Između dve vizije je(a)dne Srbije

Jeste li, možda, zaboravili ko je hrabro Dačića nazvao „srpskim De Golom“ u trenutku kada su tamni oblaci njegove prošlosti činili nevidljivom njegovu političku budućnost?!

I…  njegovi oblaci su počeli da se razilaze, a naši da se sakupljaju…

Sećate li se početka Tadićevog kraja i osobe koja mu je hrabro očitala opelo dok je bio itekako živ i osećao se besmrtno?!

Ako se ne sećate ili niste sigurni vreme je da se te osobe podsetimo.

U Tadićevom slučaju pojavila se iz „tišine“ u kojoj je neko vreme boravila, rekla nam šta je imala o njemu i opet privremeno nestala. On je nije ozbiljno shvatio, niti je pravilno razumeo njenu poruku. Valjda se osećao dovoljno moćno i snažno. Ali, to je već bio njegov problem. Ona je rekla svoje. Kao da ga je gurnula niz liticu. Možda je se prisetio dok je poražen trabunjao o prijateljima koji su ga izdali, ali čak i ako jeste sigurno nije mislio na nju. Jer, ona nije bila njegov prijatelj. Ona, ovde, nema prijatelje.

Vesna Pešić!

Kada sam u prošlom osvrtu posvećenom Vučiću i njegovoj besmislenosti zvanoj „rekonsttrukcija“ napisao kako sam siguran da mu globalistički supervizori već traže zamenu, ipak nisam mislio da će se, tako brzo, njime pozabaviti baš Vesna Pešić. Ali, pozabavila se. Postao je njen „target“. Sažeto, ali svakom razumljivo, skicirala je njegov politički portret i način njegovog političkog delovanja ogolila do nivoa srpskih tabloida.  

Istina, u njenom autorskom tekstu za „Danas“ nema ništa spektakularno novo što o Vučiću do sada nismo dokučili ili čuli, ali suština je u tonalitetu teksta, koji veoma podseća na ono pakovanje kofera Tadiću, a što bi moralo da zabrine i ozbiljno opomene Vučića. Jer, jedno je kada nešto govore razbijeni opozicionari, gladni intelektualci i prevrtljivi novinari, a sasvim drugo kada to isto kažu glasnici moćnih. A zna se da je Vesna Pešić, još uvek, Velika Majka globalističkih interesa u Srbiji, lično. I da ništa ne radi bez razloga i na svoju ruku.

Naravno, nadam se da ne spadate u one koji su poverovali njenom „povlačenju iz politike“ medijski obnarodovanom početkom 2012. godine, koje ustvari predstavlja samo ulazak u novu, višu, fazu njenog anti-srpskog delovanja. Fazu manje izloženosti a većeg uticaja, sa čim se prvo suočio Tadić, a sada i Vučić.

Bilo kako bilo, uzimajući u obzir temu i vreme kolumnisanja Vesne Pešić, ali i mesto objave, moglo bi se reći kako je Vučiću poslata jasna poruka da, ako mu je čak neko nekada  i pomenuo nekakav „carte blanche“, na to treba da zaboravi i malo se priseti da ima onih koji njegov učinak vide malo drugačije od režimskih tabloidnih medija. A kako ga vide, ili kako bi mogli da ga vide, predočila nam je Pešićka u svom pisaniju.

Nema nikakve dileme da su njenom bavljenju Vučićem prethodili pozivi za „pomoć“ koje su „mali“ akteri vladajuće koalicije, Dačić i Dinkić, uputili svojim zapadnim mentorima kako bi urazumili kapricioznog vicepremijera. Jer, ako ništa drugo, njihov staž služenja evro-atlantizmu uveliko prevazilazi njegov, a i dosadašnje zasluge su im daleko veće. Bez obzira na trenutni politički rejting, Vučiću će trebati godine ovako predanog evropejstva da učini ono što je za njihove interese već učinio Dinkić uvodeći nezavisnu i slobodnu Srbiju u sve oblike ekonomskog ropstva, kome kraj mogu učiniti samo neki revolucionarni zakoni, poput onih Titovih  iz četrdeset pete.

Slično važi i za Dačića, čiji je zagrljaj sa Tadićem poveo zemlju na put beznađa i biološkog samouništenja, što je jedan od zadataka koje imaju lideri zemalja ščepanih globalističkim kandžama.

S toga, teško je očekivati da će supervizori naše političke kaljuge dozvoliti Vučiću da isteruje svoje besmislene principe baš na ovoj dvojici i njihovim političkim klanovima.

