Dragan 21Јесте ли, можда, заборавили ко је храбро Дачића назвао „српским Де Голом“ у тренутку када су тамни облаци његове прошлости чинили невидљивом његову политичку будућност?!

И…  његови облаци су почели да се разилазе, а наши да се сакупљају…

Сећате ли се почетка Тадићевог краја и особе која му је храбро очитала опело док је био итекако жив и осећао се бесмртно?!

Ако се не сећате или нисте сигурни време је да се те особе подсетимо.

У Тадићевом случају појавила се из „тишине“ у којој је неко време боравила, рекла нам шта је имала о њему и опет привремено нестала. Он је није озбиљно схватио, нити је правилно разумео њену поруку. Ваљда се осећао довољно моћно и снажно. Али, то је већ био његов проблем. Она је рекла своје. Као да га је гурнула низ литицу. Можда је се присетио док је поражен трабуњао о пријатељима који су га издали, али чак и ако јесте сигурно није мислио на њу. Јер, она није била његов пријатељ. Она, овде, нема пријатеље.

Весна Пешић!

Када сам у прошлом осврту посвећеном Вучићу и његовој бесмислености званој „реконсттрукција“ написао како сам сигуран да му глобалистички супервизори већ траже замену, ипак нисам мислио да ће се, тако брзо, њиме позабавити баш Весна Пешић. Али, позабавила се. Постао је њен „target“. Сажето, али сваком разумљиво, скицирала је његов политички портрет и начин његовог политичког деловања оголила до нивоа српских таблоида.  

Истина, у њеном ауторском тексту за „Данас“ нема ништа спектакуларно ново што о Вучићу до сада нисмо докучили или чули, али суштина је у тоналитету текста, који веома подсећа на оно паковање кофера Тадићу, а што би морало да забрине и озбиљно опомене Вучића. Јер, једно је када нешто говоре разбијени опозиционари, гладни интелектуалци и превртљиви новинари, а сасвим друго када то исто кажу гласници моћних. А зна се да је Весна Пешић, још увек, Велика Мајка глобалистичких интереса у Србији, лично. И да ништа не ради без разлога и на своју руку.

pesic

Наравно, надам се да не спадате у оне који су поверовали њеном „повлачењу из политике“ медијски обнародованом почетком 2012. године, које уствари представља само улазак у нову, вишу, фазу њеног анти-српског деловања. Фазу мање изложености а већег утицаја, са чим се прво суочио Тадић, а сада и Вучић.

Било како било, узимајући у обзир тему и време колумнисања Весне Пешић, али и место објаве, могло би се рећи како је Вучићу послата јасна порука да, ако му је чак неко некада  и поменуо некакав „carte blanche“, на то треба да заборави и мало се присети да има оних који његов учинак виде мало другачије од режимских таблоидних медија. А како га виде, или како би могли да га виде, предочила нам је Пешићка у свом писанију.

Нема никакве дилеме да су њеном бављењу Вучићем претходили позиви за „помоћ“ које су „мали“ актери владајуће коалиције, Дачић и Динкић, упутили својим западним менторима како би уразумили каприциозног вицепремијера. Јер, ако ништа друго, њихов стаж служења евро-атлантизму увелико превазилази његов, а и досадашње заслуге су им далеко веће. Без обзира на тренутни политички рејтинг, Вучићу ће требати године овако преданог европејства да учини оно што је за њихове интересе већ учинио Динкић уводећи независну и слободну Србију у све облике економског ропства, коме крај могу учинити само неки револуционарни закони, попут оних Титових  из четрдесет пете.

Слично важи и за Дачића, чији је загрљај са Тадићем повео земљу на пут безнађа и биолошког самоуништења, што је један од задатака које имају лидери земаља шчепаних глобалистичким канџама.

С тога, тешко је очекивати да ће супервизори наше политичке каљуге дозволити Вучићу да истерује своје бесмислене принципе баш на овој двојици и њиховим политичким клановима.

Такође, сигурно нису задовољни ни трењима у коалицији изазваним Вучићевом жељом да у своју странку асимилира важне кадрове мањих партија, пре свега УРС-а, при чему се користе сва могућа средства од бејзбол палице или полицијског пендрека до постављања (или остављања) на добра плаћена и привилегована радна места. Сигурно да њих овде не брине неморалност таквог чина већ опасност да једна странка постане толико утицајна да то може довести до смањења политичких тензија испод оне границе која им је неопходна за константан утицај и стварно управљање политичким процесима у жељеном смеру. А то се, наравно, никада не дозвољава.

