Ударац је дошао из правца одакле га Вучић сигурно није очекивао. Из Немачке. Њихов најутицајнији интернационални медијски сервис, који вести и коментаре емитује на више од 30 језика,  узео га је за тему.  Чланак није баш афирмативан. Напротив. Закуцали су га у земљу. Без милости. Онако, баш немачки.(1) Третирали су га отприлике онако како он медијски третира сопствени народ. 

У тексту, под називом „Како ће Вучић отићи кад му дође време?“ (и поднасловом „Македонски сценарио у сопственој режији“), кога бисмо могли сместити у категорију аналитичких коментара, они о будућем српском председнику говоре у прошлом времену. А он, сиромах, није још потрошио ни дан петогодишњег мандата. Не замарају себе питањем да ли ће, већ како ће отићи?! И ту му предвиђају садашњи македонски сценарио, пореде га са Груевским, иако су свесни да то, са аспекта политичке позиционираности, није баш адекватно поређење. Ево шта кажу:

„Према Вучићевом македонском сценарију су секунданти давно спремили реквизите: џипове са привременим регистрацијама и тамним стаклима, фантомке и булдожере, камере режимских медија. Пробе су у току. Срећници из парановинарских и парааналитичарских редова којима су допале крупније споредне улоге одавно вентилирају са насловница таблоида и зноје се под рефлекторима студија, статисти лајкују и ритвитују док се не онесвесте. Када процени да нема више куд, режисер ће дати знак да почне велика премијера…

То нам дакле предвиђају. Или спремају. Јер Дојчевеле није необавештени Коштуница, ни само инструмент немачких амбиција на Балкану. Он је и главно европско глобалистичко гласило, чврсто повезан вертикалним линијама са водећим светским маинстрим медијима који су у функцији савременог глобализма. Они, често, будућност и токове не анализирају или предвиђају, већ креирају. Додуше, поред Путина све им теже иде али, након закључака које су извукли из Трампове победе, кренули су у велику, вероватно, последњу офанзиву. Знају да време не ради за њих. 

А сигурно је да су, експерти за то задужени, добро снимили и нестабилни Вучићев профил. Зато овај текст може бити њихов сценарио за њега. Део, притиска и усмеравања ка нечему. Удар на психу која показује знаке лабилности. Зашто би иначе помињали Д.Ј. Вучићевића и партијске трабанте. А поменули су их. Итекако.

Ко жели да прочита текст доле има линк, али његов тон, суштину и поруку даћу цитирајући још пар реченица:

„… У тој ће епизоди, када једном подршке са Запада више не буде, Вучић скинути европски беџ са ревера једнако лако како је одстранио своја два политичка оца. Вечере са Ангелом Меркел док у позадини трепери Александер плац остаће мутне успомене које, уосталом, има и Груевски па му то не вреди много.  Али то све неће бити много важно. Битније ће бити да Скупштина не постане Собрање. Да не буде крви. Понашање Вучићеве братије нажалост не оставља много наде да ће тог, ближег или даљег дана, власт бити предата мирно…”

То је њихова порука за Вучића, али и за НАС. Да се спремимо.

Наравно, не пада ми на памет да Вучића браним од ових и других њихових квалификација. Он то не заслужује. Сам је Немце уздизао на пијадестал супериорне расе, на коју Срби морају да се угледају. А Протестантизам је промовисао као над-религију. Православље му никада није било довољно добро. Ето му их сада. Ваљда зна да је  Дојчевеле  „глас Немачке“. И то оне службене! Па, нека се и даље гура Меркели пода скуте и, онако политички недозрео, нека сања њене идеје о Западном Балкану. Нека чита Вебера и тражи у Немцима Ничеовог Надчовека…

… Али, ипак, могу да му дам савет. Бољи од Блеровог, а бесплатан.

Али, пре тога, морамо поставити једно питање и дати одговор. Шта је заједничко Слободану Милошевићу, Ђинђићу, Коштуници, Тадићу и Вучићу? Две ствари:

Прво, све их је на власт довео, али и са власти отерао, Запад. Друго, сви су они, пре свега реторички, али донекле и политички, покушавали да споје неспојиве супротности – „и јака Србија и Југославија“, „и Европа и Косово“, „и Русија и ЕУ“.  Никако нису схватали да Запад то њихово двојакање и спајање неспојивог толерише само док не оствари оно што је наумио у одређеној фази. После тога их одбацује као исцеђене крпе. Овако или онако. Дојчевеле Вучићу није послао поруку, већ му је очитао политички опело! За Немце његов крај није само изгледан. Он је известан!

И ту је време за мој бесплатни савет, вероватно супротан Блеровом.

Вучићу, одбаци Европу одмах и потпуно! Окрени се Русији! САМО РУСИЈИ! Последњи ти је час. Спасићеш и себе и Нас, ма како тешко било испливати. Али, нема другог пута. Имаћеш братску помоћ и снагу Русије иза себе. Са Западом  ћеш иза себе имати велику Албанију, а испред оно што ти је написао Дојчевеле. А то је само куку и леле!

Шира верзија текста објављена на Фонду Стратепке Културе 07.05.2017.

_____________________________________

(1) www.ceopom-istina.rs/vesti/kako-e-oti-vuchi/


Извор: Фонд Стратешке Културе, ЦЕОПОМ Истина

Оставите коментар

Оставите коментар на Дојчевеле – куку и леле

* Обавезна поља