Takođe, sigurno nisu zadovoljni ni trenjima u koaliciji izazvanim Vučićevom željom da u svoju stranku asimilira važne kadrove manjih partija, pre svega URS-a, pri čemu se koriste sva moguća sredstva od bejzbol palice ili policijskog pendreka do postavljanja (ili ostavljanja) na dobra plaćena i privilegovana radna mesta. Sigurno da njih ovde ne brine nemoralnost takvog čina već opasnost da jedna stranka postane toliko uticajna da to može dovesti do smanjenja političkih tenzija ispod one granice koja im je neophodna za konstantan uticaj i stvarno upravljanje političkim procesima u željenom smeru. A to se, naravno, nikada ne dozvoljava.

Dakle, Vučić će morati da se ozbiljno zamisli nad rečima Vesne Pešić i iz njih izvuče odgovarajuće pouke. A, ako možda razmišlja o prevremenim izborima, trebalo bi da ih raspiše što pre, jer mu proleće neće biti lepo kao jesen. I ne bi trebalo da zaboravi da su i Milošević i Tadić raspisali prevremene izbore sigurni u svoju pobedu.

Vučićevi aduti

No, sigurno je da i Vučić ima svoje adute za držanje u sedlu. Ako mu ovo sa Kosovom uspe (a još uvek nije!) sledeći njegov korak mogao bi biti uvođenje Srbije u NATO! O tome nam je, bez pominjanja konkretnih imena, protekle nedelje govorio Dušan Janjić, čovek za koga možete reći sve osim da nije odlično obavešten o svim tokovima evro-atlantskih procesa u Srbiji. Toliko obavešten da ponekad pomislim kako, ili ima prekognitivne sposobnosti, ili nije samo običan posmatrač i analitičar istih. 

No, šta god da je, njegovo mišljenje da će Srbija mnogo brže nego što se misli (već za godinu i po) zatražiti prijem u NATO izazvalo je dosta polemike po medijima. Ono što je zanimljivo jeste da su se te polemike mnogo više bavile njegovim motivima da objavi ovakvu informaciju, nego njenim jasnim sadržajem. Objašnjavam to ljudskom zavišću pojedinih uvaženih analitičara što se oni  toga prvi nisu „setili“.

Ali, ako se samo malo analitički razmisli, videće se da je upravo to logičan nastavak briselske izdaje i da samo time sadašnja vlast može kupiti dalju podršku Zapada onda kada preda Kosmet. Čime drugo?!

Za one koji su prešli kosmetski Rubikon, to će biti samo još jedan paraf više na putu u „bolju budućnost naše dece“, samo još jedna pobeda najbolje vlade u istoriji…

Ili, da okrenemo stvar. Šta sadašnju vrhušku može sprečiti da to učine?!

Neslaganje javnog mnjenja?!  Ustav?!  Skupština?!  Bombardovani narod?! …

Ma, nemojte da ih zasmejavamo sada kada su ozbiljni zbog rekonstrukcije.

A šta nam ukazuje da će biti onako kako najavljuje Janjić:

Prvo, zahtev da NATO bude garant „Briselskog Sporazuma“. Na ovaj način stvara se uslov da se posle neke isprovocirane „krize“ na terenu, članstvo Srbije predstavi kao uslov čvršćeg angažovanja alijanse na opstanku srpske zajednice na Kosovu, ili dovođenje manjeg broja naših vojnika da čuvaju najvažnije srpske manastire.

Drugo, odnos prema Draganu Šutanovcu, glavnom lobisti za otvoreno guranje Srbije u NATO poslednjih godina. Pominje li iko sve one prijave koje su penzionisani visoki srpski oficiri podneli protiv njega za malverzacije prilikom „razoružavanja“ Srbije koje je započeo Tadić a on nastavio. A stotine milona dolara su u pitanju!

Šta je sa neselektivnošću i nultom tolerancijom prema korupciji kada je u pitanju ovaj nasmešeni lik?! Zbog čega baš on lobira sadašnjem ministru odbrane, Vučiću, mesto na francuskoj paradi, koje normalno nije dobio?!

Treće, sadašnja organizacija i obuka vojske vrši se po uzoru na NATO, a to može značiti samo jedno.

Četvrto, nađite mi koja se Janjićeva prognoza vezana za evro-atlantske procese Srbije nije ispunila poslednjih pet godina.

Naravno, suočeni sa dve vizije ove je(a)dne Srbije, logično je da se zapitamo a gde smo tu mi koji želimo Kosovo, a ne želimo NATO i koji smo, čak i po njihovim nameštenim „istraživanjima“ znatna većina.

Tu smo. Izgubljeni između njihovih laži i sopstvenih sumnji, između Amfilohija i Bulovića, između onoga što doživljavamo na ulici i onoga što gledamo na televiziji.

Ili, možda, nismo izgubljeni. Možda samo čekamo. Vođu, izbore, ko zna šta?!

Hoće li Vođa (bez naočara) doći ne znam, ali za izbore znam šta je, još davno, rekao pionir novog svetskog poretka, ser Vinston Čerčil – Da izbori stvarno o nečemu odlučuju sigurno ne bi ni postojali !!

Izvor: CEOPOM - Istina