели да то зна гладна и ружна Србија, да му завиди. Господе Боже!

А најнепристојније је када у данима жалости неко шета около и прича бајке о великим успесима ове владе. О реформама које дају резултате. О ММФ-у као пријатељу Србије…

А народ ћути и гледа. Гледа и ћути. И некако се, из дана у дан, све јаче чује та тишина. А ти Вучићу брани Гашића и Лончара …

Извор: ЦЕОПОМ-Истина