Дакле, Вучић ће морати да се озбиљно замисли над речима Весне Пешић и из њих извуче одговарајуће поуке. А, ако можда размишља о превременим изборима, требало би да их распише што пре, јер му пролеће неће бити лепо као јесен. И не би требало да заборави да су и Милошевић и Тадић расписали превремене изборе сигурни у своју победу.

 tadic-dacic-600x300

Вучићеви адути

Но, сигурно је да и Вучић има своје адуте за држање у седлу. Ако му ово са Косовом успе (а још увек није!) следећи његов корак могао би бити увођење Србије у НАТО! О томе нам је, без помињања конкретних имена, протекле недеље говорио Душан Јањић, човек за кога можете рећи све осим да није одлично обавештен о свим токовима евро-атлантских процеса у Србији. Толико обавештен да понекад помислим како, или има прекогнитивне способности, или није само обичан посматрач и аналитичар истих. 

Но, шта год да је, његово мишљење да ће Србија много брже него што се мисли (већ за годину и по) затражити пријем у НАТО изазвало је доста полемике по медијима. Оно што је занимљиво јесте да су се те полемике много више бавиле његовим мотивима да објави овакву информацију, него њеним јасним садржајем. Објашњавам то људском завишћу појединих уважених аналитичара што се они  тога први нису „сетили“.

Али, ако се само мало аналитички размисли, видеће се да је управо то логичан наставак бриселске издаје и да само тиме садашња власт може купити даљу подршку Запада онда када преда Космет. Чиме друго?!

За оне који су прешли косметски Рубикон, то ће бити само још један параф више на путу у „бољу будућност наше деце“, само још једна победа најбоље владе у историји…

Или, да окренемо ствар. Шта садашњу врхушку може спречити да то учине?!

Неслагање јавног мњења?!  Устав?!  Скупштина?!  Бомбардовани народ?! …

Ма, немојте да их засмејавамо сада када су озбиљни због реконструкције.

 dusanjanjic1371707379

А шта нам указује да ће бити онако како најављује Јањић:

Прво, захтев да НАТО буде гарант „Бриселског Споразума“. На овај начин ствара се услов да се после неке испровоциране „кризе“ на терену, чланство Србије представи као услов чвршћег ангажовања алијансе на опстанку српске заједнице на Косову, или довођење мањег броја наших војника да чувају најважније српске манастире.

Друго, однос према Драгану Шутановцу, главном лобисти за отворено гурање Србије у НАТО последњих година. Помиње ли ико све оне пријаве које су пензионисани високи српски официри поднели против њега за малверзације приликом „разоружавања“ Србије које је започео Тадић а он наставио. А стотине милона долара су у питању!

Шта је са неселективношћу и нултом толеранцијом према корупцији када је у питању овај насмешени лик?! Због чега баш он лобира садашњем министру одбране, Вучићу, место на француској паради, које нормално није добио?!

Треће, садашња организација и обука војске врши се по узору на НАТО, а то може значити само једно.

Четврто, нађите ми која се Јањићева прогноза везана за евро-атлантске процесе Србије није испунила последњих пет година.

Наравно, суочени са две визије ове је(а)дне Србије, логично је да се запитамо а где смо ту ми који желимо Косово, а не желимо НАТО и који смо, чак и по њиховим намештеним „истраживањима“ знатна већина.

Ту смо. Изгубљени између њихових лажи и сопствених сумњи, између Амфилохија и Буловића, између онога што доживљавамо на улици и онога што гледамо на телевизији.

Или, можда, нисмо изгубљени. Можда само чекамо. Вођу, изборе, ко зна шта?!

Хоће ли Вођа (без наочара) доћи не знам, али за изборе знам шта је, још давно, рекао пионир новог светског поретка, сер Винстон Черчил – Да избори стварно о нечему одлучују сигурно не би ни постојали !!


Извор: ЦЕОПОМ - Истина

Оставите коментар

Оставите коментар на Између две визије је(а)дне Србије

* Обавезна поља