Данас је Видовдан …

Ево, стиже нам још један Видовдан, празник светог вида, дан о коме се, по народном веровању, сви људи “провиде”, када покажу ко су и шта су. И Лазари и Мурати. И Обилићи и Бранковићи. Јер, те далеке 1389-те, када нога великог турског владара и војсковође која је на Србију крочила није дочекала да по њој и шета, Видовдан је постао граница. Граница Неба и Земље, граница Вере и Наде, граница Вечности и Васкрснућа. И дан када се спајају Простор и Време, Извор и Море, Смрт и Бесмртност. Тога дана Земља нам је даровала божуре, а Небо сазнање да нема пораза који не може постати победа, нити има победе која не може постати пораз!

Али, и Ђаво нам је бацио свој црни дар, опсену да се издаја исплати онима који своју одору воле више од божура, а свој дворац више од своје вере. И као свако његово дело та опсена изгледа примамљивије од Истине, ближе од Наде. Али, није. Нити може бити. То би наш нови, таблоидни, вођа могао знати, чак и да не подигне главу савијену испод Меркелиних скута, само да је уместо Вебера читао Гетеа. Али, није. И зато му је Зорана Михајловић ближа од Амфилохија, ГМО хамбургер од пљескавице, а Арапи од Руса. И зато нам се све распада. Прошлост се убија, садашњост претвара у претњу а будућност нестаје.

И Видовдан нестаје. Годинама већ нечист и отпад српског рода мрцвари га и развлачи пред нашим очима, док ми скрећемо поглед и ћутимо…

Зато и ми нестајемо. А није увек било тако …

Вековима су га Турци прогањали из наше националне свести крвљу и мукама, али прогнати га нису могли. Народ и србски вожди су га одбранили.

Када су Аустроугари хтели да га згазе (јер Фердинандов долазак баш на тај дан није био случајност већ порука господара непослушним Србима да забораве на домовину и заувек прихвате монархију као своју судбину), Принцип га није дао.

Када су га комунисти прекрили прахом идеолошког заборава оживео га је Слободан Милошевић историјским говором на Газиместану, говором који је касније три пута преслушаван у Хагу не би ли му пронашли “идеологију злочина”. Но, није је било. Био је то говор уравнотеженог националисте , спремног на компромисе ради очувања заједничке државе, али и вође спремног да у име малог народа каже „НЕ“ сили и неправди новог светског поретка. Није успео. Народ је био сувише мали (не само бројчано), пројекат сувише велики, а Русија није имала вођу каквог има данас. И зато га је, новоеонским ритуалом, глобалистички намесник Зоран Ђинђић, уз оперативну помоћ Чедомира Јовановића и потпис хрвата задуженог за „српске злочине“ Бруна Векарића, испоручио Хагу баш на Видовдан 2001. Кажу да је тог дана улазећи у хеликоптер, својим киднаперима махнуо и тужно рекао “Браћо Срби, хајде здраво, срећан вам Видовдан” …

И од тада, од тог 28.06.2001. године, па до данас, сваки Видовдан који дође тужнији је од претходног. Више смо понижени, више гладни, више силовани. Земља нам под ногама нестаје, а Небо нам је недостижно. Нисмо га заслужили. Јер, проћердали смо дарове Земље и Неба који су нам дати. Божуре нам пред очима газе, а порази се не претварају у победе већ у трагедије.

Јер, по први пут од када је настао као историја и мит, као део националног бића, као вера и нада, Видовдан више нико не брани. И први пут у историји нашег народа напали су га сами Срби. Прошле године, у Крушевцу, на Видовдан је одржана отворена седница Владе Србије, као део великог анти-српског ритуала поништавања и преусмеравања енергије српског духовног и световног празника Видовдана. По илуминатским правилима деловања, да се празнина која се ствара поништавањем једне идеје одмах попуњава другом, промовисана је идеја прославе добијања Датума (кандидатуре за ЕУ) као улазак у нову еру слављења једног победничког догађаја. Видљиви врховни Жрец овог новоеонског и, са аспекта православне вере, сатанистичког ритуала био је Ивица Дачић, тада председник Владе Србије, који је прочитао припремљени говор о важности поништавања слављења празника који (наводно) слави пораз и окретања ка новом празнику (Датум) истога дана, али се у том смислу обратио и Александар Вучић, као будући одабраник.

Нажалост, СПЦ није адекватно реаговала на овај чин, чиме га је прећутно одобрила и подржала.

Од тада до данас сведоци смо суноврата и тешких трагедија које погађају Србију и србски народ. И још ће их бити, ако се наше вође и ми сами не одрекнемо ђавољевог дара и не вратимо божурима као дару Земље и откривеној тајни да нема пораза који не може постати победа, као дару Неба. Ако се не вратимо себи, својим коренима и природним савезницима.

Остаје нам да се надамо да су све те суше и поплаве, све те погибије и самоубиства, још увек опомена а не почетак казне и да нам је Лазарево царство још увек ближе од Лазареве клетве.

И зато се морамо борити против свих оних који желе и раде на томе да Видовдан нестане. Јер, шта још треба да нам се деси па да схватимо да са њим нестајемо и Ми. Видовдан није само историја и мит, није само безвремена капија која спаја небеску и земаљску Србију. Видовдан смо МИ САМИ, наши преци и наши потомци! И зато, ако се за њега не будемо изборили, ако не будемо умели да се Себи вратимо и не покажемо да је косовски мит старији и вреднији од бриселског, а да је Газиместан већи од Хага, онда Видовдан нисмо ни заслужили, а за нашим нестанком неће заплакати Бог.

Извор: ЦЕОПОМ-Истина

Коментари

2 Коментара на Данас је Видовдан …