Hojt Ji i treće poluvreme

Pre nekoliko dana napisao sam tekst „Bezumne pretnje Hojta Jia“(1), gde sam se osvrnuo na njegov istup na 17. Ekonomskom samitu u Beogradu. Na isti se daleko ozbiljnije „osvrnuo“ i MIP Rusije, hitrim i oštrim saopštenjem u kome je naveo „da je Ji dozvolio sebi niz provokativnih izjava usmerenih na podrivanje rusko-srpske saradnje, tako što je grubo tražio od Beograda da preispita saradnju sa Rusijom, a neprimereno emocionalnim izrazima govorio je protiv davanja imuniteta Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu”(2).

„Podsećamo da SAD nisu članice Evropske unije i verovatno zbog toga ne znaju da mnoge članice EU u velikom obimu sarađuju sa Rusijom, na obostrano korisnoj osnovi. Niko ne bi trebalo da ometa Srbiju da se pridržava istih pristupa, polazeći od svojih nacionalnih interesa“,(3) ističe se dalje u tom saopštenju.

No, čitava priča imala je i drugo, pa čak i treće poluvreme, jer Ji se bio baš zaleteo, a diplomatske utakmice u Srbiji od pada Milševića igraju se dok god Amerikanci to žele.

Nakon Samita gde je rekao to što je rekao i o čemu smo već pisali, produžio je kod Ane Brnabić, a onda, zamislite, kod Zorane. Nije otišao kod Vulina, Stefanovića ili Bate Gašića, već „puć-puruć“ pa na Zoranino kanabe. Šta mislite, zašto?

Možda zato što vidi, ono čega se uticajni poslanik SNS-a Vlada Đukanović javno pribojava, da je ona jača od svih, možda jednostavno zato što sitni muškarci vole krupne žene, možda zato što je, odnekud, znao da će ga ona najbolje razumeti. Nije ni važno. U svakom slučaju Zorana mu je dala za pravu u vezi njegove teorije o „dve stolice“, a bogami i u ostalom. Složio se on i sa Brnabićkom, ale na bap tako potpuno. A još mu je Zorana i poklon uručila. Možda veruje da je njihov susret bio istorijski…

Tek na kraju Ji se obreo i kod Vučića sa kojim je, kažu Vučićevi tabloidi, imao ne baš prijatan razgovor. Iz pouzdanih izvora, naravno. Vučić je, navodno, na salve Jievih zahteva izustio i poneko „Ne“. Čak mu je, kažu oni (tabloidi), izrekao i rečenicu „Tako se niste ponašali pre devet godina“(1) za koju, tako istrgnutu iz konteksta, niko ne zna šta tačno znači, ali je svi smatraju važnom pa je citiraju. A naveo mu je predsednik, dive se oni, i tačno u dolar koliko su pojedini mediji dobili novca od stranih donatora, uključujući i Ameriku, kao da je to pa neka tajna. Bilo bi zanimljivije da su  naveli šta su oni dobili od Vučića, ali to sada nije tema.

Ti isti izvori preneli su, međutim, još nešto. Onako, u zapećku, da ne kažem baš malim slovima, naveli su i da je Ji snažno podržao Vučićevu inicijativu za “unutrašnji dijalog”, a da mu je predsednik obrazložio svoj stav da dolazeće generacije ne smemo opteretiti zamrznutim konfliktom koji je prepreka za istorijsko pomirenje Srba i Albanaca.(4)

The ende. Mala slova. Ona su uvek ključ za stvarno razumevanje Vučićevih sledećih poteza. Zašto Ji, tako ratnički raspoložen, podržava „unutrašnji dijalog“ za koji ni mi ne znamo šta znači, a nekmoli on? Ili on zna tajnu tog kodiranog naziva? Uz to i informacija iz Vučićevog kabineta da će nas o sadržaju razgovora sa Jiem predsednik obavestiti narednih dana. Zašto ne odmah, ako je nasilniku zaista rekao „Ne“ ili bar „Stanite, malo“?

I tako se u mene uvukao crv. Sumnje. A šta ako je ovo sa Jiem, samo još jedna u moru predstava za vraćanje Vučićevog rejtinga, dogovorena doza američke strogoće?!

Suština cele te priče je da Vulin i Vučić nakon nje ispadaju pozitivni likovi. A kome nego njima dvojici, u ovom trenutku, treba pozitivnog medijskog vetra u leđa?! Prvome zbog tetke i dalje saradnje sa NATO, a drugome zbog ove bruke sa srpskim sudijama na Kosmetu. A treba im i prostora za dalje ustupke i razloga za dalje oklevanje oko ruskog humanitarnog centra. Ko ako ne Hojt Ji? Šta ako ne „dve stolice“ i Rusi kao trn u oku? Šta kod Srba može bolje podići rejting od toga da vas Amerikanci kritikuju zbog proruskog stava?!

Da, meni sve liči na novu Vučićevu medijsku podvalu, pred „uvažavanje realnosti o Kosovu“ koje će nam doneti virtuelni „unutrašnji dijalog“. A oko toga su se Vučić i Ji jedino složili, zar ne?

A onda je Hojt Ji požurio u Prištinu, da izrazi američku podršku Kosovu. Čak i da smo deca znali bi – Čiča-miča još nije gotova ova priča …

Kupus i pečenje zlatno pomirenje. Daje se na znanje – biće i priznanje…

________________________________

1. rs.sputniknews.com/politika/201710251113186716-hojt-ji-vucic-kosoov-rusija/
2. www.nspm.rs/hronika/ostra-reakcija-rusije-na-izjave-hojta-brajana-jia-sad-da-se-ne-mesaju-u-nas-odnos-sa-srbijom.html
3. Isto
4. rs.sputniknews.com/politika/201710251113186716-hojt-ji-vucic-kosoov-rusija/
5. Isto

Izvor: Fond Strateške Kulture